Ferdinand Marcos

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ferdinand Markos
Ferdinand Marcos
Biografija
Datum rođenja 11. septembar 1917.
Mesto rođenja Sarat (Filipini)
Datum smrti 28. septembar 1989.
Mesto smrti Honolulu, Havaji (SAD)
Supružnik Imelda Markos
Profesija političar
Mandat(i)
10. predsednik Filipina
30. decembar 196525. februar 1986.
Prethodnik Diosdado Makapagal
Naslednik Korazon Akino
3. premijer Filipina
12. jun 197830. jun 1981.
Prethodnik funkcija ustanovljena (pre ju je držao Horge Vargas)
Naslednik Sesar Virata

Ferdinand Emanuel Edralin Markos[1] (šp. Ferdinand Emmanuel Edralín Marcos; Sarat, Luzon, 11. septembar 1917Honolulu, Havaji, 28. septembar 1989) bio je filipinski političar, dugogodišnji predsednik države i diktator od 1965. do 1986. godine.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 1917. godine na filipinskom ostrvu Luzon. Po zanimanju je bio pravnik. Nakon što su SAD predale nezavisnost Filipinima 1946. godine, Markos se uključio u politiku. Bio je poslanik u filipinskom kongresu od 1949. do 1959. godine.

Predsednik[uredi - уреди | uredi izvor]

Za predsednika Filipina bio je izabran 1965. i na toj funkciji je ostao više od 20 godina. Tokom vladavine, njegova vlast je bila sve više korumpirana i represivna. Politički protivnici su proganjani. Među ostalima, ubijen je vođa opozicije Beninjo Akino kada se 1983. vratio iz egzila[2]. Na taj je način uklonjen najozbiljniji kandidat koji je mogao da ga pobedi na izborima 1984. godine. Markosov režim su podržavale Sjedinjene Američke Države.

Markos je, sve vreme dok je vladao kao predsednik, imao jake veze sa SAD-om, a bio je dobar prijatelj s Ričardom Niksonom, Lindonom Džonsonom i Ronaldom Reganom. Odnosi između dve države nakratko su zahladili tokom mandata Džimija Kartera, koji je posebno upozoravao na kršenje ljudskih prava. U Vijetnamski rat poslao je filipinske vojnike koji su se borili na američkoj strani[3].

Ferdinand i njegova supruga Imelda Markos tretirali su državnu ekonomiju kao da je to bila njihova ušteđevina. Imelda je putovala po svetu, naprimer u Njujork gde je trošila ogromne količine filipinskog novca na umetnička dela. Njen interes za odeću bio je naširoko poznat, pogotovo njena ljubav prema cipelama[4].

Pad s vlasti[uredi - уреди | uredi izvor]

Dana 25. februara 1986. godine, bračni par Markos bio je prisiljen da pobegne iz zemlje zbog narodnog pokreta koji se podigao zahtevajući demokratiju[5]. Nastanili su se na Havajima, gde je Markos umro 1989. godine.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. National Security Archive (U.S.); Philippines. President (1965-1986 : Marcos) (1990). The Philippines: U.S. policy during the Marcos years, 1965-1986. Chadwyck-Healey. str. 37. http://books.google.com/books?id=y5gUAQAAMAAJ. 
  2. Thompson, Mark R. (1995). The anti-Marcos struggle: personalistic rule and democratic transition in the Philippines. Yale University Press. str. 114–115. ISBN 978-0-300-06243-4. http://books.google.com/books?id=PzRJzMPQQJ8C&pg=PA114. 
  3. Lieutenant General Larsen, Stanley Robert (1985) "Chapter III: The Philippines" in Allied Participation in Vietnam, U.S. Department of the Army
  4. "Ferdinand E. Marcos". Encyclopædia Britannica. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/364302/Ferdinand-E-Marcos. pristupljeno 2. 3. 2013.. 
  5. Tate, C. Neal (1999). "Judicial Defense of Human Rights during the Marcos Dictatorship in the Philippines: The Careers of Claudio Teehankee and Cecelia Muñoz Palma". u: Gibney, Mark & Frankowski, Stanislaw. Judicial protection of human rights: myth or reality?. Greenwood Publishing. str. 123-. ISBN 978-0-275-96011-7. http://books.google.com/books?id=o5xT93jLhxMC&pg=PA123. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]