Kurt Waldheim

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kurt Valdhajm
Kurt Waldheim

Četvrti po redu generalni sekretar Ujedinjenih nacija

Biografija
Datum rođenja 21. decembar 1918.
Mesto rođenja Sankt Andre-Verdern (Austrija)
Datum smrti 14. jun 2007.
Mesto smrti Beč (Austrija)
Mandat(i)
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija
1. januar 1972 — 31. decembar 1981.
Prethodnik U Tant
Naslednik Havijer Perez de Kueljar
Predsednik Austrije
8. jul 1986 — 8. jul 1992.
Prethodnik Rudolf Kiršlager
Naslednik Tomas Klestil

Kurt Valdhajm (nem. Kurt Waldheim; Sankt Andre-Verdern, blizu Beča, Austrija, 21. decembar 1918Beč 14. jun 2007) je bio austrijski političar i diplomata. Njegov izbor za predsednika Austrije 1986. godine bio je zasenjen otkrićima da je pripadao jedinici Hitlerovog Vermahta koja je u tadašnjoj Jugoslaviji počinila ratne zločine nad civilima tokom Drugog svetskog rata. Državna komisija za ratne zločine FNRJ ga je 17. decembra 1947. imenovala odgovornim za ratne zločine. Jedan je od 25 njemačkih oficira koje je poglavnik Nezavisne Države Hrvatske Ante Pavelić odlikovao za učešće na Kozari 1942.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

U Beču je završio Diplomatsko konzularnu akademiju. Bio je doktor pravnih nauka. U diplomatskoj službi u Ministarstvu spoljnih poslova od 1945. Član je austrijskih delegacija na međunarodnim pregovorima u Parizu, Londonu i Moskvi. Posle je poslanik u parlamentu, a zatim ambasador Austrije u Kanadi. Ministar spoljnjih poslova Austrije je od 19681972.

Bio je četvrti generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1972. do 1981. godine i deveti predsednik Austrije od 1986. do 1992. godine. Tokom predizborne kampanje za predsednika Austrije 1986, u javnost je izbila njegova nacistička prošlost. Valdhajm je, naime, za vreme Drugog svetskog rata bio oficir Vermahta na različitim frontovima. Jugoslovenska državna komisija ga je proglasila za ratnog zločinca. Na osnovu jugoslovenskog dosijea F-25572 od 17. novembra 1947. godine. Valdhajm je uvršćen na listu ratnih zločinca UN. Prema ovom dosijeu, Valdhajm je kao obaveštajni oficir bio član štaba generala Aleksandra Lera, komandanta Hitlerove armije koja je pokrivala jugoistok Evrope. Valdhajm je učestvovao u borbama na Kozari u leto 1942. godine, kada je oko 68 hiljada muškaraca, žena i dece srpske nacionalnosti oterano u ustaški koncentracioni logor Jasenovac. Valdahjma je zbog zasluga u bici na Kozari odlikovao hrvatski poglavnik Ante Pavelić. Tek posle izbijanja afere o njegovoj mračnoj nacističkoj prošlosti, koje su prve objavile u svet beogradske novine (V. Novosti), Valdhajm je na sve načine pokušavao da dokaže da je bio samo vojnik i da nije odgovoran za ratne zločine nad civilima. Vašington i London su ga, međutim, stavili na listu osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ta odluka nikada nije promenjena. Slučaj Valdhajm je jedna od najvećih enigmi 20. veka. Iako je njegovo ime bilo na listi ratnih zločinaca UN, i mada su za njegovu ratnu prošlost znali i SSSR, i Amerika i Britanija i Jugoslavija, osnivači Ujedinjenih nacija, on je ipak u dva mandata bio cenjeni generalni sekretar svetske organizacije. Umro je u Beču 14. juna 2007. nakon što mu je otkazalo srce.

Objavio je knjige: Austrijski put, Jedinstveni poziv na svetu.

Reference u popularnoj kulturi[uredi - уреди | uredi izvor]

Skandal vezan uz aferu Valdhajm je godine 1990. poslužio kao inspiracija za scenario holivudskog filma Loose Cannons.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Prethodnik:
U Tant
Burma
Generalni sekretar UN-a
19721982.
Nasljednik:
Havijer Perez de Kueljar
Peru