Nepoznati demonstrant

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Čovek tenk zaustavlja napredovanje kolone tenkova 5. juna 1989. godine u Pekingu. Fotografija Džefa Videnera iz Asošijeted presa postala je jedna od najpoznatijih fotografija 20. veka i simbol kraja Hladnog rata.

Nepoznati demonstrant ili kako su ga strani mediji nazvali Čovek tenk je čovek kog su tokom studentskih protesta 1989. godine u Narodnoj Republici Kini snimili i fotografisli strani mediji kako stoji ispred kolone od sedamnaest tenkova na trgu Tjenanmen u Pekingu. Fotografija usamljenog demonstranta je obišla svet, a napravio ju je Džef Videner, fotograf Asošijeted presa. Fotografija je obišla svet u rekordnom roku i pojavila se na naslovnim stranama svih svetskih novina. Aprila 1998. godine magazin Tajm je uvrstio ovog nepoznatog čoveka u svoju listu 100 najuticajnijih ljudi 20. veka.

Događaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Incident se dogodio 5. juna, 1989. godine na mestu Cháng Ān Dà Jiē (Velika avenija večnog mira), udaljenom svega nekoliko minuta od trga Tjenanmen koji vodi do Zabranjenog grada, nakon što je kineska vlada počela da se obračunava sa studentima. Čovek je stajao sam na sredini ulice dok su se tenkovi približavali. Na fotografiji se vidi da stoji na sred ulice i drži kese u obema rukama. Kad je prvi tenk stigao do ovog nepoznatog čoveka, na snimcima se videlo da im je mahao. Prvi tenk je pokušao da ga zaobiđe, ali se čovek uporno pomerao i stajao ispred tenka. Nakon oko pola sata ove pasivne blokade, čovek se popeo na prvi tenk i pričao sa vozačem. Do dan danas se ne zna šta je rekao vozaču prvog tenka. Jedna od prihvaćenih verzija događaja je ta da ga je neko iz grupe ljudi koja je stajala na trotoaru svukao sa tenka i da je čovek nestao u gomili.

Uticaj fotografije[uredi - уреди | uredi izvor]

Na zapadu, fotografija nepoznatog demonstranta je postala simbol kineskog demokratskog pokreta - mladi Kinez rizikuje svoj život kako bi se suprotstavio autoritarnom režimu. Primer ovakve interpretacije se može videti u romanu Hong Kong Stivena Kunca, objavljenog 2000. godine, gde je Čovek tenk izmišljena ličnost koja predvodi grupu političkih ustanika protiv komunističkog režima.

Međutim, fotografija je korišćena i od 'druge strane'. Naime, kineska vlada je koristila istu fotografiju da pokaže kako se vojska brine o građanima i da, uprkos naredbi da se nastavi, tenk nije pregazio čoveka. Čovek tenk je prikazan kao delinkvent, simbol neodgovornog oportuniste tokom demonstracija na trgu Tjenanmen. Čovek tenk je, kao i protesti 1989. godine, i danas tabu tema u Kini; svaki pokušaj da se priča o njemu smatra se neprikladnim ili čak i rizičnim.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Malo se zna o identitetu čoveka na slici. Ubrzo nakon incidenta, britanski tabloid Sandej ekpres je objavio da je ime čoveka Vang Vajlin, devetnaestogodišnji student, ali je tačnost ove informacije ostala nepotvrđena.

Postoji nekoliko međusobno sukobljenih izveštaja o tome šta se desilo sa čovekom nakon demonstracija. U svom govoru Predsedničkom klubu 1999, Brus Heršenson, bivši zamenik specijalnog asistenta predsednika Ričarda Niksona, je izjavio da je čovek ubijen dve nedelje nakon demonstracija, dok su drugi izvori izvestili da je čovek ubijen od strane kineske vlasti par meseci nakon događaja. U knjizi Bluz crvene Kine: Moj dugi marš od Maoa do Sada, Jan Vong je napisao da je čovek i dalje živ i da se krije negde duboko u Kini.

Prema iskazima jednog svedoka koji je prisustvovao događaju, oktobra 2005. godine Čarli Kol, fotograf magazina Njuzvik, je objavio da je čovek odmah nakon što je svučen sa tenka uhapšen.

Narodna Republika Kina je izdala nekoliko kratkih izjava povodom događaja. U intervjuu sa Barbarom Bolters, prikazanom 1992. godine, tadašnji generalni sekretar Komunističke Partije Đang Cemin je pitan šta se desilo sa čovekom, na šta je odgovorio „Mislim da nije ubijen“.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]