Prijeđi na sadržaj

Nenad Kecmanović

Izvor: Wikipedija
Nenad Kecmanović
Rođenje(1947-09-09)9. 9. 1947.
Sarajevo
NacionalnostSrbin
ZanimanjePolitikolog, univerzitetski profesor

Nenad Kecmanović (Sarajevo, 9. septembar 1947) je jugoslovenski i bosanskohercegovački politikolog, politički analitičar, sociolog, doktor i profesor političkih nauka, publicista, te član Senata Republike Srpske.

Život

[uredi | uredi kod]

Rođen je 9. septembra 1947. Nakon gimnazije je studirao pravo, filozofiju, sociologiju i političke nauke na Univerzitetu u Sarajevu. Sociologiju je diplomirao 1971. kao student generacije, a politikologiju 1973. godine, nakon čega je radio kao asistent Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. Doktorirao je na temu Konvergencija političkih sistema 1975. godine.

Živio je u Sarajevu do raspada Jugoslavije, nakon čega prelazi da živi u Beograd. Oženjen je, ima dvoje dece, sina Vladimira i kćerku Tijanu. Njegov sin Vladimir Kecmanović je srpski književnik.

Akademska karijera

[uredi | uredi kod]

Za docenta na Fakultetu političkih nauka je izabran 1976, za vanrednog profesora 1979. i za redovnog profesora 1984. godine. Do raspada Jugoslavije je bio redovni profesor političkih nauka i dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. Bio je rektor Univerziteta u Sarajevu od 1988. do raspada Jugoslavije. Godine 1991. dobija počasni doktorat Univerziteta u Mičigenu.

Nakon raspada Jugoslavije napušta pozicije u Sarajevu i prelazi u Beograd gde je radio kao profesor na Fakultetu za menadžment Braća Karić, i na Učiteljskom fakultetu. Kasnije postaje redovni profesor i šef Odeljenja za politikologiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je penzionisan 2012. godine [1] Kao redovni profesor radi na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, a kao redovni profesor i dekan na Univerzitetu u Banjaluci.

Predavao je na postdiplomskim studijama univerziteta u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju, Novom Sadu i Sarajevu, te gostovao na univerzitetima u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Sudanu, SAD...

Na poziciju eksperta Evropskog centra za mir i razvoj Ujedinjenih nacija u Parizu je izabran 1998, a 2006. postaje član Ruske akademije političkih nauka u Moskvi.

Politička karijera

[uredi | uredi kod]

Početkom devedesetih je na posljednjim izborima na osnovu najvećeg broja glasova izabran za člana Predsedništva Jugoslavije, a sa tog položaja je odmah smenjen posredstvom Službe državne bezbednosti pod izgovorom „nedovoljne bezbednosne kulture“. Od strane muslimanskog političkog rukovodstva na čelu sa Raifom Dizdarevićem je optužen da je „engleski špijun“[2].

U vreme političkog pluralizma u Jugoslaviji 1990. godine, u Sarajevu osniva Savez reformskih snaga Jugoslavije čiji je bio predsednik do 1992. bio je ratni član Predsjedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda, do jula 1992[3] godine, kada je napustio politiku.

Član je Senata Republike Srpske od 1. septembra 1996, a 2009. je ponovo izabran na poziciju senatora Republike Srpske.

Od 2001. do 2004. je član Glavnog odbora i Političkog saveta Demokratskog centra u Beogradu.

Publicistička delatnost

[uredi | uredi kod]

Jedno vreme je radio kao urednik Radio televizije Republike Srpske. Radio je i kao urednik časopisa za društvenu teoriju „Ideje“, „Opredjeljenja“, „Dijalog“ i „Lica“, te kao dopisnik političkog nedeljnika NIN.

Tu sintagmu, „međunarodna zajednica“, ne volim, jer to ne postoji kao realnost. Postoje naprosto neke velike i moćne sile koje tu činjenicu prikrivaju tom floskulom „međunarodna zajednica“, To ja i svojim studentima govorim, da treba da uoče taj paradoks, da se međunarodnom zajednicom naziva nešto što je stav svega nekoliko jakih igrača na svjetskoj sceni.[4]

– Nenad Kecmanović
  • Ideologija i istina (1977)
  • Politika u kritičkom ogledalu (1986)
  • Izbor pojmova iz opšte politikologije (1987)
  • Demokratija i centralizam (1988)
  • Enciklopedijski rječnik politikoloških pojmova,
  • Sociologija obrazovanja,
  • Dometi demokratije (2005)
  • Nemoguća država (2008)
  • Politika, država i moć (2009)
  • Koncepti i problemi u političkoj teoriji (2009)

Povezano

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Gucijan, S. (28.06.2012). „Tri profesora ipak idu u penziju”. Politika. Pristupljeno 16.02.2013. 
  2. Lopušina, Marko (1955). „Ubij bližnjeg svog”. Pristupljeno 16.02.2013. [mrtav link], str. 168
  3. Bazdulj, Muharem (05.04.2012). „Hronologija opsade Sarajeva”. Vreme. Pristupljeno 16.02.2013. 
  4. Radio televizija Republike Srpske: Razgovor, gost: Nenad Kecmanović 19.11.2010. (sh)