Svetozar Marović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Svetozar Marović
Svetozar Marović

Biografija
Datum rođenja 31. mart 1955. (1955-03-31) (dob: 63)
Mesto rođenja Flag of Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kotor, FNRJ
Državljanstvo  Crna Gora
Narodnost Crnogorac
Politička partija Demokratska partija socijalista Crne Gore
Mandat(i)
Predsednik Srbije i Crne Gore
7. mart 20033. jun 2006.
Prethodnik Vojislav Koštunica
(Predsednik SRJ)
Naslednik Državna zajednica više ne postoji
Predsednik Saveta ministara Srbije i Crne Gore
Prethodnik Dragiša Pešić
(Predsednik Vlade SRJ)
Naslednik -
Predsednik Skupštine Crne Gore
19942001
Prethodnik Risto Vukčević
Naslednik Vesna Perović

Flag of the President of Yugoslavia (1993–2003).svg
Standarta
Predsednika Srbije i Crne Gore

Svetozar Marović je bio jedini predsednik Državne zajednice Srbija i Crna Gora, od njenog formiranja 2003. do razdvajanja 2006. godine.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 31. marta 1955. godine u Kotoru. Pravni fakultet završio je u Podgorici. Politikom je počeo da se bavi vrlo rano i bio je na značajnim funkcijama u vreme bivše Jugoslavije. Između ostalog bio je član Predsedništva Crne Gore, poslanik u Skupštini Crne Gore, poslanik u Veću građana Savezne skupštine i predsednik Skupštine Crne Gore. Potpredsednik je Demokratske partije socijalista Crne Gore. Osim politikom, bavio se i pisanjem novinskih kolumni u časopisima „Ideje“, „Praksa“, „NIN“, i listu „Pobjeda“. Idejni je kreator i osnivač Festivala „Grad teatar“. Autor je knjige „Vreme iskušenja“.

Momir Bulatović je 2001. izdao knjigu „Pravila ćutanja“ u kojoj optužuje Marovića da je bio potkupljen da se pravi da ne vidi krijumčarenje duvana u Crnoj Gori. Umešan je u finansijski skandal u kome je kupovana vojna oprema za 296 miliona evra od Mila Dragića. [1]

Tokom referenduma o nezavisnosti Crne Gore zalagao se za nezavisnost, iako je u to vreme bio predsednik Srbije i Crne Gore.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]