1974

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | 2000-e | >
<< | < | 1970. | 1971. | 1972. | 1973. | 1974. | 1975. | 1976. | 1977. | 1978. | > | >>


Ovo je članak o godini 1974.
1974 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1974
MCMLXXIV
Ab urbe condita 2727
Islamski 1393 – 1394
Iranski 1352 – 1353
Hebrejski 5734 – 5735
Bizantski 7482 – 7483
Koptski 1690 – 1691
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2029 – 2030
 - Shaka Samvat 1896 – 1897
 - Kali Yuga 5075 – 5076
Kineski
 - Kontinualno 4610 – 4611
 - 60 godina Yang Drvo Tigar
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11974
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1974 (MCMLXXIV) je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • februar - Prebegli čehoslovački general Jan Šejna tvrdi da postoji "Plan Polarka", koji predviđa upad Varšavskog pakta u Jugoslaviju preko Austrije, u slučaju nereda posle Titove smrti.[5][6]. Jugoslovenski mediji kasnije to uglavnom nazivaju lažima.
  • 19 - 22. 2. - Aziz Hadžihasanović u "Oslobođenju" upozorava na muslimanski nacionalizam, podjednako opasan kao srpski i hrvatski[7].
  • 21. 2. - Emblem of SFR Yugoslavia.svg Skupština SFRJ donijela novi Ustav koji je bio na snazi do raspada države, najduži ustav na svijetu.
    • Savezna skupština dvodomna, sa delegatskim umesto poslaničkog sistema; u Saveznom veću po 30 delegata iz svake republike i po 20 iz pokrajina, Veće republika i pokrajina po 12 delegata republičkih i po osam delegata pokrajinskih skupština.
    • Predsedništvo SFRJ ima 8 članova (po jedan iz 6 republika i 2 pokrajine) + Tito kao Predsednik Republike.
    • Predviđeno osnivanje samoupravnih interesnih zajednica.
    • Narednih dana i novi ustavi republika i pokrajina - pokrajine ranije imale statute, istovremeno su deo Srbije i konstitutivni delovi federacije, imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
  • 22. 2. - Pakistan priznao nezavisnost Bangladeša (bivši Istočni Pakistan, nezavisnost proglašena 1971).
  • 24. 2. - Osnovan Mostarski teatar mladih.
  • 27. 2. - Kriza u Etiopiji: nakon nereda zbog skupoće i vojnih pobuna, premijer Aklilu Habte-Wold dao ostavku,
  • 28. 2. - Izbori u UK: laburisti dobivaju relativnu većinu (hung parliament), samo četiri mandata više od konzervativaca, 301:297.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1 - 8. 3. - Delegacija SKJ na čelu sa Kirom Gligorovim u zvaničnoj poseti Severnoj Koreji[8].
  • 2. 3. - Poslednji "Ćira" na uskotračnoj pruzi Užice - Višegrad.
  • 2. 3. - U Francovoj Španjolskoj pogubljen anarhist Salvador Puig Antich, usprkos protesta širom svijeta.
  • 2. 3. - Flag of Myanmar (1974-2010).svg Burmanski predsednik Ne Win proglasio Socijalističku Republiku Unije Burma (→ Burmanski put u socijalizam, "katastrofalni" eksperiment traje 1962-1988).
  • 3. 3. - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 osoba u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.
  • 4. 3. - Britanski konzervativni premijer Edward Heath daje ostavku pošto ne može formirati vladu, vraća se Harold Wilson (premijer 1964-70. i 1974-76). Heatha će dogodine na čelu konzervativaca zameniti Margaret Thatcher.
  • 8. 3. - U Parizu otvoren aerodrom Charles de Gaulle.
  • 8. 3. - U Conakryju, Gvineja, zaključen ugovor o osnivanju Međunarodne boksitne asocijacije - Jugoslavija jedna od članica.
  • 8. 3. - Ukinut ABC-ov sitkom The Brady Bunch (pet sezona, 117 epizoda).
  • ca. 9. 3. - Pronađeni ostaci skeleta i oruđa pračovjeka starosti 800.000 do 1,8 milijuna godina u špilji kraj Pule (Šandalja).
  • 10. 3. - Eksplozija metana u rudniku kod Soko Banje, stradalo 15 rudara.
  • 10. 3. - Japanski vojnik Hiroo Onoda okončao skrivanje na Filipinima.
  • 12. 3. - Carlos Andrés Pérez prvi put predsednik Venecuele (1974-79. i 1989-93), u prvom mandatu ima koristi od visoke cene nafte.
  • ca. 13. 3. - Kod Svetozareva (Jagodine) otkrivena vilična kost Dynoteriuma gigantissimusa, pretka mamuta, duža od 1 m, starija od milion i po godina.
  • 15. 3. - Gen. Ernesto Geisel novi predsednik Brazila (do 1979), donekle relaksirana vojna diktatura.
  • mart - U Bakuu postignut sporazum o povezivanju SFRJ sa istočnoevropskim gasovodom[9].
  • 16. 3. - Dva dana nakon što su u Portugalu smenjeni generali António Spínola i Francisco da Costa Gomes, došlo je do pobune puka u mestu Caldas da Rainha koja je ugušena istog dana.
  • 18. 3. - Sastanak OPEC u Beču: kraj Naftne krize započete 1973, većina OPEC-ovih zemalja prekida 5-mesečni embargo protiv SAD, Evrope i Japana, Saudijci povećavaju proizvodnju.
  • 20. 3. - Savezno izvršno veće, u odgovoru na notu od 11. marta, optužuje italijansku vladu za kršenje sporazuma iz 1954. i napad na jugoslovenski suverenitet u delu Trsta (u ovo vreme, jugoslovenski tenkovi pomereni bliže granici).
  • 21 - 30. 3. - Grupa B svetskog šampionata u hokeju na ledu u Ljubljani, SAD prve, Jugoslavija druga.
  • 28. 3. - Nicolae Ceaușescu, ranije predsednik Državnog saveta, postaje predsednik SR Rumunije (do pada 1989, od 1965. je i generalni sekretar partije).
  • 29. 3. - U Kini otkrivena Vojska od terakote.
  • 29. 3. - 5. 4. - Vežba NATO, Dark Image 74, u severoistočnoj Italiji, praćena posetom plovila Šeste flote tršćanskoj luci 6 - 17. aprila - mada je ovo zakazano ranije, poklapa se sa tenzijama oko Trsta[10].
  • mart - april - U SFRJ se održavaju republički kongresi i pokrajinske konferencije Saveza komunista, priprema za Deseti kongres SKJ. Za predsednike centralnih odn. pokrajinskih komiteta izabrani: Branko Mikulić, Mahmut Bakali, France Popit, Veselin Đuranović, Milka Planinc, Angel Čemerski, Dušan Alimpić i Tihomir Vlaškalić[11].
  • mart - maj - Ballot.gif Izbori delegata za skupštine na raznim nivoima u SFRJ (Tito glasao 31. 3. za delegate mesnih, opštinskih i društveno-političkih veća[12]).
  • 26. 3. - The Caracas Caper: George Foreman pobedio Kena Nortona u Karakasu.
  • 30. 3. - Ramones prvi put sviraju pred publikom.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 4. - Na Radio Beogradu II krenula dugogodišnja emisija "Gost Drugog programa".
  • 2. 4. - Umro francuski predsednik Georges Pompidou.
  • 2. 4. - 46. dodjela Oscara: najbolji film je The Sting, ukupno sedam nagrada od 10 nominacija.
  • 2 - 15. 4. - Tito u Bosni i Hercegovini: Doboj, Zenica, Travnik, Bugojno (vila Koprivnica), Mostar, Sarajevo.
  • 3 - 4. 4. - Super Outbreak: 148 tornada u SAD i Kanadi, od čega 30 snage F4/F5, 315 mrtvih.
  • 5. 4. - Stephen King objavio roman Carrie, prvi pod svojim imenom.
  • 6. 4. - Pesma Evrovizije: prva je ABBA sa Waterloo-om, Korni grupa je 12. sa "Mojom generacijom".
  • 6. 4. - Održan rock festival California Jam, sa 250.000 plaćenih ulaznica.
  • 7. 4. - "Barski kongres" pro-ibeovske "Komunističke partije Jugoslavije" - milicija pohapsila učesnike (osuđeni u septembru).
  • 8. 4. - Hank Aaron postigao 715. home run, čime je nadmašio rekord Babe Rutha iz 1935.
  • 11. 4. - Palestinski gerilci ubili 18 izraelskih civila u Kirjat Šmoni na krajnjem severu Izraela.
  • ca. 14. 4. - Komentar u moskovskoj "Izvestiji" pozdravlja okretanje političkoj i ekonomskoj komunističkoj ortodoksiji u Jugoslaviji, jer politička liberalizacija i ekonomika slobodnog tržišta "nisu funkcionisali".
  • 15. 4. - Patty Hearst, sada pod imenom Tania, snimljena sa puškom u ruci tokom pljačke banke.
  • 15. 4. - Prvi predsednik Nigera Hamani Diori zbačen u vojnom udaru, sledi Seyni Kountché (do 1987) - u zemlji je nestašica hrane usled suše.
  • april - Popisni biro UN procenjuje da je svjetsko stanovništvo dostiglo četiri milijarde.
  • april - Izbija Drugi iračko-kurdski rat nakon izneverenih obećanja o kurdskoj autonomiji - Kurdi ubrzo poraženi na ravnici, sledeće godine i u planinama, nakon što im je Iran prekinuo pomoć.
  • 18. 4. - Pripadnici Organizacije islamskog oslobođenja zauzeli Vojnu tehničku školu u Kairu, nadali se da će uzetim oružjem ubiti Sadata i proglasiti islamsku državu (→ Hizb ut-Tahrir).
  • 21. 4. - Pobunjenici Hissène Habréa uhvatili troje Evropljana (jedna žena ubijena) na severu Čada radi otkupa - francuska arheologinja Françoise Claustre puštena tek 1977.
  • 22. 4. - Završena "Beograđanka" ("Palata Beograd"), otvorena velika robna kuća.
  • 22. 4. - Osnovana Akademija umetnosti u Novom Sadu.
  • 24. 4. - Afera Guillaume: Günter Guillaume, asistent zapadnonemačkog kancelara Brandta, uhapšen zbog špijuniranja za Istočnu Nemačku.
Spomenik 25. aprilu u Lisabonu
  • 25. 4. - "Revolucija karanfila" u Portugalu: vojska, nezadovoljna kolonijalnim ratovima, zbacila vladu Marcela Caetana (dobio azil u Brazilu) - okončano 48 godina diktature koju je uveo Salazar.
  • 26. 4. - Savezna skupština SFRJ usvojila novi Zakon o narodnoj odbrani: teritorijalna odbrana se tretira kao deo jedinstvene oružane sile SFRJ i najširi oblik orga­nizovanja opštenarodnog otpora u republici, pokrajini i opštini[13]; takođe doneti Zakon o službi u oružanim snagama i Zakon o vojnoj obavezi.
  • 29. 4. - Osnovan Univerzitet Crne Gore.
  • 30. 4. - Skandal Watergate: Bela kuća objavljuje 1.200 stranica redigovanih transkripata snimaka, ali kongresni komitet insistira da se predaju i trake.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 19. 5. - Predsednički izbori u Francuskoj, drugi krug: Valéry Giscard d'Estaing pobedio François Mitterranda sa 50,8 prema 49,2% glasova (Mitterand je imao više glasova u prvom krugu) - d'Estaing je predsednik do 1981, zatim Mitterand do 1995.
  • 19. 5. - Pušten u saobraćaj most "25. maj" između Bačke Palanke i Iloka.
  • 20. 5. - Tito u intervjuu "Komunistu": "imperijalistički krugovi" pojačavaju pritisak na Jugoslaviju (zbog saradnje sa sovjetskim blokom, čileanskim marksistima, Severnim Vijetnamom i Severnom Korejom, pomoći slanju sovjetskog oružja Arapima prošlog oktobra).
  • 24. 5. - Konferencija za štampu Staneta Dolanca, sekretara izvršnog biroa predsedništva SKJ: ne razmišlja se o izboru Titovog naslednika, među prioritetima su ekonomski razvoj, eliminacija "tehnokratije i birokratije" i tendencija prema centralizmu ili nacionalizmu[15].
  • 27 - 30. 5. - Deseti kongres SKJ u beogradskom "Pioniru". Josip Broz Tito proglašen za doživotnog predsednika SKJ. Centralni komitet sa 166 članova, Predsedništvo CK (39 članova), 12-člani Izvršni komitet (sekretar Stane Dolanc). Srpskog kadra Mijalka Todorovića nema među najvišim partijskim funkcionerima[5]. Naizgled, trijumf partijske uniformnosti i povratak komunističke ortodoksije[16][17]. Tito napada nacionalizam i liberalizam ("za neprijatelje revolucije i socijalističkog samoupravljanja ne može biti demokratije"), traži pojačanu partijsku kontrolu obrazovanja i medija i da preduzećima upravljaju radnici umesto "tehnokrata".
  • maj - Predstavljena prva generacija Volkswagen Golfa.
  • 28. 5. - Bomba na Piazza della Loggia u Breši tokom antifašističkog protesta, osam mrtvih.
  • 30. 5. - NASA lansirala eksperimentalni geostacionarni satelit ATS-6 sa mnogim novim tehnologijama.
Volkswagen Golf prve generacije
  • 31. 5. - Sporazum o dezangažmanu između Izraela i Sirije: Izrael se delimično povlači, uspostavljena misija UNDOF - i formalni kraj Jomkipurskog rata.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 6. - Vojna vežba "Drvar 74" povodom 30-godišnjice desanta na Drvar.
  • 4. 6. - Ten Cent Beer Night: bejzbol tim Cleveland Indians promoviše utakmicu jeftinim pivom, na kraju je mora predati zbog nereda pijanih navijača.
  • 4 - 7. 6. - Tito u Srbiji: Gornji Milanovac, Čačak, Titovo Užice, Zlatibor, Arilje, Ivanjica, Užička Požega.
  • 7. 6. - U Prilikama kod Ivanjice puštena u rad zemaljska satelitska stanica.
  • 8. 6. - Zasedanje Palestinskog nacionalnog veća u Kairu, PLO donosi Program od deset tačaka - radikali nisu zadovoljni i odvajaju se u Front odbacivanja, u Iraku osnovana teroristička Abu Nidalova organizacija.
  • 8. 6. - Odnosi Saudi Arabije i SAD: zaključeni ekonomski i vojni sporazumi.
  • 12 - 18. 6. - Nixonovo trijumfalno putovanje na Bliski istok (Egipat, Saudi Arabija, Sirija, Izrael, Jordan).
  • 13. 6. - 7. 7. - Football pictogram.svg Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974., u Zapadnoj Nemačkoj. Domaćini u finalu porazili Holandiju 2-1. Jugoslavija prošla u drugi (takođe grupni) krug, gde je izgubila sve utakmice (retrospektivno 7. mesto).
  • 18. 6. - Jugoslavija pobedila Zair sa 9-0 u prvom krugu takmičenja (Zairci štrajkovali?).
  • 20. 6. - Prikazan film Chinatown.
  • 24. 6. - Tito u prvoj zvaničnoj poseti Zapadnoj Nemačkoj, prošle nedelje Nemci dali kredit Jugoslaviji (300 miliona dolara, kamata 2% na 30 godina).
  • 25. 6. - Student filozofije Vladimir Palančanin osuđen na 10 meseci za "neprijateljsku propagandu", jer je javno pročitao studentsku rezoluciju o stanju u zemlji.
  • 26. 6. - U Parizu prikazan film Emmanuelle (8,8 milijuna gledatelja u Francuskoj).
  • 27. 6. - Kontroverza sa udžbenicima u Kanawha County, West Virginia: školski odbor odobrava knjige koje promiču multikulturalizam i sadrže neke sporne citate, ovog leta i jeseni slede bojkot škole, protesti i nasilje (Nova desnica, Religiozna desnica, → Konzervativizam u SAD).
  • 30. 6. - Čuveni ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov napustio tokom turneje u Kanadi ansambl baleta Boljšoj teatra i ostao na Zapadu.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. - Umro argentinski predsednik Juan Perón, nasleđuje ga supruga Isabel (do 1976).
  • 3. 7. - Potpisan Ugovor o ograničenju podzemnih proba nuklearnog oružja, prag je 150 kilotona.
  • 7. 7. - Finale svetskog prvenstva u fudbalu: Zapadna Nemačka - Holandija 2:1, dodeljen je novi trofej, jer je stari pripao Brazilu u stalno vlasništvo (ali ukraden je 1983).
  • 11. 7. - Ugovor o prijateljstvu i saradnji između SSSR i Somalije (Somalija se povukla 1977, → Ogadenski rat)
  • 15. 7. - Grupa oficira grčke narodnosti u kiparskoj Nacionalnoj gardi, pristalice pripajanja Kipra Grčkoj, izvršili vojni udar zbacivši sa vlasti predsednika arhiepiskopa Makariosa. Vlast je preuzeo Nikos Sampson a Makarios privremeno napušta Kipar.
  • 15. 7. - Christine Chubbuck, TV voditeljka u Sarasoti, Florida, izvršila samoubistvo u živom programu.
  • jul - Albanski ministar odbrane Beqir Balluku optužen od Envera Hoxhe za pokušaj puča - osuđen je na smrt sa trojicom generala, streljan u novembru.
  • jul - Etiopska vojska, tj. komitet Derg, hapsi 150 pripadnika vladajuće klase zbog navodne korupcije, 22-tog uhapšen i premijer Endelkachew Makonnen, sistematski se demontiraju carske institucije.
  • 19. 7. - Španski diktator Fransisko Franko zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Juanu Carlosu (do 2. 9.).
  • 20. 7. - (Prva) Turska invazija Kipra.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Nixonov odlazak
  • 3. 8. - Iranski šah odobrio ekonomski plan koji predviđa godišnji rast od 25,9% sledećih pet godina uz državnu potrošnju od 69 milijardi dolara.
  • 4. 8. - Eksplozija na ekspresnom vozu Italicus (Rim-Minhen) blizu Firence, 12 mrtvih - odgovornost preuzima fašistička grupa Ordine Nero ("Crni poredak").
  • 5. 8. - Bela kuća objavila Smoking Gun traku, koja pokazuje da je Nixon od početka učestvovao u zataškavanju provale u Watergate.
  • 6. 8. - Troje mrtvih u eksploziji na losanđeleskom aerodromu LAX, za šta je 1980. osuđen Muharem Kurbegović, Alphabet Bomber[19].
  • 7. 8. - Philippe Petit hodao po žici između dve kule njujorškog World Trade Center-a.
  • 8. 8. - Richard Nixon objavio da podnosi ostavku.
  • 9. 8. - Gerald Ford je novi predsednik SAD (jedini koji nije učestvovao na predsedničkim izborima).
  • 14. 8. - Nakon prekida u pregovorima sa kiparskom stranom, Turska preduzima drugu invaziju Kipra u kojoj zauzima 37% ostrva.
  • avgust - Jake kiše (u Maliju) okončavaju veliku Sahelsku sušu.
  • 17 - 30. 8. - Boxing pictogram.svg Svetski šampionat u amaterskom boksu u Havani, Mate Parlov dobio zlato, Rajko Miljić i Dragomir Vujković bronzu.
  • 20. 8. - Predsednik Ford imenovao Nelsona Rockefellera za potpredsednika (potvrđen u decembru), na nezadovoljstvo konzervativaca.
  • 20. 8. - Španska vlada objavila da će naredne godine održati referendum o samoopredeljenju Zapadne Sahare, radi čega kasnije tokom godine sprovodi popis - ali Maroko i Mauritanija se protive mogućoj nezavisnosti teritorije i referendum je otkazan.
  • 22. 8. - Westinghouse potpisao ugovor za gradnju nuklearne elektrane u Krškom; projekat vredan 518 miliona dolara, najveći ikada finansiran američkim i evropskim novcem, tj. kreditima[5].
  • 27. 8. - Nestanak struje u skoro pola Italije i to prvog dana poskupljenja od 30% (zemlja je u najvećim ekonomskim teškoćama od rata).
  • 30. 8. - Željeznička katastrofa u Zagrebu, ekspresni vlak Beograd-Dortmund iskočio iz tračnica, poginulo 153 ljudi.
  • 30. 8. - Istočnoazijski antijapanski oružani front postavio bombe na ulazu u sedište Mitsubishi Heavy Industries u Tokiju - osmoro mrtvih.
  • 31. 8. - Zapadna Nemačka će dati kredit od dve milijarde dolara Italiji koja je u ekonomskoj krizi.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 7. 9. - Sporazum iz Lusake između nove portugalske vlade i pokreta FRELIMO: priznato pravo na nezavisnost Mozambika.
  • 8. 9. - Predsednik Ford daje punu i bezuslovnu amnestiju bivšem predsedniku Nixonu - kraj početne Fordove popularnosti.
  • 8. 9. - TWA Flight 841 (Tel Aviv-Atina-Rim-Njujork) pao u Jonsko more, oboren bombom - prvi poznati slučaj samoubilačke misije, od strane Abu Nidalove organizacije.
  • 10. 9. - Portugal priznao nezavisnost Gvineje Bisau (jednostrano proglašena prethodne godine).
  • 12. 9. - Tito rekao u Jesenicama da je uhapšena grupa od 30-tak sledbenika Kominforma koji su želeli osnovati novu KPJ. Kasnije tokom meseca izvešteno da su osuđeni na zatvorske kazne, na zapadu se spekuliše da Sovjeti žele pristup Jadranu.
  • 12. 9. - Vojna hunta Derg zbacila Haile Selasija, cara Etiopije - Salomonska dinastija je vladala od 13. stoljeća; počinje Etiopski građanski rat koji traje do zbacivanja komunističkog režima 1991.
  • 12. 9. - U Bostonu počinje prinudni prevoz učenika autobusima kako bi se škole desegregirale, što izaziva nasilne proteste belaca u Južnom Bostonu.
  • 13. 9. - Japanska crvena armija zauzela francusku ambasadu u Hagu - otišli posle pet dana sa novcem i oslobođenim kolegom.
  • septembar - Ljubljana: pet studenata i profesor osuđeni na deset meseci zatvora zbog kritike režima i podrške "anarholiberalnim" beogradskim profesorima; među njima je i Zoran Đinđić, ali nije služio.
  • 23. 9. - BBC započinje servis Ceefax (teletekst).
  • 23. 9. - Fordov govor na međunarodnoj energetskoj konferenciji u Detroitu: suverene nacije ne mogu dozvoliti da im sudbinu određuje nameštanje cena sirovina, zaobilazno preti ratom.
  • 30. 9. - Predsednik Portugala gen. António de Spínola daje ostavku dva dana nakon što je pozivao "tihu većinu" da se odupre levom radikalizmu, sledi gen. Francisco da Costa Gomes (do 1976).
  • 30. 9. - Gen. Carlos Prats, komandant čileanske armije u vreme Allendea, ubijen u Argentini.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 5. 10. - Kazne za saobraćajne prekršaje u SFRJ udesetostručene. Smrtnost na putevima je velika, čak se smatra da je saobraćaj najopasniji na svetu[20].
  • 5. 10. - U Čileu ubijen Miguel Enríquez, generalni sekretar Revolucionarne levice.
  • 7. 10. - U Novom Sadu uhapšen disident Mihajlo Mihajlov, zbog pet članaka objavljenih u zapadnim novinama (sledećeg februara osuđen na sedam godina).
  • 8. 10. - Predsednik Ford kaže pred Kongresom da je inflacija "državni neprijatelj broj jedan" i predstavlja kampanju Whip inflation now - WIN, što ubrzo postaje predmet podsmeha.
  • 9. 10. - Švicarska zrakoplovna tvrtka Swiss Air prevezla je na jug stotine tisuća lastavica kako bi ih spasila od nenadane rane hladnoće.
  • 10. 10. - Novi izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, Wilsonovi laburisti dobijaju apsolutnu većinu od tri poslanika (poslednja laburistička pobeda do 1997).
  • 13. 10. - Felipe González postaje generalni sekretar Španske socijalističke radničke partije, na kongresu u predgrađu Pariza (premijer 1982-96).
  • 19. 10. - Niue postaje samoupravana u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom.
  • 20. 10. - Povodom 30-godišnjice oslobođenja, predsednik Tito odlikovao Beograd Ordenom narodnog heroja.
  • 23. 10. - Đuro Đurović i Zagorka Stojanović-Kojić osuđeni u Beogradu na pet odn. tri godine zatvora zbog pisanja članaka protiv režima za inostrane publikacije[21] (Đurović pušten 1977).
  • ca. 24. 10. - Poplavljeno 150 sela u SFRJ.
  • 29. 10. - Teroristički dvojac Matičević - Prpić poginuo kod Gospića.
  • 29. 10 - Dinar devalviran oko 7% na 17,28 za dolar - protiv inflacije i rastućeg trgovinskog i platnog deficita.
  • 29. 10. - Zemljotres u Tuzli, ima materijalne štete.
  • 30. 10. - Boks-meč The Rumble in the Jungle u Kinšasi - Muhammad Ali porazio Georgea Foremana.
  • 30. 10. - SFRJ optužuje Austriju da štiti naciste i toleriše antijugoslovenske aktivnosti.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 4. 11. - Državni sekretar SAD Henry Kissinger u poseti Jugoslaviji.
  • 5. 11. - Izbori za Kongres SAD, demokrati dobijaju dvotrećinsku većinu u Predstavničkom domu, pojačavaju i većinu u Senatu; izabrano je i nekoliko mlađih demokrata prozvanih "Watergate Babies".
  • 6. 11. - Umro Dušan Vlačo (22), drugi po redu po dužini življenja sa presađenim srcem (operisao ga Majkl Debejki 18. septembra 1968).
  • 9. 11. - Bolivijski diktator gen. Hugo Banzer zabranio političku aktivnost - oslanja se samo na vojsku a političke vođe je prognao iz zemlje.
  • 12. 11. - Južna Afrika suspendovana iz Generalne skupštine UN zbog politike aparthejda.
  • 13. 11. - Ronald DeFeo Jr. ubio svih šest članova svoje porodice (roditelje, braću i sestre) u Amityville, New York - iz navodne posednutosti njihove kuće proističe roman i horor film.
  • 14. 11. - Beograd zbog finansijskih teškoća odustao od organizacije Univerzijade, koja je trebalo da se održi septembra 1975 (biće održana u Rimu, a u Beogradu tek 2009, u međuvremenu u Zagrebu 1987).
Rekonstrukcija Lucy

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Mamutica u Zagrebu
  • 1. 12. - Predsednik Tito položio kamen-temeljac za Nuklearnu elektranu Krško.
  • 5. 12. - Vojni sud u Španiji osudio trojicu hrvatskih nacionalista (Rudolf Prskalo, Nikola Lisac i Tomislav Rebrina) na 12 godina za otmicu SAS-ovog aviona pre dve godine - Franko ih pomilovao već sledećeg februara.
  • 5 - 12. 12. - U Thantova pogrebna kriza: studenti u Rangunu oteli kovčeg sa U Thantom, kome lider Ne Win nije želeo odati nikakve počasti - napravili mu provizorni mauzolej i držali antivladine govore dok vojska nije ugušila pokret uz krvoproliće.
  • 8. 12. - Plebiscit u Grčkoj: 69,18 prema 30,82% za ostanak republike - Treća helenska republika.
  • 9. 12. - Pariski samit EEZ: odlučeno da se osnuje Evropski savet i da se Evropski parlament bira direktnim opštim pravom glasa.
  • 10. 12. - Lansirana nemačko-američka sonda Helios-A za istraživanje Sunca.
  • 12. 12. - Premijera The Godfather Part II.
  • 13. 12. - Malta postala republika.
  • 14. 12. - Prikazan film "Pakleni toranj" - u prethodna dva meseca prikazana su još dva filma o katastrofama, Airport 1975 i Earthquake, svi su odlično gledani.
  • 17. 12. - Sedmi kongres Saveza sindikata Jugoslavije.
  • 17. 12. - Augusto Pinochet i formalno postaje predsednik Čilea (do 1990).
  • 18. 12. - U Indoneziji uhvaćen Teruo Nakamura, japanski vojnik tajvanskog porekla, poslednji zaostali od Drugog svetskog rata.
  • 19. 12. - NASA lansirala prvi zapadnoevropski, francusko-nemački, geostacionarni satelit, Symphonie-A.
  • 24-25. 12. - Ciklon Tracy gotovo uništio australski grad Darwin: 71 žrtva, uništeno 80% kuća.
  • 27. 12. - Sandinisti napali žurku režimskih zvaničnika u Managvi, uzeli taoce uz pomoć kojih su oslobodili zatvorene saborce, dobili otkup i odleteli u Havanu (među oslobođenima je i Daniel Ortega).
  • 28. 12. - U Bangladešu je vlada uvela izvanredno stanje u zemlji koje je dopuštalo premijeru M. Rahmanu gotovo neograničenu političku moć.

Tokom godine[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Izmišljena Rubikova kocka.
  • Sukob između lidera SKJ i filozofa - "Praxis-ovaca" u Zagrebu i Beogradu (osam profesora sa Filozofskog fakulteta), naročito u prvih pet meseci godine[5] Takođe i poslednja Korčulanska letnja škola.
  • Šah: Jugoslavija druga na turniru u Nici, Ljubomir Ljubojević osvojio turnir u Las Palmasu.
  • U SAD objavljena igra Dungeons & Dragons.


1974. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

Rukovodstvo SFRJ [5]:

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1974.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1974. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Yugoslav Authors Protest Against Publication of Soviet Articles, Zdenko Antić, OSA - RFE
  2. Benedetto Zaccaria (9 June 2016). The EEC’s Yugoslav Policy in Cold War Europe, 1968-1980. Springer. str. 106–. ISBN 978-1-137-57978-2. https://books.google.com/books?id=C_5jDAAAQBAJ&pg=PA106. 
  3. SCHOLARS IN WEST ASSAIL BELGRADE. nytimes.com JAN. 31, 1974
  4. Oil problems in Yugoslavia - new pipeline to serve Eastern Europe, OSA - Radio Free Europe
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Yugoslavia 1974, Slobodan Stanković, Radio Free Europe, na Osa Archivum
  6. Austria and US Security, John M. Luchak, p. 93
  7. Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije...
  8. Yugoslav-North Korean Relations Improving, S.Stanković, OSA-RFE
  9. Soviet to Supply Yugoslavia With Gas. nytimes.com APRIL 8, 1974
  10. PRESS GUIDANCE ON US SHIP VISIT TO TRIESTE. wikileaks.org
  11. Bajec, Dolničar, 1981, str. 289
  12. Fototeka MIJ - Na glasanju za delegate mesnih, opštinskih i društveno-političkih veća. foto.mij.rs
  13. Bajec, Dolničar, 1981, str. 229
  14. BELGRADE WARNS OF A SPY THREAT. nytimes.com MAY 14, 1974
  15. Successor Plan Denied as Tito Turns 82. nytimes.com MAY 25, 1974
  16. Yugoslavia: Behind the Revelry, Retreat. nytimes.com MIHAJLO MIHAJLOV OCT. 12, 1974
  17. Yugoslavs Bolstering Authority of Party. nytimes.com FEB. 6, 1974
  18. 21. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  19. The Day LAX Was Bombed By The Alphabet Bomber. thesoutherncalifornian.blogspot.rs July 24, 2015
  20. Yugoslavia Combats View That Her Jammed Roads Are Driver's Death Trap. nytimes.com SEPT. 8, 1974
  21. YUGOSLAVIA JAILS 74‐YEAR‐OLD FOE. nytimes.com OCT. 24, 1974
  22. Yugoslavia Charges Croatians In Exile Foment Terrorist Acts. nytimes.com NOV. 23, 1974
  23. An Army General is Yugoslavia's New Police Minister OSA - RFE
Literatura
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar