Candy Darling

Candy Darling
glumica
Biografske informacije
Rođenje	James Lawrence Slattery (1944-11-24)24. 11. 1944. New York, New York, SAD
Smrt	21. 3. 1974. (dob: 29) New York, New York, SAD
Pseudonim	Hope Slattery
Profesionalne informacije
Zanimanje	glumica

Candy Darling (24. novembar, 1944? – 21. mart, 1974.) bila je američka pre-op transeksualna glumica, jedna od Warholovih superzvezdi, koja se posle saradnje sa Warholom pojavljivala i u filmovima drugih reditelja. Umrla je mlada od leukemije.

Biografija

Početci

Candy je rođena kao muškarac po imenu James Lawrence Slattery - Jimmy. Različiti izvori navode različite godine njenog rođenja. Nekadašnji urednik časopisa Interview, Bob Colacello navodi 1946. godinu. Njen prijatelj sa kojim je delila stan i kasniji izdavač njene posthumno objavljene knjige, Jeremiah Newton tvrdi da je rođena 1944. godine.

Odrasla je na Long Islandu, New York, gde se njena majka, Theresa Phelan, preselila nakon razvoda. Njen otac, Jim Slattery bio je, prema opisu, agresivni alkoholičar. Njen polubrat, Warren, iz prethodnog braka njene majke, priključio se američkoj vojsci i napustio kuću. Kasnije je poricao da ima ikakve veze sa Candy.

Jimmy je provodio puno vremena ispred televizora, upijajući stare hollywoodske filmove, gde je naučio da oponaša svoje omiljene glumice. Njegova omiljena bila je Kim Novak. Tvrdio je da je „naučio o tajnama seksa od prodavca u lokalnoj prodavnici dečjih cipela“. Komšije su rekle njegovoj majci da Jimmy oblači žensku odeću i odlazi u lokalni gej bar, The Hayloft. Kada ga je majka napala zbog toga, rekao joj je da sedne i izašao iz sobe. Vratio se u dregu. Majka je kasnije rekla: „Onda sam znala... da ne mogu da sprečim Jimmya. Candy je bila isuviše lepa i talentovana.

Dok je živela sa majkom, odlazila bi kasno noću sa Long Islanda na Manhattan, kako ne izbegla poglede komšija. Bila je deo scene na Greenwich Villageu, a o svojoj kući na Long Islandu je govorila kao o svojoj „kući na selu“.

Najpre je koristila ima Hope Slattery. Prema tvrdnjama Boba Colacella, Candy je uzela ovo ime 1963/4. godine kada se kretala po gej barovim na Manhattnu i kada je odlazila kod lekara na Fifth Avenue po hormonske injekcije. Jackie Curtis je rekla Warholu da je Candy ovo ime odabrala zbog devojke Hope Stansbury sa kojom je jedno vreme živela. Holly Woodlawn kaže da se njeno ime menjalo od Hope Dahl na Candy Dahl, a zatim Candy Cane. U svojoj autobiografiji, Hally Woodlawn se priseća da je svoje prezime odabrala tako što ju je njena prijateljica Taffy Tits Sarcastic „vukla svugde po West Villageu i govorila: „Hajde, idemo, Candy, draga (darling)!“ Taffy je zvala Candy „darling“ toliko često, da se konačno zalepilo.“ Njen prijatelj Jeremiah Newton tvrdi da je ime Candy usvojila zbog svoje ljubavi prema slatkišima (candies).

Warhol

Andy Warhol i Candy su se upoznali 1967. godine. Candy je bila sa Jackie Curtis kada su srele Warhola i kada ga je Jackie pozvala na predstavu Glamour, Glory and Gold, koju je napisala i režirala. Taylor Mead i Andy su otišli na predstavu a posle toga su otišli u klub Salvation. Candy i Jackie su im se pridružile za stolom, za kojim su još sedeli i Brian Jones, Mick Jagger i Keith Richards.

Nešto kasnije Warhol je pozvao Candy da glumi u njegovom filmu. Imala je kratku scenu u filmu Flash (1968), u kome su glumili Jackie Curtis i Joe Dallesandro. Warhol je mislio da je bila odlična u toj jednoj sceni u kojoj se pojavila u Flash-u i ponudio joj je glavnu ulogu u Woman In Revolt (1971). Glumila je „socialite“ sa Long Islanda uvučenu u grupu za oslobođenje žena (PIGS – Politically Involved Girls).

Tokom snimanja filma dolazilo je do svađa u ekipi. Candy nije volela Holly. Jackie nije želela da Paul Morrissey snima i insistirala je na tome da scene u kojima se ona pojavljuje snima Warhol lično. A Warhol je voleo svađu između svih njih i podstrekivao je. Bilo je takođe svađa oko naziva filma. Film je prvi put prikazan u Los Angelesu na Filmexu kao Sex, an homage to Mae West, a kasnije kao Andy Warhol’s Women, an homage to George Cukor. Pošto nije mogao da nađe distributera za film, Andy je zakupio salu u New Yorku i 16.2.1972. organizovao prikazivanje. Posle prikazivanja održana je večera u čast Candy Darling, a zatim su otišli kod Scavulla gde su gledali kritike na TV-u. Kritike su bile očajne; rečeno je da „izgleda kao da je snimano pod vodom“ i da „još jednom potvrđuje da Andy Warhol nema talenta. Ali to smo znali još od Campbell's Soup cans.“ Među gostima na Candynoj žurci nalazili su se i D.D. Ryan, Sylvia Miles, George Plimpton, Halston, Giorgio di Sant 'Angelo i Diane i Egon von Furstenberg.

Posle Warhola

Candy Darling je nastavila da se pojavljuje u nezavisnim filmovima, kao što su Brand X, Scilent Night, Bloody Night i kao žrtva anti-gej napada u filmu Some of My Best Frineds Are...

Godine 1971. otišla je u Beč, gde je snimila dva filma za reditelja Wernera Schroedera: Der Tod der Maria Malibran i drugi, koji nikada nije prikazan.

Glumila je i u pozorištu: u dve predstave Jackie Curtis - Glamour, Glory and Gold (1967) i Vain Vistory: The Vicissitudes of the Damned (1971); i u predstavi Small Craft Warnings Tennessee Williamsa, za koju ju je on lično pozvao, kada ga je impresionirala na njegovoj rođendanskoj žurci.

Pokušala je da uđe u mainstream filmske krugove, prijavljujući se za glavnu ulogu u filmu Myra Breckinridge po scenariju Gore Vidala, ali nije prihvaćena.

Smrt

Candy Darling je umrla 21. marta, 1974. godine u bolnici od leukemije. Pre smrti napisala je oproštajno pismo svojim prijateljima i prijateljicama u kome kaže da više nema želju da živi: „Čak i sa prijateljima i karijerom u usponu, osećam se isuviše prazno da bih nastavila sa ovim nestvarnim životom. Sve mi je dosadilo. Može se reći da umirem od dosade.“

Njena sahrana je okupila puno ljudi. „Imala je sahranu filmske zvezde, kakvu je oduvek želela, u Frank Campbells-u.“

Među gostima su bili Taylor Mead, Pat Ast, Kenneth Jay Lane, Baby Jane Holzer, Paul Morrissey, Peter Allen, John Phillips, Eric Emerson, Jackie Curtis, Sylvia Miles i drugi. Andy Warhol nije prisustvovao. Između ostalih na sahrani je govorila Julie Newmar.

Holly Woodlawn je zabeležila: „Sveštenik nijednom nije pomenuo pravi pol Candy, niti njeno pravo ime, James.“

Bob Colacello takođe beleži dolazak Glorije Swanson da oda počast, koja međutim nije izašla iz dvog Rolls Royce-a. Sedela je sama na zadnjem sedištu „elegantna stara žena u belom – belo krzno, beli veo, vele rukavice. Gloria Swanson.“

O Candy Darling

“	Candy came from out on the Island In the backroom she was everybody's darlin' But she never lost her head Even when she was giving head She says, Hey babe Take a walk on the wild side	”
—Lou Reed, Walk on the Wild Side

The Velvet Underground joj je posvetio pesmu „Candy Says“ i ona je jedna od nekoliko Warholovih superzvezdi pomenutih u Reedovoj pesmi „Walk on the Wild Side“.

Slika „Candy Dralig on her Deathbed“ fotografa Peter Hujara iskorišćena je od benda Antony and the Johnsons za omot njihovog albuma I Am a Bird Now, 2005.

Njeni memoari, pisma i dnevnik priređeni su i izdati kao knjiga My Face for the World to See.

U filmu I Shot Andy Warhol nju glumi Stephen Dorff.

Knjige

• My Face for the World to See: the Diaries, letters and drawings, Candy Darling, edited by Jeremiah Newton, Hardy Marks Publications 1992, ISBN 0-945367-21-X
• I Shot Andy Warhol, Mary Harron and Daniel Minahan, Bloomsbury 1996, ISBN 0-7475-2995-7
• A Low Life in High Heels, Holly Woodlawn, with Jeff Copeland, St Martin's Press 1991, ISBN 0-312-06429-2
• Popism: the Warhol '60s, Andy Warhol, Hutchinson 1981
• The Life and Death of Andy Warhol, Victor Bockris, 4th Estate 1998, ISBN 1-85702-805-8
• Holy Terror: Andy Warhol close up, Bob Colacello, Cooper Square 2000, ISBN 0-8154-1008-5
• Man Enough to be a Woman, Jayne County

Vanjske veze

• Candy Darling na sajtu IMDb
• Candy Darling na warholstars.org