Živojin Pavlović

Izvor: Wikipedia
Za članak o istoimenom komunisti i novinaru vidi Živojin Pavlović (komunista). Za članak o istoimenom satiričaru i karikaturisti, pogledajte Živojin Pavlović Žikišon.

Živojin Žika Pavlović bio je jedan od najznačajnijih srpskih reditelja takozvanog crnog talasa jugoslovenskog filma, kao i eminentni književnik, slikar i profesor beogradskog univerziteta.

Život i delo[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 15. aprila 1933. godine u Šapcu. Detinjstvo je proveo u mnogim gradovima Srbije, a najviše u selu Vratarnici kod Zaječara. Sa devetnaest godina počeo je da piše o filmu i umetnosti za beogradske novine i časopise. Diplomirao je dekorativno slikarstvo na Akademiji Primenjenih umetnosti u Beogradu. Sa dvadeset pet godina režirao je svoj prvi amaterski film „Ljuba Popović“ (1958. godine). Tri godine kasnije završio je svoj prvi igrani film „Žive vode“ iz omnibusa „Kapi, vode, ratnici“ (1962). Za ovaj film, Pavlović je dobio prvu od mnogobrojnih nagrada (specijalna nagrada žirija na filmskom festivalu u Puli). A nagrada filmskih kritičara na festivalu u Katargi (1965. godine) za film „Neprijatelj“, bila je prva međunarodna nagrada koju je dobio.

U svojoj tridesetoj godini objavio je prvu zbirku pripovedaka „Krivudava reka“ (1963. godine). Njegov prvi roman, „Lutke“, objavljen je 1965. godine. Za to delo, Pavlović prima prvu od mnogobrojnih nagrada za kreativno spisateljstvo („nagrada Isidora Sekulić1967. godine).

Živojin Pavlović snimio je 15 filmova i objavio 32 knjige.

Njegovi filmovi su prepozatljivi kako po izrazu, tako i po tematici koju obrađuje. Uglavnom su to socijalne drame, sa glavnim likovima neprilagođenim društvu u kome žive i društvenim prilikama koji vladaju — filmovi sa izrazito kritičkim stavom. Nakon filma „Zaseda“ (1969. godine) bio je žestoko kritikovan od strane zvaničnih vlasti Jugoslavije, tako da je jedno vreme bio u mogućnosti da radi jedino u Sloveniji.

Retrospektive njegovih filmova organizovane su u Pezaru (1983. godine), Larošelu (1985. godine), Parizu (1986. i 1990. godine), Montpelijeu (1990. godine) i Strazburu (1991. godine).

Kao glumac, pojavljuje se samo u jednom dugometražnom igranom filmuNacionalna klasa“ reditelja Gorana Markovića, u više nego sporednoj ulozi koja traje svega nekoliko sekundi, ali i u tri kratkometražna filma svojih studenata sa „Akademije Braća Karić“ u Beogradu, na kojoj je bio redovni profesor.

Živojin Pavlović bio je redovni Profesor Fakulteta Dramskih umetnosti u Beogradu.

Kao što je to bio za života, Živojin Pavlović je (i posthumno) jedan od najplodnijih srpskih pisaca. Najubedljivija potvrda toga je (januara 2006. godine) objavljenih šest tomova njegovog „Dnevnika“ u izdanju novosadskogPrometeja“ i beogradskog „Podijuma“. Obimom od oko 2.500 stranica, i širinom vremenskog raspona (1956-1993), ti dnevnički zapisi - naslovljeni kao „Izgnanstvo I-II“, „Ispljuvak pun krvi“ i „Diarium I-III“, prevazilaze sve što je u tom žanru kod nas do sada napisano i objavljeno. A što je posebno zanimljivo, ni sa ovih šest knjiga dnevnički opus Živojina Pavlovića još nije kompletiran pošto su, pored onih ranije objavljenih — „Belina sutra“, „Flogiston“ i „Otkucaji srca“, javnosti ostali nedostupni dnevnici ispisani posle 1993. godine. Oni tek čekaju izdavača, objedinjeni u celinu pod naslovom „Tragovi boga Marsa“.

Preminuo je 29. novembra 1998. godine u Beogradu.

Njegova ćerka Milena Pavlović danas je poznata srpska glumica.

Filmografija[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Žive vode (omnibus Kapi, vode, ratnici, 1962)
  • Obruč (omnibus Grad, 1963, zabranjen)
  • Neprijatelj (1965)
  • Povratak (1966)
  • Buđenje pacova (1967)
  • Kad budem mrtav i beo (1968)
  • Zaseda (1969)
  • Crveno klasje (1971)
  • Let mrtve ptice (1973),
  • Pesma (tv film u 6 epizoda, 1974),
  • Hajka (1976)
  • Doviđenja u sledećem ratu (1980),
  • Zadah tela (1983)
  • Na putu za Katangu (1987)
  • Dezerter (1992),
  • Država mrtvih (1997).

Bibliografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Knjige pripovedaka[uredi - уреди | uredi izvor]

    • Krivudava reka (1963, 1994)
    • Dve večeri u jesen (1967)
    • Cigansko groblje (1972)
    • Ubijao sam bikove (1985, 1988)
    • Kriške vremena (1993)
    • Blato (1999)

Knjige novela[uredi - уреди | uredi izvor]

    • Dnevnik nepoznatog (1965)
    • Vetar u suvoj travi (1976)
    • Krugovi (1993)

Knjige proze[uredi - уреди | uredi izvor]

    • Belina sutra (1984)
    • Flogiston (1989)
    • Azbuka (1990)

Romani[uredi - уреди | uredi izvor]

    • Lutke; Lutke na bunjištu (1965, 1991)
    • Kain i Avelj (1969, 1986)
    • Zadah tela (1982, 1985, 1987, 1988, 1990)
    • Oni više ne postoje (1985, 1987)
    • Zid smrti (1985, 1986, 1987)
    • Lov na tigrove (1988)
    • Raslo mi je badem drvo (1988)
    • Vašar na Svetog Aranđela (1990)
    • Trag divljači (1991)
    • Lapot (1992)
    • Biljna krv (1995)
    • Simetrija (1996)
    • Dolap (1997)

Knjige eseja[uredi - уреди | uredi izvor]

    • Film u školskim klupama (1964)
    • Đavolji film (1969, 1996)
    • O odvratnom (1972, 1982)
    • Balkanski džez (1989)
    • Davne godine (1997)

Knjige razgovora[uredi - уреди | uredi izvor]

    • Jezgro napetosti (1990)
    • Ludilo u ogledalu (1992)

Dnevnici[uredi - уреди | uredi izvor]

    • Ispljuvak pun krvi (1984. zabranjen, 1990)
    • Otkucaji (1998)
    • Dnevnici I-VI (2000)

Knjiga epistolarne proze[uredi - уреди | uredi izvor]

    • Voltin luk (sa Goranom Milašinovićem, 1996)

Nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Filmske nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Književne nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašne veze[uredi - уреди | uredi izvor]