Miroslav Josić Višnjić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Josić Višnjić
Biografske informacije
Rođenje 15. decembar 1946.
Stapar, AP Vojvodina, NR Srbija, FNRJ
Smrt 8. septembar 2015
Beograd, Republika Srbija.

Miroslav Josić Višnjić (15. decembar 1946, Stapar (Bačka) - 8. septembar 2015, Beograd) je srpski književnik.

U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a učiteljsku školu (preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista "Student" (generacija 68, do smene redakcije), urednik časopisa "Relations". Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku "Novi Albatros". Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u "Književnoj fabrici MJV i deca". Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Madžarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu... Oženjen je, ima troje dece i tri unuka. Sada je u penziji, a prima i nacionalni dodatak kao zaslužan umetnik. Predsednik je PANU, doživotno u ostavci.

Napisao je[uredi - уреди | uredi izvor]

Josić je vrlo produktivan pisac (pravi i vredan "salašar"), a posebno otkad se zarekao (što se dogodilo nekoliko puta) da više neće pisati i objavljivati. Kod drugih izdavača i o svom trošku objavio je, u više izdanja, tridesetak knjiga (oko stotinu hiljada primeraka), a među njima su:

KNJIGE PRIPOVEDAKA

  • Lepa Jelena (1969, 1980, 1995, 2007)
  • Dvanaest godova (1977, 1995, 2007)
  • Kvartet (1994, 1995, 2007)
  • Novi godovi (1998, 2007)
  • O dudu i grobu (2005, 2007)
  • Priče iz trapa (2006, 2007)

Novela

  • Roman o smrti Galerije (1970, 1974, 1975, 1995)

ROMANI

  • Češka škola (1971, 1980, 1994, 1995)
  • Pristup u svetlost (1975, 1980, 1983, 1993, 1995, 2002)
  • Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba (1990, 1991, 1995, 1997, 2002)
  • Pristup u kap i seme (1992, 1995, 1998, 2002)
  • Svetovno trojstvo (1996, 2002)
  • Pristup u počinak (1999, 2002)
  • Roman bez romana (2004)
  • Dok nas smrt ne rastavi (2004)
  • Stablo Marijino (2008)

objavljeno je u jednom tomu pet njegovih romana (1044 strane) pod naslovom

  • TBC (2002)

Knjige razgovora

  • Moje burne godine (1993, 1995, 2005)
  • Đerdan od divana (2005)

Pesme za decu

  • Osim sveta (1978)

Knjige tekstova

  • U drugom krugu (1995)
  • Pisma srpskim piscima (2007)
  • Margina (2010)

Prepiska iz vremena bombardovanja

  • Ratna pošta (2002; drugo izdanje 2009, sa komentarima)

Izbor za reprint izdanje

  • Spomen-broj lista "Golub" (1977)

Knjiga o slikaru Konjoviću

  • Rečima po platnu sveta (1978, 1998)

Knjiga o rušenju 713 grobova u rodnom selu

  • Optužujem (2009, sa 100 fotografija)

Polemičke knjige

  • Pisac protiv Agencije (1997)
  • Sudanija (2002)

Dve knjige izbora iz srpske književnosti

  • Azbučnik prideva u srpskoj prozi 20. veka (1991, 1995, 2007)
  • Antologiju srpskih pripovedača 19. i 20. veka (1999) i drugo.

A uskoro izlazi u izdanju Književne fabrike MJV i deca, u tiražu samo za pretplatnike

  • ZAVEŠTANJE, pesme + BIBLIOGRAFIJA MJV (oktobar 2010)

Njegove pripovetke štampane su u tridesetak antologija i izbora u zemlji i inostranstvu. Njegova Izabrana dela objavljena su 1995. u sedam knjiga, a u trećem milenijumu objavljena su mu Dela u pet knjiga. Sve njegove priče štampane su u jednom tomu (880 strana) pod naslovom

  • Sabrane pripovetke (2007)

a u izboru i sa predgovorom Milosava Tešića objavljene su

  • Najlepše pripovetke M. Josića Višnjića (2002)

Prevođen je[uredi - уреди | uredi izvor]

Njegovi radovi prevođeni su na više jezika: poljski, francuski, engleski, nemački, mađarski, holandski, italijanski, češki, slovački, bugarski i makedonski jezik. Dve njegove knjige objavljene su na poljskom, dve na engleskom i jedna na francuskom jeziku. Mada i dalje smatra da je prevođenje uzaludan (čitaj: koristan) posao, nikad dobra knjiga ne može da bude dobro prevedena!

O njegovom radu objavljeno je nekoliko stotina kritičkih radova (preko 3.000 stranica), više tematskih celina u časopisima, stotine novinskih članaka, a treba pomenuti:

Doktorsku tezu Marka Nedića

  • Proza i poetika M. Josića Višnjića (2008)

magistarski rad Sonje Kapetanov

  • Lirski godovi (Rane pripovetke MJV) (2010)

kao i pet zbornika:

  • Proza MJV (1979)
  • Alfa i omega (1986)
  • Trideset godina, pola veka (1996)
  • Venac kritičkih radova (2006)
  • Zlatni vek Miroslava Josića Višnjića (2006)

Nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Dobitnik je velikog broja književih nagrada (skromnih po parama, tek da preživiš), među kojima su:

te za pojedine knjige:

Radio Beograd emitovao je njegove drame

  • Služba oca Radoslava (1971, režija Darko Tatić) i
  • Odbrana i propast Bodroga (1991, režija Boda Marković),

a Televizija Beograd više puta prikazala je njegov tv-film

  • Pogledaj me, nevernice (1974, režija Srđan Karanović).

Miroslav Josić Višnjić je književnik realističkog, lirskog pravca u srpskoj prozi, sa ležernim, odnegovanim stilom.

Poslednja rečenica u studiji Marka Nedića (str.364) glasi: "MJV je nedvosmisleno obogatio srpsku književnost u poslednjim decenijama 20. i u prvoj deceniji 21. veka jednim sigurnim i veoma prepoznatljivim, individualnim književnim glasom." Vladislava Ribnikar piše kako "život u Josićevim pripovetkama ima mnoštvo lica i uključuje najrazličitije vidove ljudskog iskustva", Ljubiša Jeremić tvrdi da je njegov rukopis "obeležen snažnim i upečatljivim lirskim evokacijama istorijskih i aktuelnih tema", a Milisav Savić piše da je Josić uvek bio "u službi jedne ideje, svete i fanatične: odbrana čiste literature i dostojanstvo spisateljskog zanata". Radoslav Bratić kaže da je MJV "jedan od najvećih majstora pripovedača savremene srpske književnosti", a Milo Gligorijević piše: "Ne znam nikoga među piscima koji više zaslužuje, više od Josića, da bude nazvan monahom srpske književnosti." Branimir Živojinović je napisao da romani MJV "po koncepciji i izvođenju približavaju se našoj velikoj srednjovekovnoj tradiciji fresko-slikarstva", a Gojko Tešić je potpisao da je MJV "svetac srpskog jezika... simbol časti, nacionalnog ponosa, tako retke moralnosti, principijelnosti, odvažnosti, radinosti, nepotkupljivosti... jednom rečju: moralna, intelektualna vertikala srpskog duhovnog i stvaralačkog prostora." A trebalo bi citirati (ali ko to da bira iz okeana reči) i mnoge druge, npr. Milosava Tešića, Snežanu Brajović, Mihajla Pantića, Stojana Đorđića, Slavka Gordića, Đorđija Vukovića, Vasilija Radikića, Radivoja Stokanovog, Jovana Delića, Predraga Protića, Ljiljanu Šop, Nikolaja Timčenka, Tarasa Kermaunera, Milivoja Nenina, Dobricu Gajića, Vladimira Jagličića, Dušana Puvačića, Čedomira Mirkovića, Božidara Milidragovića, Srbu Ignjatovića, Radivoja Mikića, Miodraga Perišića, Živana Živkovića, Janoša Hercega, Božu Koprivicu, Milosava Mirkovića, Snežanu Adamović, Mladena Šukala, Aleksandra Ilića, Vasu Pavkovića, Draška Ređepa, Slađanu Ilić i mnoge druge!

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]