1980

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ovo je članak o godini 1980.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1977 1978 197919801981 1982 1983
1980 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1980
MCMLXXX
Ab urbe condita 2733
Islamski 1400 – 1401
Iranski 1358 – 1359
Hebrejski 5740 – 5741
Bizantski 7488 – 7489
Koptski 1696 – 1697
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2035 – 2036
 - Shaka Samvat 1902 – 1903
 - Kali Yuga 5081 – 5082
Kineski
 - Kontinualno 4616 – 4617
 - 60 godina Yang Metal Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11980
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1980 (MCMLXXX) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 1. - Promenom u švedskom Zakonu o nasleđivanju princeza Victoria postaje naslednik prestola umesto mlađeg brata.
  • 2. 1. - SR Hrvatska uvodi obvezne mirovine za zemljoradnike.
  • 3. 1. - Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani zbog problema sa krvnim sudovima na nozi ("Titova poslednja bitka").
  • 3. 1. - Socijaldemokrata Francisco de Sá Carneiro je novi premijer Portugala (do decembra).
  • 5. 1. - SAD uvode žitni embargo prema SSSR-u zbog invazije u Afganistan.
  • 6. 1. - U 00:00 sati UTC počela epoha Globalnog pozicionog sistema.
  • 6. 1. - Ubijen Piersanti Mattarella, regionalni predsednik Sicilije - počinilac je mafija.
  • 13. 1. - Zvaničan nastanak benda Električni orgazam.
  • 13. 1. - Tanjug izveštava da predsednik Tito dobro reaguje na operaciju leve noge, ali konzilijum sutradan kaže da nije postignut "željeni efekt".
  • 13. 1. - U Nemačkoj osnovana partija Zeleni.
  • 14. 1. - Indira Gandhi je ponovo premijer Indije (do 1984), nakon što je Indijski nacionalni kongres pobedio na izborima.
  • 17. 1. - New York Times izveštava da je Titovo stanje "prilično loše" i da je "prekasno" za amputaciju noge.
  • 20. 1. - Titu amputirana noga, kako bi se sprečilo širenje gangrene, objavljuje konzilijum, nakon čega mu se stanje popravilo.
  • 20. 1. - Bojan Križaj u Wengenu ostvario prvu pobedu u Svetskom kupu.
  • 26. 1. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose.
  • 27. 1. - Prijem Nikole Ljubičića je poslednja fotografija Josipa Broza u Fototeci Muzeja istorije Jugoslavije[1].
  • 27. 1. - Canadian Caper: šestorica američkih diplomata izvučena iz Irana uz pomoć kanadske vlade i CIA (inspiracija za film Argo).
  • 31. 1. - Građanski rat u Gvatemali: u policijskom jurišu na špansku ambasadu u Gvatemali, koju su zauzeli seljaci, došlo do požara i pogibije 36 osoba.
  • januar - Vojska i milicija u povišenoj gotovosti[2], hapšenja političkih protivnika (u vezi sa sovjetskom invazijom na Afganistan i Titovom bolešću). Albanija za solidarnost s Jugoslavijom u slučaju sovjetske intervencije.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 4. 2. - Abulhasan Banisadr postaje prvi predsednik Islamske Republike Iran (do 1981); imam Homeini je Vrhovni vođa.
  • 4. 2. - SFRJ: u Međurepubličkom komitetu za tržište i cene Savezne skupštne postignut dogovor o kontroli cena.
  • 7 - 9. 2. - Simpozijum "SKJ i socijalistička revolucija" na Bledu, član predsedništva CK SKJ Branko Mikulić pominje ideje sa Šestog kongresa (1952) o "edukativnoj" umesto "komandnoj" ulozi partije.
  • 10. 2. - Konzilijum: Tito ima problema sa bubrezima i varenjem; sutradan izvešteno i o srčanoj slabosti.
  • 13. 2. - Povišena gotovost JNA usled daljeg pogoršanja Titovog stanja (kritično stanje u jednom trenutku tokom noći).
  • 14 - 23. 2. - Zimske Olimpijske igre u Lake Placidu.
  • 21. 2. - Titu nešto bolje, šalje poziv na detant Karteru i Brežnjevu.
  • 22. 2. - Tito na dijalizi, takođe ima zapaljenje pluća.
  • 22. 2. - "Čudo na ledu": hokejaška reprezentacija SAD pobedila favorizovani SSSR sa 4:3 (druga trećina završena 2:3).
  • 22. 2. (3. hut 1358) - "Ustanak 3. huta" po afganskom kalendaru u Kabulu proglašeno ratno stanje nakon što su se antisovjetske demonstracije pretvorile u nerede, protiv kojih se koriste tenkovi.
  • 25. 2. - U Briselu parafiran sporazum o trgovini i saradnji između SFRJ i Evropske ekonomske zajednice[3] (ratifikovan 1983).
  • 25. 2. - Vojni udar u Surinamu, neformalnu vlast uzima Dési Bouterse (do 1987, izabran za predsednika 2010).
  • 27. 2. - Papa imenovao Alojzija Šuštara za ljubljanskog nadbiskupa.
  • 27. 2. - Konzilijum: Tito ima unutrašnje krvarenje.
  • 27. 2. - "Pokret 19. aprila" u Kolumbiji zauzeo dominikansku ambasadu.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 20. 3. - U oluji potonuo brod Mi Amigo sa kojeg je emitovao piratski Radio Caroline (vraćaju se 1983).
  • 21. 3. - A House Divided, završna epizoda druge sezone TV-serije Dallas u kojoj je protagonist J.R. Ewing ustrijeljen postaje najpoznatiji cliffhanger u historiji televizije.
  • 21. 3. - Predsednik Karter objavio da će SAD bojkotovati Olimpijske igre 1980 u Moskvi (ranije je dao rok do 20. februara Sovjetima da se povuku iz Afganistana).
  • 23. 3. - Miting u Novom Sadu, želje za Titov oporavak.
  • 23. 3. - Konačno prekinuto izlivanje nafte iz bušotine Ixtoc I u Meksičkom zalivu, koje je trajalo od prošlog juna.
  • 24. 3. - Nadbiskup Óscar Romero ubijen tokom mise u San Salvadoru, na sahrani 30. 3. u pucnjavi ubijeno 42 ljudi - razgoreva se Salvadorski građanski rat.
  • 26. 3. - Kavez lifta u rudniku zlata Vaal Reef u Južnoj Africi propao 1,9 kilometara - 23 mrtvih.
  • 27. 3. - Pad norveške naftne platforme u Severnom moru, 123 poginulih.
  • 27. 3. - Srebrni četvrtak: nagli pad cene srebra dovodi do panike na tržištu.
  • 28. 3. - Počinje primanje akontacije za Juga (100.000 dinara).
  • 28. 3. - U Jerusalimu otkriven Talpiotski grob
  • 30. 3. - "Politika" izveštava da oko 50 kosovskih Albanaca u pritvoru očekuje suđenje zbog "antidržavne delatnosti"[4].

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 18. 4. -  Zimbabve, ranija Južna Rodezija, stiče nezavisnost od UK, predsednik vlade je Robert Mugabe (od 1987. izvršni predsednik, još uvek je na vlasti 2016).
  • 19. 4. - Pesma Evrovizije u Hagu: pobedio Johnny Logan iz Irske, nije bilo Jugoslavije, kao ni Izraela (mada je pobedio prošle godine); prvi i jedini put nastupio Maroko.
  • 19. 4. - Violeta Chamorro napušta nikaragvasku Huntu nacionalne rekonstrukcije, tri dana kasnije i Alfonso Robelo, jer sandinisti idu previše ulevo i prema Kubi i SSSR.
  • 20. 4. - Konzilijum: Tito sada ima problema i sa jetrom, stanje se pogoršava.
  • 22. 4. - Uveče Titovo stanje postaje komatozno i "u šoku" je, ali se par dana kasnije malo popravlja.
  • 22 - 25. 4. - U Beogradu održana Svetska sindikalna konferencija o razvoju.
  • 25. 4. - Operacija Eagle Clow, bezuspješni pokušaj spašavanja američkih talaca u Iranu, u sudaru dva helikoptera poginulo 8 američkih vojnika.
  • 25. 4. - 4. 5. - U Beogradu Evropski šampionat u dizanju tegova.
  • 30. 4. - Iransko-arapski teroristi zauzimaju iransku ambasadu u Londonu, SAS-ovci je povraćaju pet dana kasnije.
  • 30. 4. - Juliana, kraljica Holandije abdicirala u korist kćerke Beatrix (i ona abdicira 2013).
  • 30. 4. - Konzilijum izveštava da je Titu bolje.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • jun - Narodna skupština Srbije usvojila zakon kojim se sa platnog spiska Beogradskog univerziteta skidaju profesori koji nisu radili dve godine, ako ne nađu novu poziciju u roku od šest meseci (biće upotrebljeno protiv "Praxisovaca" u decembru).
  • 1. 6. - U Trbovlju osnovana grupa Laibach.
  • 1. 6. - Zvanično krenuo CNN.
  • 2. 6. - Eksplozija bombe pred kućom Vladimira Sinđelića, otpravnika poslova u jugoslovenskoj ambasadi u Vašingtonu; nema povređenih, odgovornost preuzeli "hrvatski borci za slobodu", predsednik Karter osudio napad.
  • 3. 6. - Eksplozija u muzeju Kipa slobode, "hrvatski borci za slobodu" preuzimaju odgovornost.
  • 6. 6. - MMF stavio Jugoslaviji na raspolaganje 445 miliona dolara za pomoć ekonomiji u problemima; dinar devalviran sa 21 na 27,3 za dolar (radi podsticanja izvoza i smanjenja uvoza).
  • 6. 6. - 9. 6. - Peticija 36 beogradskih intelektualaca Predsedništvu SFRJ za amnestiju političkih zatvorenika u Jugoslaviji ("verbalni delikt"), prvi takav potez posle rata[8].
  • 7. 6. - Osnovana zadužbina "Miloš Crnjanski".
  • 9. 6. - Komičar Richard Pryor se zapalio dok je pušio (?) kokain.
  • 11. 6. - Peticija 54 slovenačka intelektualca republičkom Socijalističkom savezu protiv "restaljinizacije" kulturnog života u Sloveniji.
  • 12. 6. - 11. plenum CK SKJ - Predsedništvo CK SKJ preuzima funkcije Predsednika SKJ do sledećeg kongresa; uvedena funkcija predsednika Predsedništva CK SKJ sa jednogodišnjim mandatom, koji učestvuje u radu Predsedništva SFRJ - prvi je Stevan Doronjski, raniji predsedavajući Predsedništva CK (do oktobra, jer mu je uračunat minuli staž).
  • 12. 6. - Umro japanski premijer Masayoshi Ōhira, u julu ga nasleđuje Zenkō Suzuki (do 1982).
  • 23. 6. - Predsedništvo CK SK Slovenije odlučilo da Anton Vratuša ustupi mesto predsednika RIV-a Janezu Zemljariču.
  • 24. 6. - Američki predsednik Jimmy Carter u poseti Jugoslaviji (na Titovoj sahrani bio potpredsednik Walter Mondale).
  • 26. 6. - Skupština SFRJ usvojila Zakon o vojnoj obavezi: vojni rok 15 meseci, odmah posle srednje škole (moguće 12 + 3 meseca po završetku studija), dovoljna opšta radna sposobnost[9].
  • 27. 6. - Let Aerolinee Itavia 870 oboren tajanstvenom eksplozijom iznad Tirenskog mora.
  • 29. 6. - Još jedan potres na Kopaoniku.
  • 29. 6. - Vigdis Finnbogadottir izabrana za predsednicu Islanda - prva žena demokratski izabrana za šefa države (do 1996).
  • 29. 6. - Predsednički izbori u Boliviji donose relativnu većinu Hernánu Silesu Zuazu, predviđeno je da Nacionalni kongres 6. avgusta donese odluku o predsedniku (Zuazo će biti predsednik tek 1982-85, usled vojne intervencije).
  • jun - septembar - Velika vrućina i suša u SAD, stradalo 1700 ljudi.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Lech Wałęsa u Gdanjsku

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 9. - Chun Doo-hwan i formalno postaje predsednik Južne Koreje (do 1988).
  • 1. 9. - U Nemačkoj uhapšen krajnji desničar Manfred Roeder, čija je organizacija Nemačke akcione grupe napadala strance ranije tokom godine.
  • 5. 9. - U Švicarskoj je pušten u promet 16,3 kilometara dugačak tunel kroz alpski masiv St. Gotthard.
  • 5. 9. - Smenjen Prvi sekretar Poljske ujedinjene radničke partije Edward Gierek, nasleđuje ga Stanisław Kania (do 1981).
  • 10. 9. - Kineski premijer Hua Guofeng zamenjen svojim zamenikom Zhao Ziyangom (do 1987).
  • 10. 9. - Sirija i Libija (Asad i Gadafi) objavili ujedinjenje.
  • 12. 9. - Treći vojni udar u istoriji Republike Turske: okončano nasilje političkih bandi po cenu državnog nasilja - na vlast dolazi gen. Kenan Evren (do 1989).
  • 17. 9. - U Poljskoj osnovan sindikat Solidarnost.
  • 17. 9. - Irak jednostrano ukida Alžirski sporazum sa Iranom o Šat al-Arabu.
  • 17. 9. - Bivši nikaragvanski diktator Anastasio Somoza Debayle ubijen u Paragvaju.
  • 17. 9. - Južnokorejski političar Kim Dae-jung osuđen na smrt (biće predsednik 1998-2003 i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2000).
  • 22. 9. - Iračkim napadom počinje Iračko-iranski rat: napadi na aerodrome i invazija Kuzestana, počinje Bitka za Horamšar.
  • 23. 9. - Bob Marley drži poslednji koncert.
  • 23. 9. - 28. 10. - U Beogradu se održava XXI generalna konferencija UNESCO-a, usvojena rezolucija o informisanju za koju Zapad kaže da će ograničiti slobodu štampe (→ MacBrideov izveštaj).
  • 24. 9. - Margaret Thatcher je prvi britanski premijer u poseti Jugoslaviji (izuzimajući Titovu sahranu).
  • 24. 9. - Potpisan Sovjetsko-jugoslovenski 10-godišnji trgovinski, ekonomski i tehnički sporazum.
  • 25. 9. - Umro je Џон Хенри „Бонзо“ Бонам (енгл. John Henry "Bonzo" Bonham; Редич, 31. мај 1948 — Виндзор, 25. септембар 1980) је био британски бубњар и члан британске рок групе Лед зепелин
  • 26. 9. - Eksplodirala bomba na Oktoberfestu u Minhenu, poginulo 13 osoba (počinilac ekstremni desničar, neki dovode u vezu sa Operacijom Gladio).
  • 29. 9. - 13. plenum CK SKJ o ekonomskim problemima.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Stanovništvo svijeta iznosi 4.434.682.000 ljudi.
  • 1979-80 Pušteni u rad agregati C i D HE Zakučac kod Omiša. [1].
  • Prosečna radnička plata u SFRJ 235 dolara[14] (686 dolara iz 2016. prema Inflation Calculator).
  • SFRJ: zbog podsticanja izvoza i suzbijanja uvoza javljaju se nestašice (kafa, meso, ulje, šećer).
  • SFRJ: restrikcije električne energije zbog velike suše. (?)

U toku/tijeku[uredi - уреди | uredi izvor]

1980. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Neka vozila uvedena 1980.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1980.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura/Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Prijem Nikole Ljubičića. foto.mij.rs
  2. Yugoslavia Reinforces Security Measures, Zdenko Antić OSA-RFE Research
  3. New Yugoslav-EEC Trade Agreement Signed, Z. Antić OSA-RFE Research
  4. New Ferment Among Albanians in Yugoslavia, Z. Antić OSA-RFE Research
  5. More Power for the Yugoslav Army, S. Stanković OSA-RFE Research
  6. Henry He (22 July 2016). Dictionary of the Political Thought of the People's Republic of China. Routledge. str. 216–. ISBN 978-1-315-50044-7. http://books.google.com/books?id=XSi3DAAAQBAJ&pg=PA216. 
  7. Why New Unrest In Kosovo?, page 2, Louis Zanga, OSA-RFE, 1981
  8. Yugoslav Intellectuals Request Amnesty for Political Prisoners, Zdenko Antić, OSA-RFE Research
  9. Bajec, Dolničar, 1981, str. 378
  10. 27. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  11. Bajec, Dolničar, 1981, str. 316-7
  12. Yugoslavia Gets Loan, New York Times, November 28, 1980
  13. "Dogmatic" Slovene Leader Gives a "Liberal" Interview, Slobodan Stankovic, Radio Free Europe Research, Open Society Archives
  14. Economic Development Of Kosovo Under Discussion, page 2, Zdenko Antić, OSA-RFE
  15. Explore Yugoslavia LP Album from 1980 on Discogs. discogs.com (28. 5. 2016.)
Literatura
  • Collier's Year Book za 1980 (Microsoft Encarta 2004)
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]