1980

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

R

Ovo je članak o godini 1980.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1977 1978 197919801981 1982 1983
1980 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1980
MCMLXXX
Ab urbe condita 2733
Islamski 1400 – 1401
Iranski 1358 – 1359
Hebrejski 5740 – 5741
Bizantski 7488 – 7489
Koptski 1696 – 1697
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2035 – 2036
 - Shaka Samvat 1902 – 1903
 - Kali Yuga 5081 – 5082
Kineski
 - Kontinualno 4616 – 4617
 - 60 godina Yang Metal Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11980
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1980 (MCMLXXX) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 17. 1. - New York Times izveštava da je Titovo stanje "prilično loše" i da je "prekasno" za amputaciju noge.
  • 20. 1. - Titu amputirana noga, kako bi se sprečilo širenje gangrene, objavljuje konzilijum, nakon čega mu se stanje popravilo.
  • 20. 1. - Bojan Križaj u Wengenu ostvario prvu pobedu u Svetskom kupu.
  • 20. 1. - U rušenju arene u Sincelejo, Kolumbija, poginulo 200 ljudi.
  • 21. 1. - Londonska cena zlata, Gold fixing, dostigla 850 dolara za troj uncu, što je najviši realni iznos u istoriji (2.484 dolara iz 2016).
  • 22. 1. - Sovjetski disident Andrej Saharov uhapšen zbog protesta protiv invazije Afganistana i poslat u unutrašnji egzil u Gorki (do 1986).
  • 26. 1. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose.
  • 26/27. 1. - Grupa tuniskih pobunjenika obučenih u Libiji napala vojne i policijske položaje u gradu Gafsa, ali su do uveče savladani, preko 40 mrtvih[2].
  • 27. 1. - Prijem Nikole Ljubičića je poslednja fotografija Josipa Broza u Fototeci Muzeja istorije Jugoslavije[3].
  • 27. 1. - Iranska talačka krizaCanadian Caper: šestorica američkih diplomata izvučena iz Irana uz pomoć kanadske vlade i CIA (inspiracija za film Argo).
  • 29. 1. - Rubikova kocka predstavljena na sajmu igračaka u Londonu, zatim i drugde u zapadnim zemljama.
  • 31. 1. - Građanski rat u Gvatemali: u policijskom jurišu na špansku ambasadu u Gvatemali, koju su zauzeli seljaci, došlo do požara i pogibije 36 osoba.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Hladnoratovski svet 1980.
  • 2 - 3. 2. - Neredi u Državnom zatvoru Novog Meksika, 33 mrtvih.
  • 4. 2. - Abulhasan Banisadr postaje prvi predsednik Islamske Republike Iran (do 1981); značajniji je imam Homeini kao Vrhovni vođa.
  • 4. 2. - Gomila u Tripoliju zapalila francusku ambasadu, čija mornarica patrolira u blizini nakon incidenta u Gafsi.
  • 4. 2. - SFRJ: u Međurepubličkom komitetu za tržište i cene Savezne skupštne postignut dogovor o kontroli cena.
  • 7 - 9. 2. - Simpozijum "SKJ i socijalistička revolucija" na Bledu, član predsedništva CK SKJ Branko Mikulić pominje ideje sa Šestog kongresa (1952) o "edukativnoj" umesto "komandnoj" ulozi partije.
  • 10. 2. - Konzilijum: Tito ima problema sa bubrezima i varenjem; sutradan izvešteno i o srčanoj slabosti.
  • 13. 2. - Povišena gotovost JNA usled daljeg pogoršanja Titovog stanja (kritično stanje u jednom trenutku tokom noći).
  • 14 - 23. 2. - Zimske Olimpijske igre u Lake Placidu.
  • 21. 2. - Titu nešto bolje, šalje poziv na detant Karteru i Brežnjevu.
  • 22. 2. - Tito na dijalizi, takođe ima zapaljenje pluća.
  • 22. 2. - "Čudo na ledu": hokejaška reprezentacija SAD pobedila favorizovani SSSR sa 4:3 (druga trećina završena 2:3).
  • 22. 2. (3. hut 1358. po afganskom kalendaru) - "Ustanak 3. huta": u Kabulu proglašeno ratno stanje nakon što su se antisovjetske demonstracije pretvorile u nerede, protiv kojih se koriste tenkovi.
  • 24. 2. - Izraelska funta zamenjena šekelom po kursu 10:1 (ovaj stari šekel će biti zamenjen novim šekelom 1985).
  • 25. 2. - U Briselu parafiran sporazum o trgovini i saradnji između SFRJ i Evropske ekonomske zajednice[4] (ratifikovan 1983).
  • 25. 2. - Vojni udar u Surinamu, neformalnu vlast uzima Dési Bouterse (do 1987, kasnije izabran za predsednika 2010).
  • 27. 2. - Papa imenovao Alojzija Šuštara za ljubljanskog nadbiskupa.
  • 27. 2. - Konzilijum: Tito ima unutrašnje krvarenje.
  • 27. 2. - "Pokret 19. aprila" u Kolumbiji zauzeo dominikansku ambasadu, opsada traje do aprila.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 20. 3. - U oluji potonuo brod Mi Amigo sa kojeg je emitovao piratski Radio Caroline (vraćaju se 1983).
  • 21. 3. - A House Divided, završna epizoda druge sezone TV-serije Dallas u kojoj je protagonist J.R. Ewing ustrijeljen, postaje najpoznatiji cliffhanger u historiji televizije.
  • 21. 3. - Predsednik Karter objavio da će SAD bojkotovati Olimpijske igre 1980 u Moskvi (ranije je Sovjetima dao rok do 20. februara da se povuku iz Afganistana).
  • 23. 3. - Miting u Novom Sadu, želje za Titov oporavak.
  • 23. 3. - Konačno prekinuto izlivanje nafte iz bušotine Ixtoc I u Meksičkom zalivu, koje je trajalo od prošlog juna.
  • 24. 3. - Nadbiskup Óscar Romero ubijen tokom mise u San Salvadoru, na sahrani 30. 3. u pucnjavi ubijeno 42 ljudi - razgoreva se Salvadorski građanski rat.
  • 26. 3. - Kavez lifta u rudniku zlata Vaal Reef u Južnoj Africi propao 1,9 kilometara - 23 mrtvih.
  • 26. 3. - Osnovana kompanija Arianespace, prvi komercijalna firma za lansiranje u svemir (prva raketa Ariane je lansirana prošlog decembra).
  • 27. 3. - Pad norveške naftne platforme "Alexander L. Kielland" u Severnom moru, 123 poginulih.
  • 27. 3. - Srebrni četvrtak: nagli pad cene srebra dovodi do panike na tržištu.
  • 28. 3. - Počinje primanje akontacije za Juga (100.000 dinara).
  • 28. 3. - U Jerusalimu otkriven Talpiotski grob.
  • 28. 3. - Ekonomska kriza u Argentini: pad najveće privatne banke Banco de Intercambio Regional povlači za sobom još 37 finansijskih institucija, što utiče i na industriju.
  • 30. 3. - "Politika" izveštava da oko 50 kosovskih Albanaca u pritvoru očekuje suđenje zbog "antidržavne delatnosti"[5].
  • mart-novembar - Otkriveni su Saturnovi sateliti: Janus, Helena, Kalipso, Telesto, Prometej, Pandora i Atlas.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 18. 4. -  Zimbabve, ranija Južna Rodezija, stiče nezavisnost od UK, predsednik vlade je Robert Mugabe (od 1987. predsednik, još uvek je na vlasti 2016).
  • 18. 4. - Iranska kulturna revolucija: imam Homeini napada univerzitete sa zapadnim programom - već sledeće večeri napadnuta učiteljska škola, univerziteti će biti zatvoreni tri godine.
  • 19. 4. - Pesma Evrovizije u Hagu: Johnny Logan iz Irske pobedio prvi put, nije bilo Jugoslavije, kao ni Izraela (mada je pobedio prošle godine); prvi i jedini put nastupio Maroko.
  • 19. 4. - Violeta Chamorro napušta nikaragvansku Huntu nacionalne rekonstrukcije, tri dana kasnije i Alfonso Robelo, jer sandinisti idu previše ulevo i prema Kubi i SSSR.
  • 20. 4. - Konzilijum: Tito sada ima problema i sa jetrom, stanje se pogoršava.
  • 22. 4. - Uveče Titovo stanje postaje komatozno i "u šoku" je, ali se par dana kasnije malo popravlja.
  • 22. 4. - Filipinski putnički brod Don Juan se sudario sa tankerom, 176 mrtvih.
  • 22 - 25. 4. - U Beogradu održana Svetska sindikalna konferencija o razvoju.
  • 23. 4. - Komunistička pobuna u Tajlandu: premijer potpisao naređenje 66/2523 kojim se nudi amnestija i demokratski proces - počinje opadanje pobune koja je trajala 1965-83.
  • 25. 4. - Operacija Eagle Clow, bezuspješni pokušaj spašavanja američkih talaca u Iranu, u sudaru dva helikoptera poginulo 8 američkih vojnika.
  • 25. 4. - Dan-Air Flight 1008: avion udario u brdo na Tenerifi, 145 mrtvih.
  • 25. 4. - 4. 5. - U Beogradu se održava Evropski šampionat u dizanju tegova.
  • 27. 4. - Okončana opsada ambasade u Bogoti, taoci pušteni, gerilci odleteli na Kubu.
  • 30. 4. - Iransko-arapski teroristi zauzimaju iransku ambasadu u Londonu, SAS-ovci je povraćaju pet dana kasnije.
  • 30. 4. - Juliana, kraljica Holandije abdicirala u korist kćerke Beatrix (i ona abdicira 2013).
  • 30. 4. - Konzilijum izveštava da je Titu bolje.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Erupcija Saint Helens

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • jun - Narodna skupština Srbije usvojila zakon kojim se sa platnog spiska Beogradskog univerziteta skidaju profesori koji nisu radili dve godine, ako ne nađu novu poziciju u roku od šest meseci (u decembru će biti upotrebljeno protiv "Praxisovaca").
  • 1. 6. - U Trbovlju osnovana grupa Laibach.
  • 1. 6. - Pokrenut informativni kanal CNN.
  • 2. 6. - Eksplozija bombe pred kućom Vladimira Sinđelića, otpravnika poslova u jugoslovenskoj ambasadi u Vašingtonu; nema povređenih, odgovornost preuzeli "hrvatski borci za slobodu", predsednik Karter osudio napad.
  • 3. 6. - Eksplozija u muzeju Kipa slobode, "hrvatski borci za slobodu" preuzimaju odgovornost.
  • 6. 6. - MMF stavio Jugoslaviji na raspolaganje 445 miliona dolara za pomoć ekonomiji u problemima; dinar devalviran sa 21 na 27,3 za dolar (radi podsticanja izvoza i smanjenja uvoza).
  • 6. 6. - 9. 6. - Peticija 36 beogradskih intelektualaca Predsedništvu SFRJ za amnestiju političkih zatvorenika u Jugoslaviji ("verbalni delikt"), prvi takav potez posle rata[9].
  • 7. 6. - Osnovana Zadužbina Miloša Crnjanskog.
  • 7. 6. - Operacija Smokeshell: južnoafričke snage ušle u Angolu, tuku se sa SWAPO-om do početka jula.
  • 9. 6. - Komičar Richard Pryor se zapalio dok je pušio kokain.
  • 11. 6. - Peticija 54 slovenačka intelektualca republičkom Socijalističkom savezu protiv "restaljinizacije" kulturnog života u Sloveniji.
  • 12. 6. - 11. plenum CK SKJ - Predsedništvo CK SKJ preuzima funkcije Predsednika SKJ do sledećeg kongresa; uvedena funkcija predsednika Predsedništva CK SKJ sa jednogodišnjim mandatom, koji učestvuje u radu Predsedništva SFRJ - prvi je Stevan Doronjski, raniji predsedavajući Predsedništva CK (do oktobra, jer mu je uračunat minuli staž).
  • 12. 6. - Umro japanski premijer Masayoshi Ōhira, u julu ga nasleđuje Zenkō Suzuki (do 1982).
  • jun? - Prvak Jugoslavije u fudbalu Crvena zvezda; Sarajevo, Radnički Niš i Napredak Kruševac idu u Kup UEFA; Dinamo (Zg) u Kup pobednika kupova.
  • 20. 6. - Prikazan film The Blues Brothers.
  • 23. 6. - Predsedništvo CK SK Slovenije odlučilo da Anton Vratuša ustupi mesto predsednika RIV-a Janezu Zemljariču.
  • 23. 6. - Sanjay Gandhi, Indirin sin i odnedavno generalni sekretar Kongresne partije, poginuo u avionskom udesu - njegov brat Rajiv Gandhi će ući u politiku sledeće godine (premijer 1984-89).
  • 23. 6. - Prvi vijetnamski upad iz Kampučije u Tajland, koji je dao utočište Crvenim Kmerima.
  • 24. 6. - Američki predsednik Jimmy Carter u poseti Jugoslaviji (na Titovoj sahrani bio potpredsednik Walter Mondale).
  • 25. 6. - Muslimansko bratstvo pokušalo ubistvo sirijskog predsednika Hafeza al-Asada.
  • 26. 6. - Skupština SFRJ usvojila Zakon o vojnoj obavezi: vojni rok 15 meseci, odmah posle srednje škole (moguće 12 + 3 meseca po završetku studija), dovoljna opšta radna sposobnost[10].
  • 27. 6. - Let Aerolinee Itavia 870 oboren tajanstvenom eksplozijom iznad Tirenskog mora.
  • 29. 6. - Još jedan potres na Kopaoniku.
  • 29. 6. - Vigdis Finnbogadottir izabrana za predsednicu Islanda (do 1996) - prva žena demokratski izabrana za šefa države.
  • 29. 6. - Predsednički izbori u Boliviji donose relativnu većinu Hernánu Silesu Zuazu, predviđeno je da Nacionalni kongres 6. avgusta donese odluku o predsedniku (Zuazo će usled vojne intervencije biti predsednik tek 1982-85).
  • jun - avgust - Velika vrućina i suša u SAD, stradalo 1.700 ljudi.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 8. - Bolonjski masakr: teroristička bomba na železničkoj stanici u Bolonji ubija 85 ljudi.
  • 5. 8. - U Belgiji donesen zakon o devoluciji: flamanska i valonska zajednica će imati skupštinu i vladu za kulturna, jezička i obrazovna pitanja, takođe i regionalna tela za ekonomska pitanja.
  • 5. 8. - Uragan Allen je jedan od najjačih zabeleženih, u Karibima narednih dana stradalo 269 ljudi, ali makar se okončava dugi talas vrućine u Teksasu.
  • 12. 8. - U Montevideu potpisan ugovor kojim je osnovano Latinoameričko udruženje za integraciju.
  • 14. 8. - Lech Wałęsa vodi prvi štrajk u brodogralištima Gdanjska, nakon što je vlada odobrila poskupljenje hrane.
Lech Wałęsa u Gdanjsku

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 9. - Chun Doo-hwan i formalno postaje predsednik Južne Koreje (do 1988).
  • 1. 9. - U Nemačkoj uhapšen krajnji desničar Manfred Roeder, čija je organizacija Nemačke akcione grupe napadala strance ranije tokom godine.
  • 5. 9. - U Švicarskoj je pušten u promet 16,3 kilometara dugačak cestovni tunel kroz alpski masiv St. Gotthard.
  • 5. 9. - Smenjen Prvi sekretar Poljske ujedinjene radničke partije Edward Gierek, nasleđuje ga Stanisław Kania (do 1981).
  • 10. 9. - Kineski premijer Hua Guofeng zamenjen Zhao Ziyangom (do 1987).
  • 10. 9. - Sirija i Libija (Asad i Gadafi) objavili ujedinjenje.
  • 11. 9. - Na referendumu upitne regularnosti odobren novi ustav Čilea i ostanak Pinocheta na vlasti još osam godina.
  • 12. 9. - Treći vojni udar u istoriji Republike Turske: okončano nasilje političkih bandi po cenu državnog nasilja - na vlast dolazi gen. Kenan Evren (do 1989).

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Stanovništvo svijeta iznosi 4.434.682.000 ljudi.
  • 1979-80 Pušteni u rad agregati C i D HE Zakučac kod Omiša. [1].
  • Ekonomija SFRJ:
    • prosečna radnička plata u SFRJ 235 dolara[17] (686 dolara iz 2016. prema Inflation Calculator).
    • zbog podsticanja izvoza i suzbijanja uvoza javljaju se nestašice (kafa, meso, ulje, šećer).
    • restrikcije električne energije zbog velike suše. (?)
    • U periodu 1946-1980, 34 zemlje su dobile više od 1 milijarde dolara pomoći od SAD, među kojima i Jugoslavija[18].
  • Nauka:

U toku/tijeku[uredi - уреди | uredi izvor]

1980. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Neka vozila uvedena 1980.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1980.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura/Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Yugoslavia Reinforces Security Measures, Zdenko Antić OSA-RFE Research
  2. Michael Brecher; Jonathan Wilkenfeld (1997). A Study of Crisis. University of Michigan Press. str. 455–. ISBN 0-472-10806-9. http://books.google.com/books?id=GjY7aV_6FPwC&pg=PA455. 
  3. Prijem Nikole Ljubičića. foto.mij.rs
  4. New Yugoslav-EEC Trade Agreement Signed, Z. Antić OSA-RFE Research
  5. New Ferment Among Albanians in Yugoslavia, Z. Antić OSA-RFE Research
  6. More Power for the Yugoslav Army, S. Stanković OSA-RFE Research
  7. Henry He (22 July 2016). Dictionary of the Political Thought of the People's Republic of China. Routledge. str. 216–. ISBN 978-1-315-50044-7. http://books.google.com/books?id=XSi3DAAAQBAJ&pg=PA216. 
  8. Why New Unrest In Kosovo?, page 2, Louis Zanga, OSA-RFE, 1981
  9. Yugoslav Intellectuals Request Amnesty for Political Prisoners, Zdenko Antić, OSA-RFE Research
  10. Bajec, Dolničar, 1981, str. 378
  11. 27. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  12. Medijske ličnosti.... astrologyinserbia.com
  13. Alphabet Bomber guilty of murder. articles.latimes.com. October 16, 2006
  14. Bajec, Dolničar, 1981, str. 316-7
  15. Yugoslavia Gets Loan, New York Times, November 28, 1980
  16. "Dogmatic" Slovene Leader Gives a "Liberal" Interview, Slobodan Stankovic, Radio Free Europe Research, Open Society Archives
  17. Economic Development Of Kosovo Under Discussion, page 2, Zdenko Antić, OSA-RFE
  18. U.S. foreign aid bill -- $2 trillion. upi.com Archives May 19, 1982
  19. Explore Yugoslavia LP Album from 1980 on Discogs. discogs.com (28. 5. 2016.)
Literatura
  • Collier's Year Book za 1980 (Microsoft Encarta 2004)
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]