1980

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ovo je članak o godini 1980.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1977 1978 197919801981 1982 1983
1980 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1980
MCMLXXX
Ab urbe condita 2733
Islamski 1400 – 1401
Iranski 1358 – 1359
Hebrejski 5740 – 5741
Bizantski 7488 – 7489
Koptski 1696 – 1697
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2035 – 2036
 - Shaka Samvat 1902 – 1903
 - Kali Yuga 5081 – 5082
Kineski
 - Kontinualno 4616 – 4617
 - 60 godina Yang Metal Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11980
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1980 (MCMLXXX) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 17. 1. - New York Times izveštava da je Titovo stanje "prilično loše" i da je "prekasno" za amputaciju noge.
  • 20. 1. - Titu amputirana noga, kako bi se sprečilo širenje gangrene, objavljuje konzilijum, nakon čega mu se stanje popravilo.
  • 20. 1. - Bojan Križaj u Wengenu ostvario prvu pobedu u Svetskom kupu.
  • 20. 1. - U rušenju arene u Sincelejo, Kolumbija, poginulo 200 ljudi.
  • 21. 1. - Londonska cena zlata, Gold fixing, dostigla 850 dolara za troj uncu, što je najviši realni iznos u istoriji (2.484 dolara iz 2016).
  • 22. 1. - Sovjetski disident Andrej Saharov uhapšen zbog protesta protiv invazije Afganistana i poslat u unutrašnji egzil u Gorki (do 1986).
  • 26. 1. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose.
  • 26/27. 1. - Grupa tuniskih pobunjenika obučenih u Libiji napala vojne i policijske položaje u gradu Gafsa, ali su do uveče savladani, preko 40 mrtvih[2].
  • 27. 1. - Prijem Nikole Ljubičića je poslednja fotografija Josipa Broza u Fototeci Muzeja istorije Jugoslavije[3].
  • 27. 1. - Iranska talačka krizaCanadian Caper: šestorica američkih diplomata izvučena iz Irana uz pomoć kanadske vlade i CIA (inspiracija za film Argo).
  • 29. 1. - Rubikova kocka predstavljena na sajmu igračaka u Londonu, zatim i drugde u zapadnim zemljama.
  • 31. 1. - Građanski rat u Gvatemali: u policijskom jurišu na špansku ambasadu u Gvatemali, koju su zauzeli seljaci, došlo do požara i pogibije 36 osoba.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Hladnoratovski svet 1980.
  • 2 - 3. 2. - Neredi u Državnom zatvoru Novog Meksika, 33 mrtvih.
  • 4. 2. - Abulhasan Banisadr postaje prvi predsednik Islamske Republike Iran (do 1981); značajniji je imam Homeini kao Vrhovni vođa.
  • 4. 2. - Gomila u Tripoliju zapalila francusku ambasadu, čija mornarica patrolira u blizini nakon incidenta u Gafsi.
  • 4. 2. - SFRJ: u Međurepubličkom komitetu za tržište i cene Savezne skupštne postignut dogovor o kontroli cena.
  • 7 - 9. 2. - Simpozijum "SKJ i socijalistička revolucija" na Bledu, član predsedništva CK SKJ Branko Mikulić pominje ideje sa Šestog kongresa (1952) o "edukativnoj" umesto "komandnoj" ulozi partije.
  • 10. 2. - Konzilijum: Tito ima problema sa bubrezima i varenjem; sutradan izvešteno i o srčanoj slabosti.
  • 13. 2. - Povišena gotovost JNA usled daljeg pogoršanja Titovog stanja (kritično stanje u jednom trenutku tokom noći).
  • 14 - 23. 2. - Zimske Olimpijske igre u Lake Placidu.
  • 21. 2. - Titu nešto bolje, šalje poziv na detant Karteru i Brežnjevu.
  • 22. 2. - Tito na dijalizi, takođe ima zapaljenje pluća.
  • 22. 2. - "Čudo na ledu": hokejaška reprezentacija SAD pobedila favorizovani SSSR sa 4:3 (druga trećina završena 2:3).
  • 22. 2. (3. hut 1358. po afganskom kalendaru) - "Ustanak 3. huta": u Kabulu proglašeno ratno stanje nakon što su se antisovjetske demonstracije pretvorile u nerede, protiv kojih se koriste tenkovi.
  • 24. 2. - Izraelska funta zamenjena šekelom po kursu 10:1 (ovaj stari šekel će biti zamenjen novim šekelom 1985).
  • 25. 2. - U Briselu parafiran sporazum o trgovini i saradnji između SFRJ i Evropske ekonomske zajednice[4] (ratifikovan 1983).
  • 25. 2. - Vojni udar u Surinamu, neformalnu vlast uzima Dési Bouterse (do 1987, kasnije izabran za predsednika 2010).
  • 27. 2. - Papa imenovao Alojzija Šuštara za ljubljanskog nadbiskupa.
  • 27. 2. - Konzilijum: Tito ima unutrašnje krvarenje.
  • 27. 2. - "Pokret 19. aprila" u Kolumbiji zauzeo dominikansku ambasadu, opsada traje do aprila.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 20. 3. - U oluji potonuo brod Mi Amigo sa kojeg je emitovao piratski Radio Caroline (vraćaju se 1983).
  • 21. 3. - A House Divided, završna epizoda druge sezone TV-serije Dallas u kojoj je protagonist J.R. Ewing ustrijeljen, postaje najpoznatiji cliffhanger u historiji televizije.
  • 21. 3. - Predsednik Karter objavio da će SAD bojkotovati Olimpijske igre 1980 u Moskvi (ranije je Sovjetima dao rok do 20. februara da se povuku iz Afganistana).
  • 23. 3. - Miting u Novom Sadu, želje za Titov oporavak.
  • 23. 3. - Konačno prekinuto izlivanje nafte iz bušotine Ixtoc I u Meksičkom zalivu, koje je trajalo od prošlog juna.
  • 24. 3. - Nadbiskup Óscar Romero ubijen tokom mise u San Salvadoru, na sahrani 30. 3. u pucnjavi ubijeno 42 ljudi - razgoreva se Salvadorski građanski rat.
  • 26. 3. - Kavez lifta u rudniku zlata Vaal Reef u Južnoj Africi propao 1,9 kilometara - 23 mrtvih.
  • 26. 3. - Osnovana kompanija Arianespace, prvi komercijalna firma za lansiranje u svemir (prva raketa Ariane je lansirana prošlog decembra).
  • 27. 3. - Pad norveške naftne platforme "Alexander L. Kielland" u Severnom moru, 123 poginulih.
  • 27. 3. - Srebrni četvrtak: nagli pad cene srebra dovodi do panike na tržištu.
  • 28. 3. - Počinje primanje akontacije za Juga (100.000 dinara).
  • 28. 3. - U Jerusalimu otkriven Talpiotski grob.
  • 28. 3. - Ekonomska kriza u Argentini: pad najveće privatne banke Banco de Intercambio Regional povlači za sobom još 37 finansijskih institucija, što utiče i na industriju.
  • 30. 3. - "Politika" izveštava da oko 50 kosovskih Albanaca u pritvoru očekuje suđenje zbog "antidržavne delatnosti"[5].
  • mart-novembar - Otkriveni su Saturnovi sateliti: Janus, Helena, Kalipso, Telesto, Prometej, Pandora i Atlas.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 18. 4. -  Zimbabve, ranija Južna Rodezija, stiče nezavisnost od UK, predsednik vlade je Robert Mugabe (od 1987. predsednik, još uvek je na vlasti 2016).
  • 18. 4. - Iranska kulturna revolucija: imam Homeini napada univerzitete sa zapadnim programom - već sledeće večeri napadnuta učiteljska škola, univerziteti će biti zatvoreni tri godine.
  • 19. 4. - Pesma Evrovizije u Hagu: Johnny Logan iz Irske pobedio prvi put, nije bilo Jugoslavije, kao ni Izraela (mada je pobedio prošle godine); prvi i jedini put nastupio Maroko.
  • 19. 4. - Violeta Chamorro napušta nikaragvansku Huntu nacionalne rekonstrukcije, tri dana kasnije i Alfonso Robelo, jer sandinisti idu previše ulevo i prema Kubi i SSSR.
  • 20. 4. - Konzilijum: Tito sada ima problema i sa jetrom, stanje se pogoršava.
  • 22. 4. - Uveče Titovo stanje postaje komatozno i "u šoku" je, ali se par dana kasnije malo popravlja.
  • 22. 4. - Filipinski putnički brod Don Juan se sudario sa tankerom, 176 mrtvih.
  • 22 - 25. 4. - U Beogradu održana Svetska sindikalna konferencija o razvoju.
  • 23. 4. - Komunistička pobuna u Tajlandu: premijer potpisao naređenje 66/2523 kojim se nudi amnestija i demokratski proces - počinje opadanje pobune koja je trajala 1965-83.
  • 25. 4. - Operacija Eagle Clow, bezuspješni pokušaj spašavanja američkih talaca u Iranu, u sudaru dva helikoptera poginulo 8 američkih vojnika.
  • 25. 4. - Dan-Air Flight 1008: avion udario u brdo na Tenerifi, 145 mrtvih.
  • 25. 4. - 4. 5. - U Beogradu se održava Evropski šampionat u dizanju tegova.
  • 27. 4. - Okončana opsada ambasade u Bogoti, taoci pušteni, gerilci odleteli na Kubu.
  • 30. 4. - Iransko-arapski teroristi zauzimaju iransku ambasadu u Londonu, SAS-ovci je povraćaju pet dana kasnije.
  • 30. 4. - Juliana, kraljica Holandije abdicirala u korist kćerke Beatrix (i ona abdicira 2013).
  • 30. 4. - Konzilijum izveštava da je Titu bolje.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Erupcija Saint Helens

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • jun - Narodna skupština Srbije usvojila zakon kojim se sa platnog spiska Beogradskog univerziteta skidaju profesori koji nisu radili dve godine, ako ne nađu novu poziciju u roku od šest meseci (u decembru će biti upotrebljeno protiv "Praxisovaca").
  • 1. 6. - U Trbovlju osnovana grupa Laibach.
  • 1. 6. - Pokrenut informativni kanal CNN.
  • 2. 6. - Eksplozija bombe pred kućom Vladimira Sinđelića, otpravnika poslova u jugoslovenskoj ambasadi u Vašingtonu; nema povređenih, odgovornost preuzeli "hrvatski borci za slobodu", predsednik Karter osudio napad.
  • 3. 6. - Eksplozija u muzeju Kipa slobode, "hrvatski borci za slobodu" preuzimaju odgovornost.
  • 6. 6. - MMF stavio Jugoslaviji na raspolaganje 445 miliona dolara za pomoć ekonomiji u problemima; dinar devalviran sa 21 na 27,3 za dolar (radi podsticanja izvoza i smanjenja uvoza).
  • 6. 6. - 9. 6. - Peticija 36 beogradskih intelektualaca Predsedništvu SFRJ za amnestiju političkih zatvorenika u Jugoslaviji ("verbalni delikt"), prvi takav potez posle rata[9].
  • 7. 6. - Osnovana Zadužbina Miloša Crnjanskog.
  • 7. 6. - Operacija Smokeshell: južnoafričke snage ušle u Angolu, tuku se sa SWAPO-om do početka jula.
  • 9. 6. - Komičar Richard Pryor se zapalio dok je pušio kokain.
  • 11. 6. - Peticija 54 slovenačka intelektualca republičkom Socijalističkom savezu protiv "restaljinizacije" kulturnog života u Sloveniji.
  • 12. 6. - 11. plenum CK SKJ - Predsedništvo CK SKJ preuzima funkcije Predsednika SKJ do sledećeg kongresa; uvedena funkcija predsednika Predsedništva CK SKJ sa jednogodišnjim mandatom, koji učestvuje u radu Predsedništva SFRJ - prvi je Stevan Doronjski, raniji predsedavajući Predsedništva CK (do oktobra, jer mu je uračunat minuli staž).
  • 12. 6. - Umro japanski premijer Masayoshi Ōhira, u julu ga nasleđuje Zenkō Suzuki (do 1982).
  • 20. 6. - Prikazan film The Blues Brothers.
  • 23. 6. - Predsedništvo CK SK Slovenije odlučilo da Anton Vratuša ustupi mesto predsednika RIV-a Janezu Zemljariču.
  • 23. 6. - Sanjay Gandhi, Indirin sin i odnedavno generalni sekretar Kongresne partije, poginuo u avionskom udesu - njegov brat Rajiv Gandhi će ući u politiku sledeće godine (premijer 1984-89).
  • 23. 6. - Prvi vijetnamski upad iz Kampučije u Tajland, koji je dao utočište Crvenim Kmerima.
  • 24. 6. - Američki predsednik Jimmy Carter u poseti Jugoslaviji (na Titovoj sahrani bio potpredsednik Walter Mondale).
  • 25. 6. - Muslimansko bratstvo pokušalo ubistvo sirijskog predsednika Hafeza al-Asada.
  • 26. 6. - Skupština SFRJ usvojila Zakon o vojnoj obavezi: vojni rok 15 meseci, odmah posle srednje škole (moguće 12 + 3 meseca po završetku studija), dovoljna opšta radna sposobnost[10].
  • 27. 6. - Let Aerolinee Itavia 870 oboren tajanstvenom eksplozijom iznad Tirenskog mora.
  • 29. 6. - Još jedan potres na Kopaoniku.
  • 29. 6. - Vigdis Finnbogadottir izabrana za predsednicu Islanda (do 1996) - prva žena demokratski izabrana za šefa države.
  • 29. 6. - Predsednički izbori u Boliviji donose relativnu većinu Hernánu Silesu Zuazu, predviđeno je da Nacionalni kongres 6. avgusta donese odluku o predsedniku (Zuazo će usled vojne intervencije biti predsednik tek 1982-85).
  • jun - avgust - Velika vrućina i suša u SAD, stradalo 1.700 ljudi.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 8. - Bolonjski masakr: teroristička bomba na železničkoj stanici u Bolonji ubija 85 ljudi.
  • 5. 8. - U Belgiji donesen zakon o devoluciji: flamanska i valonska zajednica će imati skupštinu i vladu za kulturna, jezička i obrazovna pitanja, takođe i regionalna tela za ekonomska pitanja.
  • 5. 8. - Uragan Allen je jedan od najjačih zabeleženih, u Karibima narednih dana stradalo 269 ljudi, ali makar se okončava dugi talas vrućine u Teksasu.
  • 12. 8. - U Montevideu potpisan ugovor kojim je osnovano Latinoameričko udruženje za integraciju.
  • 14. 8. - Lech Wałęsa vodi prvi štrajk u brodogralištima Gdanjska, nakon što je vlada odobrila poskupljenje hrane.
Lech Wałęsa u Gdanjsku

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 9. - Chun Doo-hwan i formalno postaje predsednik Južne Koreje (do 1988).
  • 1. 9. - U Nemačkoj uhapšen krajnji desničar Manfred Roeder, čija je organizacija Nemačke akcione grupe napadala strance ranije tokom godine.
  • 5. 9. - U Švicarskoj je pušten u promet 16,3 kilometara dugačak cestovni tunel kroz alpski masiv St. Gotthard.
  • 5. 9. - Smenjen Prvi sekretar Poljske ujedinjene radničke partije Edward Gierek, nasleđuje ga Stanisław Kania (do 1981).
  • 10. 9. - Kineski premijer Hua Guofeng zamenjen Zhao Ziyangom (do 1987).
  • 10. 9. - Sirija i Libija (Asad i Gadafi) objavili ujedinjenje.
  • 11. 9. - Na referendumu upitne regularnosti odobren novi ustav Čilea i ostanak Pinocheta na vlasti još osam godina.
  • 12. 9. - Treći vojni udar u istoriji Republike Turske: okončano nasilje političkih bandi po cenu državnog nasilja - na vlast dolazi gen. Kenan Evren (do 1989).

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Stanovništvo svijeta iznosi 4.434.682.000 ljudi.
  • 1979-80 Pušteni u rad agregati C i D HE Zakučac kod Omiša. [1].
  • Ekonomija SFRJ:
    • prosečna radnička plata u SFRJ 235 dolara[16] (686 dolara iz 2016. prema Inflation Calculator).
    • zbog podsticanja izvoza i suzbijanja uvoza javljaju se nestašice (kafa, meso, ulje, šećer).
    • restrikcije električne energije zbog velike suše. (?)
    • U periodu 1946-1980, 34 zemlje su dobile više od 1 milijarde dolara pomoći od SAD, među kojima i Jugoslavija[17].
  • Nauka:

U toku/tijeku[uredi - уреди | uredi izvor]

1980. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Neka vozila uvedena 1980.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1980.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura/Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Yugoslavia Reinforces Security Measures, Zdenko Antić OSA-RFE Research
  2. Michael Brecher; Jonathan Wilkenfeld (1997). A Study of Crisis. University of Michigan Press. str. 455–. ISBN 0-472-10806-9. http://books.google.com/books?id=GjY7aV_6FPwC&pg=PA455. 
  3. Prijem Nikole Ljubičića. foto.mij.rs
  4. New Yugoslav-EEC Trade Agreement Signed, Z. Antić OSA-RFE Research
  5. New Ferment Among Albanians in Yugoslavia, Z. Antić OSA-RFE Research
  6. More Power for the Yugoslav Army, S. Stanković OSA-RFE Research
  7. Henry He (22 July 2016). Dictionary of the Political Thought of the People's Republic of China. Routledge. str. 216–. ISBN 978-1-315-50044-7. http://books.google.com/books?id=XSi3DAAAQBAJ&pg=PA216. 
  8. Why New Unrest In Kosovo?, page 2, Louis Zanga, OSA-RFE, 1981
  9. Yugoslav Intellectuals Request Amnesty for Political Prisoners, Zdenko Antić, OSA-RFE Research
  10. Bajec, Dolničar, 1981, str. 378
  11. 27. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  12. Medijske ličnosti.... astrologyinserbia.com
  13. Bajec, Dolničar, 1981, str. 316-7
  14. Yugoslavia Gets Loan, New York Times, November 28, 1980
  15. "Dogmatic" Slovene Leader Gives a "Liberal" Interview, Slobodan Stankovic, Radio Free Europe Research, Open Society Archives
  16. Economic Development Of Kosovo Under Discussion, page 2, Zdenko Antić, OSA-RFE
  17. U.S. foreign aid bill -- $2 trillion. upi.com Archives May 19, 1982
  18. Explore Yugoslavia LP Album from 1980 on Discogs. discogs.com (28. 5. 2016.)
Literatura
  • Collier's Year Book za 1980 (Microsoft Encarta 2004)
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]