Kosta Čavoški

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Kosta Čavoški
Kosta Čavoški
Rođenje26. 10. 1941. (1941-10-26) (dob: 82)
Banatsko Novo Selo, Srbija (Kraljevina Jugoslavija pod okupacijom)
Alma materPravni fakultet u Beogradu
Zanimanjepravnik
Poznat/a popromoviranju srpskog nacionalizma i kritici Haškog suda; statusu disidenta u doba bivše Jugoslavije
Politička partijaSrpska radikalna stranka

Kosta Čavoški (26. oktobar 1941, Banatsko Novo Selo, Jugoslavija, okupaciona zona Nacističke Nemačke) je srpski pravnik, teoretičar prava, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademik SANU i član Senata Republike Srpske.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Rođen je 26. oktobra 1941. u Banatskom Novom Selu. završio je 29. juna 1964. godine s prosečnom ocenom 9,85, magistrirao na istom fakultetu 1969. godine, a doktorirao 1973. Početkom 1970. godine izabran za asistenta na predmetu Uvod u pravo.

Marta 1973. godine osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog kritike Ustavnih amandmana iz 1971. i podrške profesoru Pravnog Fakulteta Mihailu Ćuriću. Potom je 31. decembra 1975. godine jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća izbačen na ulicu zbog tzv. moralno-političke nepodobnosti.

Dobrica Ćosić u svojoj knjizi Piščevi zapisi 1981—1991, na sto dvadeset drugoj strani, o Čavoškom piše: "Najhrabriji i najvredniji opozicionar iz naše grupe, jaka i moralna ličnost i sposoban pravnik". Njih dvojica su 1984. zajedno napisali program delatnosti Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.

Na Pravni fakultet je vraćen tek 1. januara 1991. godine u svojstvu redovnog profesora. Krajem 2003. godine izabran je za dopisnog člana SANU.

Član je Srpske radikalne stranke i osnivač nekadašnje Srpske liberalne stranke. Takođe je i član Tima za odbranu Radovana Karadžića pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu. Kosta Čavoški je član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Srpsku liberlanu stranku Čavoški je osnovao zajedno sa nekoliko viđenijih članova koji su istupili iz Demokratske stranke, a među kojima su bili Nikola Milošević i Saša Petrović, režiser. Stranka je bila monarhistički opredeljena i zalagala je se za povraćaj monarhije na čelo Srbije, rehabilitaciju svih političkih osuđenika, obeležavanje imena svih poginulih Srba u prošlom veku, zatim za podizanje spomenika stradalim Srbima, kao i za otvaranje kancelarije pri Vladi Srbije, koja bi se bavila stradanjem Srba u prošlim ratovima.

Radovi

[uredi | uredi kod]

Pored većeg broja članaka objavio je sledeće knjige:

  • Filozofija otvorenog društva. Politički liberalizam Karla Popera (1975)
  • Mogućnosti slobode u demokratiji (1981)
  • Ustavnost i federalizam. Sudska kontrola ustavnosti u anglo-saksonskim federacijama (1982)
  • Stranački pluralizam ili monizam (1983), koautor Vojislav Koštunica;
  • O neprijatelju (1989)
  • Revolucionarni makijavelizam (1989)
  • Tito – tehnologija vlasti (1991)
  • Slobodan protiv slobode (1991)
  • Pravo kao umeće slobode. Ogled o vladavini prava (1994)
  • Uvod u pravo I. Osnovni pojmovi i državni oblici (1994)
  • Na rubovima srpstva (1995)
  • Ustav kao jemstvo slobode (1996)
  • Uvod u pravo II (1996), koautor Radmila Vasić
  • Zatiranje srpstva (1996)
  • Lutka u tuđim rukama (1998)
  • Hag protiv pravde (1998)
  • Od protektorata do okupacije (1998)
  • Apsolutna i ublažena pravda u Eshilovoj Orestiji (2001), koautor Mirjana Stefanovski.

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]