Muslimansko bratstvo

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Orologio arancio.svg Moguće je da ovaj članak ili neki njegov dio sadrži zastarjele podatke
Molimo vas da pomognete Wikipediji u ažuriranju članka, ukoliko je to moguće. Za više detalja, pogledajte stranicu za razgovor.
Grb Muslimanske braće

Muslimanska braća, poznati i kao Društvo muslimanske braće ili Muslimansko bratstvo (arap. الإخوان المسلمون), naziv je za islamističku i panislamističku političku stranku u Egiptu s podružnicama u drugim arapskim državama.

Organizacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Muslimanska braća su rasprostranjena širom sveta i imala su uticaj na mnoge političke i religijske organizacije na Bliskom istoku. Iako često posmatrane kao ogranci globalnog bratstva, one su strukturalno podeljene, premda povezane zajedničkom ideologijom političnog islama i dobrom međusobnom saradnjom.

Ideologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Muslimanska braća propagiraju stvaranje islamske vlade, verujući da je Bog u Kuranu odredio savršen način života i socijalne organizacije (kao što i slogan bratstva kaže „Kuran je naš ustav“). [1] Bratstvo izražava svoju interpretaciju islama kroz striktno religijski pristup socijalnim pitanjima kao što je uloga žene u društvu i takođe veruje da islam podstiče ljude da teže socijalnoj pravdi, iskorenjivanju siromaštva i korupcije, i političkim slobodama koje garantuje islamska država. Bratstvo se uvek protivilo i nastavlja žestoko da se protivi svim oblicima kolonijalizma, i bilo je važan faktor u borbi protiv zapadne vojne i ekonomske dominacije u Egiptu i ostalim muslimanskim državama tokom 20. veka. Cilj bratstva koji je zacrtao njegov osnivač Hasan el Bana je doktrina povratka islamske očigledne sudbine; carstvo, osnovano u 7. veku, koje se prostiralo od Španije do Indonezije.

Uticaj u islamskom svetu[uredi - уреди | uredi izvor]

Braća su je jedan on najuticajnijih pokreta u islamskom svetu, posebno u arapskom svetu. Prvo muslimansko bratstvo osnovano je u Egiptu 1928, i Egipat se još uvek smatra centrom pokreta; generalno je slabije u Magrebu ili severnoj Africi nego je to slučaj sa arapskim svetom. Ogranci bratstva formiraju glavnu opoziciju vladama u nekoliko islamskih zemalja arapskog sveta, kao što je Egipat, Sirija i Jordan, i politički je aktivno u gotovo svakoj muslimanskoj državi. Ubrzo ulazi u sukob sa sekularnim režimima koji svoju ideologiju temelje na panarapskom nacionalizmu i taj će sukob u Egiptu kulminirati ubistvom predsednika Anvara el Sadata (1979). Povod tom atentatu bilo je potpisivanje mirovnog sporazuma u Kemp Dejvidu između Izraela i Egipta. Uskoro se sličan scenario ponovio i u Siriji gde je 1982. godine pokušan atentat na sirijskog predsednika Hafiza el Asada, ali atentat nije uspeo. U naknadnim sukobima i akcijama sirijskih bezbednosnih snaga ubijene su hiljade ljudi. Najkrvavija epizoda bio je masakr u Hami u kojem je ubijeno između 10.000 i 25.000 stanovnika tog sirijskog grada. [2][3]

Pokret uživa ogromnu popularnost u mnogim muslimanskim zemljama, i gde je to legalno moguće, često upravlja važnom mrežom islamske pomoći, što im garantuje jaku podršku među muslimanima slabijeg imovinskog stanja. Međutim, većina zemalja u kojima je bratstvo aktivno, upravljana je nedemokratskim režimima. Kao posledica, pokret je zabranjen u nekoliko arapskih nacija, a nedostatak demokratskog sistema sprečava ga od sticanja vlasti putem demokratskih izbora. Za situacije vojne okupacije, i palestinski ogranak, Hamas, Bratstvo teži otporu Izraelu, u kojem je često koristio bombaške napade i slične metode koje ciljaju izraelske vojne i civilne resurse; što je rezultovalo karakterisanjem Hamasa kao terorističkog pokreta od strane vlada SAD i pojedinih evropskih država.

Veliki broj pristaša muslimanskog bratstva je otišao u Avganistan u rat protiv SSSR-a. Jedan od najistaknutijih članova muslimanskog bratstva koji je otišao u Avganistan bio je Ajman el Zavahri. Tamo je upoznao Osamu bin Ladena s kojim je osnovao organizaciju koja je postala zametak današnje Al Kaide.

Muslimansko bratstvo finansiraju njeni članovi, pogotovo oni bogatiji u na primer Saudijskoj Arabiji. [4]

Muslimansko bratstvo i terorizam[uredi - уреди | uredi izvor]

Muslimansko bratstvo od 2003. nalazi se na popisu terorističkih organizacija u Rusiji, od 2013. u Siriji i Egiptu, te od 2014. u Saudijskoj Arabiji, UAE i Bahreinu.

Veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]