Citroën 2CV

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sitroen 2CV
Citroen 2CV 1X7A7979.jpg
Sitroen 2CV
Proizvođač Sitroen
Poznat kao Spaček
Proizvodnja 7. oktobar 1948. — 27. jul 1990.

5.114.920 jedinica [lower-alpha 1]

Montaža Pariz,  Francuska
Forest, Lijež,  Belgija
Slau,  UK
Buenos Ajres,  Argentina
Montevideo,  Urugvaj
Arika,  Čile
Mangulde,  Portugalija
Vigo,  Španija
Kopar,  SFRJ
Klasa Mali automobil
Karoserija 4 vrata - limuzina
2 vrata - kombi
Motor četvorotaktni
horizontalni (bokser) sa 2 cilindra 375, 425, 432 i 602 cm3 [1]
Stepen prenosa 4 stepena (manuelni)
Međuosovinsko
rastojanje
2400 mm
Dužina 3780-3830 mm
Širina 1480 mm
Visina 1600 mm
Težina 475-575 kg
Slični Reno 4, Folksvagen buba
Dizajner Flaminio Bertoni
Hronologija modela
nema link= nema nema Sitroen Dijana Sitroen Dijana link= Sitroen Dijana

Sitroen 2CV (fr. Citroën 2CV), popularno zvan Spaček, je automobil koji je proizvodila francuska fabrika automobila Sitroen. Proizvodio se od 7. oktobra 1948. do 27. jula 1990. godine i proizveden je u više od 5 miliona primeraka.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Projekat TPV[uredi - уреди | uredi izvor]

Ideja da se napravi ovakav automobil javila se još tridesetih godina XX veka. Naime, bilo je to vreme nacionalnih zanosa u Evropi. U Italiji je na vlasti bio Musolini i jedan od njegovih planova je bio da omogući širokim narodnim masama da kupe automobil. Vlasnik Fijata Đovani Anjeli stvara mali i jeftin automobil koji mogu da ga svi kupe. Tako je 1934. godine stvoren topolino. Dve godine kasnije u Nemačkoj dr Ferdinand Porše predstavlja prototip bube, narodnog automobila stvorena po želji Hitlera.

U to vreme konstruktori Sitroena dobijaju zadatak da naprave vozilo koje može, brzinom od 60 kilometara na sat, da poveze dva putnika, vreću krompira tešku 50 kilograma ili balon vina, a da pri tom ne troši više od tri litra goriva na sto kilometara. Na listi zahteva bilo je i da vozilo mora biti toliko jednostavno za upravljanje da u njemu može da se snađe svaka nevešta domaćica i toliko udoban da tokom vožnje po tek preoranom polju ne smeju da se slome jaja u korpi na zadnjem sedištu.

Projekat nazvan TPV (tres petite voiture, u prevodu vrlo malo vozilo), urađen je posle ispitivanja tržišta, na osnovu koga je procenjeno da je vozilo namenjeno kupcima plićih džepova. Tako je nastao kišobran na točkovima, dovoljno udaljen od tla da je mogao da se bezbedno kreće lošim putevima, pokretnim (platnenim) krovom, jednostavnim komandama i najneophodnijim instrumentima i jednim farom. Do početka Drugog svetskog rata napravljeno je 250 prototipova, ali kako je bilo jasno da se sprema rat, doneta je odluka da se svi unište da ga nemački vojnici ne bi otkrili. Četrdesetak godina kasnije otkriveno je nekoliko preživelih prototipova. Njih su sakrili radnici, a da o tome nisu obavestili direktore koji su rukovodili projektom.[2]

Obnavljanje proizvodnje[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle rata u Sitroenu su doneli odluku da počnu da proizvode svoje vrlo malo vozilo. Ceo projekat je temeljno prerađen. Umesto vodom hlađenog motora, kakav se prvobitno koristio, izabran je vazduhom hlađeni dvocilindrični motor zapremine 375 cm3 i snage 9 KS, koji je pomoću četvorostepenog menjača pokretao prednje točkove. Pošto je cena aluminijuma posle rata porasla, zamenjen je čeličnim limom, ali je i pored toga automobil dugačak 3,83 metra bio težak samo 560 kilograma. Redizajn je poveren Italijanu Flaminiju Bertoniju, koji je već uživao zavidan ugled u Sitroenu. Novi 2CV je, u poređenju s prototipom, prilagođen novim zahtevima, izgubila se kurbla, a umesto jednog imao je dva fara. Već 1954. godine u fabrici odlučuju da ga preoblikuju. Zapremina motora je porasla na 425 cm3. Zamenjena je prednja hauba, koja je sada bila veća, a zadnje staklo je postalo pravougaono. Zapremina motora menjana je još nekoliko puta, da bi 1970. godine počeo da se koristi motor zapremine 602 cm3. Sa zapreminom rasla je i snaga, koja se pomerala na 13,5 KS, odnosno 28 KS, a u Južnoj Americi su motori zapremine 602 kubika imali 33 KS.[2]

U prvih deset godina proizvodnje, Sitroen 2CV je bio dostupan samo u sivoj boji.

Modifikacije[uredi - уреди | uredi izvor]

1951. godine Sitroen povlači još jedan revolucionarni potez i na platformi spačeka pravi lako dostavno vozilo, odnosno kombi. U ovoj varijanti proizvedeno je 1.246.335 vozila. Ovaj recept zatim su počele da koriste i druge fabrike automobila. Spaček se pojavljivao u više varijanti. Tako je 1960. godine prikazana Sahara, s pogonom na sva četiri točka i dva motora, svaku pogonsku osovinu pokretao je jedan motor. Proizvedena su 694 ovakva automobila.[2]

Na osnovi spačeka Sitroen je kasnije predstavio niz modela sa snažnijim motorima, kočnicama i poboljšanim vešanjem, a jedni od najpopularnijih bili su Dijana i Ami.[3]

Nazivi[uredi - уреди | uredi izvor]

Skoro u svakoj zemlji gde se prodavao, pored zvaničnog, dobio je još jedan naziv. U Nemačkoj su ga zvali patka, u Norveškoj gvozdeni krevet. U Španiji je imao više imena kao žaba, koza ili dva konja, u Iranu juan, a u bivšoj Jugoslaviji spaček.[2]

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Podaci se razlikuju u zavisnosti od izvora.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Tehničke karakteristike" (en). carfolio.com. http://www.carfolio.com/search/results/?terms=2cv&offset=0&num=20&makematch=e&modelmatch=e. pristupljeno 1. 1. 2014.. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Politikin Zabavnik: Legende sa točkovima – Sitroen 2CV, broj 3048, str. 53-54, Beograd 9. jul 2010. (COBISS), Pristupljeno 1. 1. 2014.
  3. "Legendarni automobili" (sr). citymagazine.rs. http://citymagazine.rs/clanak/legendarni-automobili/. pristupljeno 1. 1. 2014.. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]