1799

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ovo je članak o godini 1799.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 17. vijek18. vijek19. vijek
Decenija: 1760-e  1770-e  1780-e  – 1790-e –  1800-e  1810-e  1820-e
Godine: 1796 1797 179817991800 1801 1802
1799. po kalendarima
Gregorijanski 1799. (MDCCXCIX)
Ab urbe condita 2552.
Islamski 1213–1214.
Iranski 1177–1178.
Hebrejski 5559–5560.
Bizantski 7307–7308.
Koptski 1515–1516.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1854–1855.
Shaka Samvat 1721–1722.
Kali Yuga 4900–4901.
Kineski
Kontinualno 4435–4436.
60 godina Yin Zemlja Koza
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11799.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1799 (MDCCXIX) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru.

1799:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Italija 1799.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

"Bonaparta posećuje kužne u Jaffi"

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 5. 4. (16 Germinal) - Bitka kod Magnana: austrijska pobeda u Italiji.
  • 16. 4. (27 Germinal) - Bitka na planini Tabor: Francuzi razbili pašu iz Damaska.
  • 18. 4. (29 Germinal) - Izbori u Francuskoj, održani u klimi nesigurnosti (rat i regrutacija, deflacija i fiskalna reorganizacija), daju rezultat nepovoljan za vodeće Direktore.
  • 25. 4. (6 Floréal) - Bruixova ekspedicija: glavnina francuske atlantske flote se uspela provući kroz britansku blokadu iz Bresta prema Mediteranu.
"Suvorov u Milanu"
  • 27. 4. (8 Floréal) - Bitka kod Cassana na Adi: Suvorov porazio Moreaua, dva dana kasnije ulazi u Milano. On će u ovom pohodu poništiti Napoleonove dobitke iz 1797.
  • 29. 4. (10 Floréal) - Ubijena dvojica francuskih diplomata koji su učestvovali u Rastattskom kongresu, neuspešnom pokušaju sklapanja mira između Francuske i Habsburga.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 7. 7. - Aretinci na čelu sa Lorenzom Marijem ušli u Firencu, proganjaju republikance.
  • 8. 7. - Ukazom cara Pavla I uspostavljen monopol Rusko-američke kompanije u Ruskoj Americi, čija je granica definisana kao 55. paralela. Kompaniju vodi Nikolaj Rezanov, a prvi guverner RA je Aleksandar Andrejevič Baranov (do 1818).
  • 12. 7. (24 Messidor) - U Francuskoj donesen Zakon o taocima - plemići i roditelji emigranata će biti uzeti kao taoci u departmanima kojima prete neredi.
  • 12. 7. - Combination Act: u strahu od jakobinske aktivnosti, u Britaniji zabranjeni sindikati i kolektivno pregovaranje (opozvano 1824).
  • 12. 7. - Sički vladar Ranjit Singh zauzima Lahore.
  • 15. 7. (27 Messidor) - Francuski kapetan Pierre Bouchard u egipatskom gradu Rašidu pronalazi Kamen iz Rosette.
  • jul - U Parizu osnovano Društvo prijatelja jednakosti i slobode - ponovno okupljanje bivših jakobinaca je odmah pod udarom vlade i javnosti, ukinuti su već u avgustu.
  • 16. 7. - Alexander von Humboldt u Latinskoj Americi (1799-1804): stigao je u dan. Venecuelu, istražuje Orinoco.
  • 20. 7. (2 Thermidor) - Joseph Fouché postaje francuski ministar policije (do 1810).
  • 25. 7. (7 Thermidor) - Kopnena Abukirska bitka - Turci su poraženi ali francuska pozicija u Egiptu nema perspektive.
  • 27. 7. (9 Thermidor) - Obavezni zajam od bogatih u Francuskoj.
  • 28. 7. (10 Thermidor) - Suvorov zauzeo Mantovu.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 9. (23. 8. po j.k.) - Car Pavle I dao Malteškim vitezovima Prioratski dvorac u Gatčini.
  • 5. 9. - Opat ukinutog benediktinskog samostana na Lokrumu otišao iz Dubrovnika.[6]
  • septembar - Ubijen Kara-Ismail, zapovednik vidinskih janičara u Beogradu, koji je pokušavao da ih disciplinuje.
  • 19. 9. (3 Jour Complémentaire) - Bitka kod Bergena: franko-holandske trupe porazile britansko-ruske invadore.
  • 26. 9. (4 Vendémiaire an VIII) - Druga bitka kod Züricha: André Masséna odlučujuće porazio Korsakovljeve Ruse u Švajcarskoj, prije no što su se mogli spojiti sa Suvorovom - ovaj preduzima strateško povlačenje preko Alpa za koje će dobiti titulu generalisima.
  • 30. 9. - Druga napuljska invazija okončava Rimsku Republiku - papa stiže dogodine.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

"Suvorov prelazi Alpe"
  • 6. 10. (14 Vendémiaire) - Rat Druge koalicije: Bitka kod Castricuma u kojoj francuske i nizozemske trupe nanose odlučujući poraz anglo-ruskim snagama iskrcanim u Nizozemskoj.
  • 9. 10. (17 Vendémiaire) - Napoleon stigao u Francusku, u Parizu je 16. 10.
  • 9. 10. - Britanska fregata HMS Lutine potonula sa pošiljkom zlata u Zapadnofrizijskim otocima - većina zlata nije pronađena, zvono sa broda se koristi u zgradi Londonskog Lloyda.
  • 12. 10. (20 Vendémiaire) - Jeanne Geneviève Labrosse se popela balonom do 900 metara i skočila padobranom.
  • 15. 10. (23 Vendémiaire) - Francuski rojalisti, šuani, dižu i treću pobunu na zapadu Francuske - ugušena u februaru.
  • 16 - 17. 10. - Akcija od 16. oktobra 1799.: Britanci zarobili kod Viga dve fregate sa blagom iz Nove Španije.
  • 18. 10. - Alkmaarska konvencija: kraj neprijateljstava u Batavijskoj republci, anglo-ruski ekspedicioni korpusa se ima povući što pre. Rusija ovog meseca prekida koaliciju sa Austrijom, nezadovoljna držanjem saveznika u Švajcarskoj i Italiji, a ni savez sa Britanijom neće dugo potrajati.
  • 23. 10. (1 Brumaire) - Lucien Bonaparte postaje predsjednik Savjeta pet stotina.
  • 23. 10. (12. 10. po j.k.) - Hospitaleri preneli u Gatčinu tri svoje relikvije: česticu Časnog krsta, ikonu Bogorodice Filermose i desnicu Jovana Krstitelja (od 1932. u Jugoslaviji).
  • 23. i 30. 10. - Dva venčanja ruskih princeza u Gatčini: Jelena Pavlovna za Friedricha Ludwiga zu Mecklenburga i nedelju dana kasnije Aleksandra Pavlovna za nadvojvodu Josepha, palatina Ugarske (jedini bračni savez između Romanova i Habsburga).

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 12. (12 Frimaire) - Bitka kod Wieslocha: Francuzi poraženi u Badenu.
  • 10. 12. (19 Frimaire) - U Francuskoj zvanično usvojen metrični sistem (jedini zakonski sistem 1801-1812. i konačno od 1840).
  • 13. 12. (22 Frimaire) - Usvojen Ustav VIII godine (na snazi od 25. dec.), uspostavljen Konzulat - ozakonjena Napoleonova diktatorska ovlašćenja; ovo se smatra krajem Francuske revolucije. Izvršnu vlast imaju tri konzula (Bonaparta, Cambacérès i Lebrun), ali zapravo Prvi konzul, Bonaparta. Parlament je trodoman.
  • krajem godine - Arhimandrit Tronoše Stevan Jovanović otrovan nakon što je tražio hranu za narod od zvorničkog Kapetan-paše, zapretivši da će je dobiti od Austrijanaca ako on odbije.
  • 31. 12. - Raspuštena Holandska istočnoindijska kompanija.

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1799.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)