1799

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Ovo je članak o godini 1799.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 17. vijek18. vijek19. vijek
Decenija: 1760-e  1770-e  1780-e  – 1790-e –  1800-e  1810-e  1820-e
Godine: 1796 1797 179817991800 1801 1802
1799 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1799
MDCCXCIX
Ab urbe condita 2552
Islamski 1213 – 1214
Iranski 1177 – 1178
Hebrejski 5559 – 5560
Bizantski 7307 – 7308
Koptski 1515 – 1516
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1854 – 1855
 - Shaka Samvat 1721 – 1722
 - Kali Yuga 4900 – 4901
Kineski
 - Kontinualno 4435 – 4436
 - 60 godina Yin Zemlja Koza
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11799
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1799 (MDCCXIX) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru.

1799:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Italija 1799.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

"Bonaparta posećuje kužne u Jaffi"

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 5. 4. (16 Germinal) - Bitka kod Magnana: austrijska pobeda u Italiji.
  • 16. 4. (27 Germinal) - Bitka na planini Tabor: Francuzi razbili pašu iz Damaska.
  • 18. 4. (29 Germinal) - Izbori u Francuskoj, održani u klimi nesigurnosti (rat i regrutacija, deflacija i fiskalna reorganizacija), daju rezultat nepovoljan za vodeće Direktore.
  • 25. 4. (6 Floréal) - Bruixova ekspedicija: glavnina francuske atlantske flote se uspela provući kroz britansku blokadu iz Bresta prema Mediteranu.
"Suvorov u Milanu"
  • 27. 4. (8 Floréal) - Bitka kod Cassana na Adi: Suvorov porazio Moreaua, dva dana kasnije ulazi u Milano. On će u ovom pohodu poništiti Napoleonove dobitke iz 1797.
  • 29. 4. (10 Floréal) - Ubijena dvojica francuskih diplomata koji su učestvovali u Rastattskom kongresu, neuspešnom pokušaju sklapanja mira između Francuske i Habsburga.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 7. 7. - Aretinci na čelu sa Lorenzom Marijem ušli u Firencu, proganjaju republikance.
  • 8. 7. - Ukazom cara Pavla I uspostavljen monopol Rusko-američke kompanije u Ruskoj Americi, čija je granica definisana kao 55. paralela. Kompaniju vodi Nikolaj Rezanov, a prvi guverner RA je Aleksandar Andrejevič Baranov (do 1818).
  • 12. 7. (24 Messidor) - U Francuskoj donesen Zakon o taocima - plemići i roditelji emigranata će biti uzeti kao taoci u departmanima kojima prete neredi.
  • 12. 7. - Combination Act: u strahu od jakobinske aktivnosti, u Britaniji zabranjeni sindikati i kolektivno pregovaranje (opozvano 1824).
  • 12. 7. - Sički vladar Ranjit Singh zauzima Lahore.
  • 15. 7. (27 Messidor) - Francuski kapetan Pierre Bouchard u egipatskom gradu Rašidu pronalazi Kamen iz Rosette.
  • jul - U Parizu osnovano Društvo prijatelja jednakosti i slobode - ponovno okupljanje bivših jakobinaca je odmah pod udarom vlade i javnosti, ukinuti su već u avgustu.
  • 16. 7. - Alexander von Humboldt u Latinskoj Americi (1799-1804): stigao je u dan. Venecuelu, istražuje Orinoco.
  • 20. 7. (2 Thermidor) - Joseph Fouché postaje francuski ministar policije (do 1810).
  • 25. 7. (7 Thermidor) - Kopnena Abukirska bitka - Turci su poraženi ali francuska pozicija u Egiptu nema perspektive.
  • 27. 7. (9 Thermidor) - Obavezni zajam od bogatih u Francuskoj.
  • 28. 7. (10 Thermidor) - Suvorov zauzeo Mantovu.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 9. (23. 8. po j.k.) - Car Pavle I dao Malteškim vitezovima Prioratski dvorac u Gatčini.
  • 5. 9. - Opat ukinutog benediktinskog samostana na Lokrumu otišao iz Dubrovnika.[6]
  • septembar - Ubijen Kara-Ismail, zapovednik vidinskih janičara u Beogradu, koji je pokušavao da ih disciplinuje.
  • 19. 9. (3 Jour Complémentaire) - Bitka kod Bergena: franko-holandske trupe porazile britansko-ruske invadore.
  • 26. 9. (4 Vendémiaire an VIII) - Druga bitka kod Züricha: André Masséna odlučujuće porazio Korsakovljeve Ruse u Švajcarskoj, prije no što su se mogli spojiti sa Suvorovom - ovaj preduzima strateško povlačenje preko Alpa za koje će dobiti titulu generalisima.
  • 30. 9. - Druga napuljska invazija okončava Rimsku Republiku - papa stiže dogodine.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

"Suvorov prelazi Alpe"
  • 6. 10. (14 Vendémiaire) - Rat Druge koalicije: Bitka kod Castricuma u kojoj francuske i nizozemske trupe nanose odlučujući poraz anglo-ruskim snagama iskrcanim u Nizozemskoj.
  • 9. 10. (17 Vendémiaire) - Napoleon stigao u Francusku, u Parizu je 16. 10.
  • 9. 10. - Britanska fregata HMS Lutine potonula sa pošiljkom zlata u Zapadnofrizijskim otocima - većina zlata nije pronađena, zvono sa broda se koristi u zgradi Londonskog Lloyda.
  • 12. 10. (20 Vendémiaire) - Jeanne Geneviève Labrosse se popela balonom do 900 metara i skočila padobranom.
  • 15. 10. (23 Vendémiaire) - Francuski rojalisti, šuani, dižu i treću pobunu na zapadu Francuske - ugušena u februaru.
  • 16 - 17. 10. - Akcija od 16. oktobra 1799.: Britanci zarobili kod Viga dve fregate sa blagom iz Nove Španije.
  • 18. 10. - Alkmaarska konvencija: kraj neprijateljstava u Batavijskoj republci, anglo-ruski ekspedicioni korpusa se ima povući što pre. Rusija ovog meseca prekida koaliciju sa Austrijom, nezadovoljna držanjem saveznika u Švajcarskoj i Italiji, a ni savez sa Britanijom neće dugo potrajati.
  • 23. 10. (1 Brumaire) - Lucien Bonaparte postaje predsjednik Savjeta pet stotina.
  • 23. 10. (12. 10. po j.k.) - Hospitaleri preneli u Gatčinu tri svoje relikvije: česticu Časnog krsta, ikonu Bogorodice Filermose i desnicu Jovana Krstitelja (od 1932. u Jugoslaviji).
  • 23. i 30. 10. - Dva venčanja ruskih princeza u Gatčini: Jelena Pavlovna za Friedricha Ludwiga zu Mecklenburga i nedelju dana kasnije Aleksandra Pavlovna za nadvojvodu Josepha, palatina Ugarske (jedini bračni savez između Romanova i Habsburga).

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 12. (12 Frimaire) - Bitka kod Wieslocha: Francuzi poraženi u Badenu.
  • 10. 12. (19 Frimaire) - U Francuskoj zvanično usvojen metrični sistem (jedini zakonski sistem 1801-1812. i konačno od 1840).
  • 13. 12. (22 Frimaire) - Usvojen Ustav VIII godine (na snazi od 25. dec.), uspostavljen Konzulat - ozakonjena Napoleonova diktatorska ovlašćenja; ovo se smatra krajem Francuske revolucije. Izvršnu vlast imaju tri konzula (Bonaparta, Cambacérès i Lebrun), ali zapravo Prvi konzul, Bonaparta. Parlament je trodoman.
  • krajem godine - Arhimandrit Tronoše Stevan Jovanović otrovan nakon što je tražio hranu za narod od zvorničkog Kapetan-paše, zapretivši da će je dobiti od Austrijanaca ako on odbije.
  • 31. 12. - Raspuštena Holandska istočnoindijska kompanija.

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1799.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)