Prozor

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Prozor (razvrstavanje).
Wéris JPG12.jpg

Prozor (ponistra), je otvor na zgradi ili kući, obično na zidu, ali može biti i krovni. Namena mu je da propusti svetlost (služi da se prostorijama obezbedi dovoljna količina prirodnog svetla tokom dana) i da se vrši provetravanje zatvorenog prostora kroz njega. Deo prozora je prozirna površina kroz koju svetlost može da prođe.

Prozori mogu biti otvorivi, neotvorivi (fiksni) i slepi. Ovi prvi se sastoje od okvira (rama) i krila, kod ovih drugih postoji samo okvir koji je zastakljen, a treći pojam označava prozore koji su zazidani, ali se vide na fasadi ili u unutrašnjosti zgrade. Prozor se, u savremenom građevinarstvu, zastakljuje staklom (jednoslojnim ili višeslojnim), kao i drugim (polu)providim materijalima (npr. polikarbonatnom plastikom). U prošlosti su se prozori na kućama „zastakljivali“ tankim kožama, jer je staklo bilo skupo i nedostupno. Staklo se koristilo samo na dvorcima ili crkvama (gde je obično ugrađivano u vidu vitraža).

Prema broju krila, prozori se dele na jednokrilne, dvokrilne, trokrilne itd. Krila mogu biti jednostruka, dupla i dvostruka (krilo na krilo). Savremeni prozori su najčešće sa jednostrukim krilima, ali su krila i okviri profilisani tako da omoguće odlično zaptivanje, kako zahvaljujući svom obliku, tako i zahvaljujući zaptivkama od gume ili EPDM. Krila mogu biti obrtna ili klizna.

Materijal za izradu okvira i krila može biti drvo, plastika (obično PVC) ili metal (obično aluminijum ili čelik), a da bi se zadovoljili savremeni zahtevi građevinske fizike i arhitektonskog oblikovanja, prave se i od kompozitnih profila (npr. kombinacije metala i drveta).

Uz osnovne delove prozora, za njihovu konstrukciju (kod otvorivih) neophodan je i okov, gde spadaju šarke i mehanizam za zatvaranje. Prozori mogu imati i dodatne delove: spoljne i unutrašnje roletne, kapke (žaluzine), senila i sl.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]