Ratko Dražević

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ratko Dražević
Datum rođenja: 1918.
Mesto rođenja: Rvati kod Raške (Flag of Kraljevina Jugoslavija Kraljevina SHS)
Datum smrti: 18. jun 1992.
Mesto smrti: Beograd, Srbija (Flag of Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija)

Ratko Dražević (19181992) učesnik Narodnooslobodilačke borbe, operativac UDB-e, filmski radnik, direktor Avala filma.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Pre Drugog svetskog rata studirao Veterinarski fakultet u Beogradu, a studije prekinuo 1941. odlaskom u partizane. Jedna od interesantnijih ličnosti šezdesetih i sedamdestih godina, koju prati dosta kontraverzi. Čovek UDBE, plejboj i pre svega direktor Avala filma, kad je ta kuća procvetala i kad su u Beograd stizala najpoznatija filmska imena, kako glumačka, tako i rediteljska.

Jedan od prvih i najvećih srpskih komunističkih plejboja bio je Ratko Dražević. Čovek nesvakidašnje biografije sebe je opisivao kao osobu koja je ubila 2.000 ljudi i spavala sa istim tolikim brojem žena. U svojoj političko-ljubavnoj karijeri bio je partizan, operativac UDB-e, osnivač Geneksovog predstavništva u Njujorku, lovac na Pavelića i Artukovića, filmski radnik, direktor Avala filma a najpoznatiji je bio kao čovek koji je najviše lepotica tog doba odveo u krevet. Gotovo da nije postojala domaća lepotica koju ovaj plejboj - udbaš nije imao u naručju, a jedna od najpoznatijih od njih je sigurno Olivera Katarina. Pričalo se da za njegove avanture nije bio neophodan krevet, već da je razdevičio mnoge devojke na stolu u njegovoj kancelariji.

Ostavio je major Dražević u svom životnom testamentu i druge, veoma zanimljive zapise - kako se, bavio špijunažom, pa kako se bavio švercom nakita, engleskih štofova, cigareta... Sve, naravno, u korist države.

Period u UDBI[uredi - уреди | uredi izvor]

U prvih par meseci, posle oslobođenja, sa prvim sumrakom, sa Morave čuli bi se rafali mitraljeza. O ovome je u pisanom obliku svedočio i sam Ratko Dražević, tadašnji načelnik UDBE u Čačku, koji je napisao da je imao zadatak da „po ceo dan i noć strelja ljude“. - Posle oslobođenja sam prvo bio sekretar kraljevačkog Okružnog narodnog odbora i član Okružnog komiteta. Tu sam ostao dva meseca. Potom je došlo do neke reorganizacije i prešao sam u Čačak, gde su tražili da preuzmem okružni odsek Udba, pošto je bila velika teritorija. Mrzeo sam to, ali Krcun Penezić mi je prosto naredio: „Moraš da pređeš. J... se, naučićeš vremenom kako se to radi!“ - zapisao je Dražević.

Odmah nakon Drugog svetskog rata UDBA stvara odrede za likvidaciju. Ratko Dražević je bio organizator grupa za likvidaciju . On je iz Raške i on je bio taj koji je prikupio nekoliko sposobnih ljudi koji ubijaju četnike. Ne po racijama i šumama, već kod kuće, jataka... Potom, sredinom šezdesetih, SFRJ počinje da se otvara prema zapadu i počinje da radi izvoz. U inostranstvo šalju, školovane, prevejane agente UDBE, koji znaju da rade razne poslove. Ratko je bio jedan od takvih. Potom se sretao s diplomatskim i trgovačkim atašeima a kada se vratio u zemlju, onda je te strance izvodio po Mažestiku, Lotosu... lokalima koji su bili ozvučeni, i tako je ušao u javnost. On je prvi udbaš koji je postao medijska zvezda.

Period u filmskoj industriji[uredi - уреди | uredi izvor]

Pošto je postao prvi čovek Avala filma 1962. godine, pošlo mu je za rukom da dovede na snimanje u Beograd najpoznatije zvezde: Orsona Velsa, Entonija Kvina, Klinta Istvuda, Berta Lankastera, Frensisa Forda Kopolu, Džejmsa Mejsona i druge. Bio je jedan od najvećih producenata jugoslavenske kinematografije ikad i tvorac beogradskog Holivuda u Košutnjaku. Dotadašnji sivi socijalizam dobija veselije boje.

Ratko Dražević je, u stvari, doveden na čelo Avala filma u trenutku kada je državna vlast shvatila da, osim što može da bude centralni filmski studio, može da bude i preduzeće preko koga će država da dođe do deviza radeći sa strancima. Tadašnja državna vlast je shvatila da je filmska industrija vrlo unosan ekonomski posao. Ratko Dražević kao čovek koji je govorio razne jezike, dobro se snalazio u svetu, i fantastično umeo da komunicira je doveden da uspostavi takvu vezu sa zapadom. Po direktivi Josipa Broza Tita, njegov zadatak bio je da otvori kanale prema Zapadu, da dovede holivudske, italijanske i ostale zapadne koprodukcije i da donese američke dolare.

I onda taj čovek, takav kakav jeste, zaposli ljude poput Borislava Mihajlovića Mihiza, Slobodana Selenića, da šansu Živojinu Žiki Pavloviću, Dušanu Makavejevu, Borislavu Pekiću. Vlast kaže: „Hoćemo da osvojimo Kan” - i onda snime film Skupljači perja.

Kako je interesantan njegov dolazak na čelo Avale, tako je interesantan i njegov odlazak odnosno gušenje te velike kuće u korist nekih zapadnijih centara.

Ujak je poznate slikarke Biljan Vilimon, koja svedoči da je Ratko, posle pogibije njegovog velikog prijatelja Slobodana Penezića Krcuna, otišao iz Jugoslavije u Italiju gde je bio generalni direktor filmske kuće "Prodi". Zbog tog postupka Ratko je obeležen kao neprijatelj režima.

Ljubav sa Oliverom Katarinom[uredi - уреди | uredi izvor]

Olivera Katarina je sa Ratkom Draževićem putovala po svetu i iz njegovog naručja ubirala zvezde blistavih profesionalnih uspeha. O svojoj ljubavi sa Ratkom Draževićem govori:

- Uz mene je tada bio Ratko Dražević, srpski "Džems Bond", ozbiljan srpski obaveštajac, žestoki patriota, koji, je, istovremeno, bio prvi čovek srpske filmske industrije. Živeli smo sedam godina u vanbračnoj zajednici. Bila je to velika, dramatična ljubav. Ratko Dražević je, već bio razveden od svoje "sirote Živke", kako ju je uvek zvao. Na milion jedan način pokazivao je veliku ljubav prema meni. Živeli smo zajedno u Rimu, Parizu, Beogradu. Snažna ličnost, eruptivna, duhovita, jaka. On je bio grub čovek, markantan, sa jakim obrvama, krupan, visok, a bio je nežan kao svila prema meni.

Zanimljivosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Osim što je glavni lik velikog broja anegdota i urbanih legendi, jedan je od glavnih likova u novom filmu Dinka Tucakovića Doktor Rej i đavoli. U tom filmu Ratka Draževića igra poznati beogradski glumac Dragan Bjelogrlić. Film se bavi jednom specifičnom temom: kultnim američkim rediteljem Nikolasom Rejom koji se šezdesetih godina zatiče u Beogradu i dolazi u veliku i moćnu filmsku kuću Avala Film na čijem čelu je Ratko Dražević.

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]