Christian Schwarz-Schilling

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kristijan Švarc-Šiling
Christian Schwarz-Schilling
Biografija

Dr Kristijan Švarc-Šiling (nem. Christian Schwarz-Schilling; Insbruk, 19. novembar 1930) je nemački političar. Do 2. jula 2007. vršio je funkciju Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu kada ga je nasledio slovački diplomata Miroslav Lajčak.

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Gimnaziju Ernst Moric Arnt u Berlinu završio je 1950. godine. Nastavio je sa studijama istorije i jezika i kulture istočne Azije na minhenskom univerzitetu Ludvig Maksimilijan. 1956. godine odbranio je doktorsku disertaciju iz kineske istorije pod nazivom „Rad slobode Šana Jana 1005. godine posle Hrista i njegovi uticaji na odnose Kineskog carstva i Carsta Liao od Kitana“ (nem. „Arbeit Der Friede von Shan-Yüan 1005 n. Chr. und seine Auswirkungen auf die Beziehungen zwischen dem Chinesischen Reich und dem Liao-Reich der Kitan“).

1957. godine postaje rukovodilac fabrike baterija Zonešajn u Budingenu (država Hesen) sve do 1982.

Tokom ovog perioda počinje njegovo zanimanje za regionalnu politiku, kada se učlanio u Hrišćansko-demokratsku uniju (1960). 1964. godine pridružio se regionalnom odboru HDU-a u Hesenu. 1966. Švarc je izabran za poslanika u regionalnom parlamentu Hesena, a godinu dana docnije dolazi na mesto generalnog sekretara HDU-a u Hesenu. Od 1971. Švarc se uključuje u rad upravnog odbora državne televizije „Ce-De-Ef“ (ZDF), kog je napustio 1982. Između 1975. i 1983. bio je predsednik Koordinacionog saveta za medijsku politiku svoje partije.

Politička karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

1976. Švarc-Šiling biva izabran za poslanika u Bundestagu. Na tom mestu ostaje do 2002. godine. Za to vreme bio je i vicepredsednik Male poslovne unije HDU/CSU između 1977. i 1997. Godine 1979. postaje predsednik Izvršnog biroa Evropske unije za mala preduzeća, kog je napustio 1982. godine. Između 1981. i 1982. godine bio je predsednik Istraživačkog komiteta za nove informacije i tehnologiju komunikacija Bundestaga.

1976. postaje ministar za poštu i komunikacije u kabinetu Helmuta Kola. Tu funkciju vršio je u naredna tri Kolova kabineta. Za vreme njegovog ministrovanja, u Nemačkoj je prvi put predstavljena kablovska televizija što je omogućilo otvaranje komercijalnih televizijskih stanica.

1992. Švarc-Šiling napušta mesto ministra u znak protesta što je Nemačka pasivno posmatrala zverstva na prostorima bivše Jugoslavije, odbijajući Kolovo objašnjenje da ustav posleratne Nemačke ne dozvoljava vojno uplitanje. Tada je rekao kancelaru „da se stidi“ što pripada takvoj vladi, i da je u politiku ušao upravo da bi sprečio da se nacistička zverstva „nikada ne ponove“.

Tokom ratova je Švarc pokušao da posreduje između zaraćenih strana. Ta uloga je kasnije formalizovana Vašingtonskim sporazumom iz 1994, a koju je držao sve do 2004, kada je ukinuta.

1995. postaje glavni potkomiteta za ljudska prava i humanitarnu pomoć. 1998. godine potkomitet postaje komitet, a Švarc njegov potpredsednik sve do 2002.

Međunarodna politička karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Dana 14. decembra 2005. na mestu Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija i specijalnog predstavnika EU za Bosnu i Hercegovinu zamenio je Pedija Ešdauna.

Mandat mu je, između ostalog, obeležila i podrška kontroverznim istraživanjima bosanskih piramida u Visokom.

Nakon optužbi političara (npr. Haris Silajdžić) i medija (među kojima se spominje Dnevni Avaz) unutar Bosne i Hercegovine, kao i zapadnih diplomatskih krugova (u prvoj liniji diplomata SAD i Velike Britanije), da je bosanskohercegovačku politiku „prepustio tamošnjim političarima“, da djeluje previše „neodlučno“ i da je „star"[1][2], dao je ostavku i na to mjesto dolazi slovački diplomata Miroslav Lajčak.

Ostali lični podaci[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kristian Švarc-Šiling je vrlo odan katolik.
  • Oženjen je i ima dvoje dece.
  • 1992. dobio je visoko državno priznanje SR Nemačke.
  • 1995. postao je počasni doktor poslovne administracije Brajant koledža američkog grada Smitfilda.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Ne baš dobrovoljna ostavka Švarc-Šilinga, FAZ, 25. januar 2007.
  2. O ostavci Švarc-Šilinga, taz, 25. januar 2007.