Tomislav Nikolić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Tomislav Nikolić
Tomislav Nikolić, official portrait.jpg
Predsednik Srbije
Preuzima dužnost
31. maj 2012.
Succeeding Aleksandar Vučić
Predsednik Narodne skupštine Srbije
Na položaju
8. maj 2007 – 13. maj 2007
Prethodi Predrag Marković
Slijedi Milutin Mrkonjić (v.d.)
Potpredsednik savezne vlade SRJ
Na položaju
decembar 1999. – novembar 2000.
Premijer Momir Bulatović
Potpredsednik Vlade Srbije
Na položaju
24. mart 1998. – 9. jun 1999.
Premijer Mirko Marjanović
Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije
Na položaju
1992–2012
Lični detalji
Rođenje 15. februar 1952. (1952-02-15) (dob: 65)
Kragujevac, NR Srbija, FNRJ
(danas Srbija)
Politička stranka Nezavisan
Other political
affiliations
Srpska napredna stranka
(2008–2012)
Srpska radikalna stranka
(1991-2008)
Narodna radikalna stranka
(1990-1991)
Supružnik/ci Dragica Ninković
Djeca 2
Religija Pravoslavac

Tomislav (Toma) Nikolić (Kragujevac, 15. februar 1952.), srpski političar i predsednik Republike Srbije od 2012. do 2017. godine.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Nikolić je po struci građevinski tehničar. U rodnom gradu je 1971. započeo studije na Pravnom fakultetu, ali ih je napustio i počeo bogatu radnu karijeru širom bivše SFRJ. Kratko se bavio atletikom, tj. utrkom na 800 metara. Bio je i šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar. Nakon toga, vratio se u Kragujevac gde je dvanaest godina bio šef investicija u kragujevačkom preduzeću "22. decembar", a dve godine je bio tehnički direktor javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu.

1991. godine, počeo se baviti politikom sa Narodnom radikalnom strankom i potom postaje jedan od osnivača Srpske radikalne stranke zajedno sa Vojislavom Šešeljem. Za poslanika u Skupštini Srbije prvi put je izabran 1992. Od tada je biran u svaki saziv srpskog parlamenta, a bio je i poslanik u Skupštini SRJ. Zajedno sa Šešeljem izdržavao je kraću zatvorsku kaznu 1995. godine na Kosovu, u vrijeme oštrog sukoba između Šešelja i tadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića.

24. marta 1998. godine izabran je za potpredsednika Vlade Srbije, koju su zajednički formirali Miloševićevi socijalisti,Šešeljevi radikali, i partija Miloševićeve supruge Mirjane Marković - Jugoslovenska levica. A krajem 1999. godine izabran je za potpredsednika Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije.

Na vanrednim izborima za predsjednika SR Jugoslavije, septembra 2000. godine, bio je kandidat Srpske radikalne stranke i osvojio je treće mjesto i nešto više od 5% glasova.

Period posle 2003[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle Šešeljevog dobrovoljnog odlaska u Haški tribunal, februara 2003. godine, predvodio je Srpsku radikalnu stranku u zemlji. 16. novembra iste godine, na izborima za predsednika Srbije (gde je prvi put učestvovao), osvojio je prvo mjesto ali zbog vrlo malog broja izašlih birača, izbori nisu uspeli.

27. juna 2004. godine, na ponovljenim predsedničkim izborima, izgubio je u drugom krugu od lidera Demokratske stranke, Borisa Tadića.

U periodu 8. maj - 13. maj 2007. godine bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Na predsjedničkim izborima 2008. godine je u prvom krugu osvojio najveći broj glasova, ali je u drugom krugu ponovno izgubio od Borisa Tadića.

U leto 2008. godine, došlo je do neslaganja između Nikolića i Šešelja po pitanju ulaska Srbije u EU, odnosno potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čemu se Šešelj protivio, a Nikolić podržavao. 5. septembra 2008. Nikolić je, ostavši u manjini, podneo ostavku na sve svoje stranačke funkcije. Tri dana kasnije je zajedno sa deset svojih pristaša osnovao novi poslanički klub u Skupštini pod nazivom Napred Srbijo, posle čega je isključen iz SRS.

21. oktobra iste godine, izabran je za predsednika Srpske napredne stranke (SNS).

Na izborima održanim 20. maja 2012. je pobedio Tadića te je izabran za predsednika Srbije. Posle izbora podneo je ostavku na mesto predsednika SNS i 31. maja je zvanično stupio na funkciju predsednika Republike.

Tomislav Nikolić je oženjen suprugom Dragicom i otac dva sina.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]