Agata Oreški

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Slika iz osobne iskaznice Agate Oreški.

Agata Oreški Jaga (1906-1991) je bila hrvatska komunistkinja i revolucionarka poznata kao "jedina žena iz Jugoslavije koja je preživela golgotu Staljinovih koncentracionih logora".[1]

Bila je žena ubijenog sekretara SKOJ-a Mija Oreškog.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Agata Oreški rođena 31. V 1906. u mestu Vuglovec, općina i srez Ivanec.[2]

U Zagrebu je bila fabrička radnica i aktivistkinja radničkog pokreta. Odmah po zavođenju šestojanuarske diktature 1929. godine i otežanog ilegalnog rada u Zagrebu, zajedno sa svojim mužem Mijom Oreškim, sekretarom ilegalnog SKOJ-a, prelazi u Samobor, gde postaje centar njihovog delovanja.

Kada je policija, 27. jula 1929. godine opkolila kuću u Samoboru u kojoj su Agata i Skojevci tajno boravili, njen muž i drugovi su pružili otpor i u sukobu s policijom poginuli. Dok je trajala pucnjava, Agata je pritrčala arhivu u zapalila ga u peći.[3] U pucnjavi je i ona ranjena, nakon čega je uhapšena.[4]

U zatvoru je bila do 1931. godine, nakon čega nastavlja sa aktivizmom. Zbog stalne opasnosti od policije i progona, na inicijativu Josipa Broza, CK KPJ poslao je 1935. godine Agatu Oreški s njezinim 8-godišnjim sinom Vladimirom u Sovjetski Savez. Radila je u fabrici u Ordžonikidzeu.[5]

1938. godine je za vreme Staljinovih "čistki" uhapšena i odvedena u Sibir, gde je provela osam godina. Bila je zatvorena je u zatvoru u Brjansku, u sabirnom logoru Arhangelsk, u logoru smrti Papinka i logoru Talaga.[6]

Njen sin Vladimir Oreški je u odsustvu majke živeo po raznim dečijim domovima, a 1944. godine (kao petnaestogodišnjak) stupio je u jugoslovensku tenkovsku brigadu, formiranu u SSSR, i sa njom došao u Jugoslaviju.

Grob porodice Oreški na Mirogoju

Agata Oreški je puštena na slobodu 1947. godine, nakon čega se vratila u Jugoslaviju. Po povratku u zemlju Agata Oreški nije primljena s dobrodošlicom, naišla je na sumnje i podozrenja, nije zatvarana ni proganjana, ali joj nije ukazivana nikakva pažnja; izbegavali su je, prepuštali je samoj sebi.[7] Dugo godina nije htela javno progovoriti o svojoj tragičnoj sudbini. Naposled je popustila i progovorila sinu, koji je zabeležio njene uspomene i objavio ih posle njene smrti.[8]

Umrla je 1991. godine. Sahranjena je na groblju Mirogoj u Zagrebu.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]