Poljoprivreda

Izvor: Wikipedia
Zemljoradnja, Nemačka

Poljoprivreda je postupak proizvodnje hrana, hrane za stoku, vlakana kao i ostalih potrebnih proizvoda putem uzgoja određenih biljaka i domaćih životinja (stoke). Poljoprivreda je takođe poznata kao zemljoradnja.

Broj ljudi u svetu uključenih u poljoprivredu kao osnovnu ekonomsku aktivnost, veći je nego za bilo koju drugu granu privrede.

Pregled[uredi - уреди | uredi izvor]

Na poljoprivredu je moguće gledati kao na izdržavanje zemljoradnjom, odnosno proizvodnju tek dovoljno hrane da se zadovolje potrebe zemljoradnika/poljoprivrednika i njegove porodice. Isto tako, moguće je posmatrati je kao komercijalnu poljoprivredu, preovlađujući vid iste kod "razvijenih" naroda, u stalnom porastu i drugde, a koja se sastoji u sticanju novčane dobiti obrađivanjem zemlje u svrhu prinosa letine, komercijalni uzgoj domaćih životinja (gazdinstvo), ili i jedno i drugo.

Poljoprivreda je takođe skraćeni naziv studije o poljoprivrednim znanjima i veštinama, poznatije i kao poljoprivredne nauke.

Pored ovog, kao dodatak hrani za ljudsku ishranu i hrani za stoku, poljoprivredom se mogu proizvesti dobra kao npr. ukrasno cveće i ukrasno rasadno bilje, tesana ili drvena građa, đubrivo, žitovinjska koža, štavljena koža, industrijske hemikalije (skrob, šećer, etanol, alkoholi i plastične mase), vlakna (pamuk, vuna, konoplja, i lan), goriva (metan iz biomase, biodizel), pa i nedozvoljeni proizvodi (narkotici - marihuana, opijum, kokain), kao i dozvoljene supstance (bio-lekovita srestva, duvan ili (engl.)GMO biljke i životinje za dobijanje specijalnih lekova.

Plantaža čaja u Indiji

Na Zapadu, upotreba genetski modifikovanih proizvoda, stručnije rukovanje hranljivim sastojcima tla, kao i poboljšana kontrola korova uticali su na povećan prinos za istu zasađenu porvšinu. Istovremeno, korišćenje mehanizacije umanjilo je potrebu za radnom snagom. Zemlje u razvoju najčešće proizvode manje prinose, imajući u vidu nepostojanje najnovijih dostignuća na ovom polju, dobre ekonomske osnove i temelja za tehnološki razvoj.

Savremena poljoprivreda u mnogome zavisi od dobrih tehnoloških rešenja i novih tehnologija, pa i od bioloških i primenjenih nauka. Navodnjavanje, odvodnjavanje, održavanje i sanitarne tehnike—od kojih je svaka jednako značajna za uspešnu zemljoradnju—samo su neke oblasti koje zahtevaju posedovanje posebnih znanja poljoprivrednih tehnologa.

Poljoprivredna Kemija bavi se ostalim suštinskim pitanjima poljoprivrede, kao što su upotreba đubriva, insekticida (vidi kontrola štetočina), pesticida, zatim sastavom zemljišta, analizom poljoprivrednih proizvoda, i pravilnom ishranom domaćih životinja.

Uzgoj biljaka i genetika imaju nemerljiv doprinos produktivnosti njiva i zasada. Takođe, genetika je stvorila nauku od uzgoja stoke. Hidroponika, metod zasađivanja bez zemljišta, gde biljke rastu posađene u hranljive hemijske rastvore, može pomoći u savlađivanju sve veće potrebe za hranom kako se svetska populacija uvećava.

Pakovanje, obrada i promet poljoprivrednih proizvoda usko su povezani, i takođe pod uticajem nauke. Novi načini brzog zamrzavanja i dehidracije proširili su tržišta poljoprivrednih proizvoda (vidi Očuvanje hrane; Industrija pakovanja mesa).

Mehanizacija, neverovatno dostignuće poljoprivrede kasnog 19-og i čitavog 20-og veka, dosta je olakšala svakodnevni težak rad poljoprivrednika. Još važnije, mehanizacija je značajno povećala efikasnost i produktivnost polja i njiva (vidi Poljoprivredna mehanizacija). Životinje, uključujući konje, mazge, volove, kamile, lame, alpake i pse; se, međutim, još uvek koriste za obradu polja, žetvu i prevoz ovih proizvoda do tržišta širom sveta.

Avioni, helikopteri, kamioni, i traktori koriste se u poljoprivredi za setvu, zaprašivanje protiv insekata i kontrolu štetočina, prevoz kvarljive robe, ali i za borbu protiv šumskih požara. Radio i televizija izveštavaju o veoma bitnim atmosferskim promenama i drugim vestima kao što su tržišni izveštaji koji se tiču poljoprivrednika. Računari postaju nezamenjivo pomagalo u upravljanju gazdinstvom.

Prema Nacionalnoj inženjerskoj akademiji iz SAD, poljoprivredna mehanizacija je među prvih 20 inženjerskih dostignuća dvadesetog veka. Početkom 1900-tih, jedan Američki farmer mogao je proizvesti hrane koja podmiruje potrebe samo 2,5 čoveka, dok danas, zahvaljujući inženjerskoj tehnologiji (takođe, uzgoju biljaka i kemijskim đubrivima), jedan jedini farmer u stanju je da nahrani preko 130 ljudi.[1]. Ipak, ovaj napredak se plaća ogromnim energetskim ulaganjima iz neobnovljivih izvora (uglavnom fosilna goriva - nafta i ugalj).

Životinjsko gazdinstvo podrazumeva uzgoj životinja zbog mesa ili životinjskih proizvoda (kao što su mleko, jaja ili vuna).

Zadnjih godina o nekim aspektima industrijske intenzivne poljoprivrede bilo je puno reči. Veliku brigu poljoprivrednicima, kao i javnosti dalo je jačanje uticaja industrije za proizvodnju rasadnog semena, kemijske industrije, industrije mesa i hrane. Deo zajednice oglasio se povodom nekih novih poljoprivrednih tehnika, kao što je, na primer, uzgajanje pilića za ishranu ljudi. Drugi razlog za brigu je davanje hrane koja kod stoke može da izazove "Bolest ludih krava (Bovinova sunđersta encefalopatija)".

Patentnim pravima su firme, koje se bave razvojem novih sorti biljaka i pasmina životinja korišćenjem genetičkog inžinjerstva, licencirale njihovo korišćenje farmerima na isti način kojim firme koje projektuju softver licenciraju njegovo korišćenje korisnicima računara. Ovo je dalo moć ovim firmama da diktiraju uslove, čega ranije nije bilo. Neki smatraju da cu ove firme krive za biopirateriju.

Očuvanje tla i korišćenje hranljivih sastojaka su postale bitne počev od pedestih godina dvadesetog veka, jer su najbolji poljoprivrednici dobili ulogu rukovodioca zemlje koju koriste. Ali, veliku brigu predstavlja zagađivanje voda i tla veštačkim đubrivima, kao što su azot i fosfor.

Povećana svest potrošača o pitanjima poljoprivrede dovela je do stvaranja poljoprivrede podpomognute od strane zajednice, lokalnih pokreta za hranu, spore hrane (suprotno od "brze hrane" - fast food) i ulazak u komercijalnu upotrebu tzv. organske poljoprivrede, doduše još uvek retko.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Dokumentovanje i objašnjavanje porekla poljoprivrede je predmet arheologije. Arheobotaničari su otkrili da je uzgajanje i selekcija specifičnih karakteristika, poput veće otpornosti i većeg semena (uz genetičke promene u biljkama), otpočelo ubrzo nakon mlađeg trijasa u ranom holocenu na teritoriji Levanta. Postoje i raniji dokazi, kao na primer zrna raži sa domestifikovanim karakteristikama koja su otkrivena na jednom lokalitetu u Siriji. U poslednjem slučaju, doduše, nije isključeno ni da je reč o lokalnom fenomenu čiji uzrok leži u uzgajanju nekih divljih trava iz rodova Leymus i Elymus pa se ne može sa sigurnošću smatrati istinskim korakom ka odomaćivanju biljaka.

Region Plodnog polumeseca

O domestifikaciji biljaka se može govoriti tek u periodu oko 8500. godine p. n. e. (koji se u arheologiji naziva prekeramički neolit) kada postoje čvrsti dokazi o pojavi ekonomija zavisnih od domaćih biljaka (i životinja). S tim u vezi se navodi prvih osam odomaćenih biljaka: lan, ječam, leblebija, grašak, sočivo, Vicia ervilia i pšenica. Ovih osam biljaka su se pojavile manje-više u isto vreme. Postoje mnoga nalazišta koja datiraju od 8500. do 7500. godine p. n. e. gde je sistematično uzgajanje ovih biljaka velikim delom doprinelo ishrani stanovništva.

Od Plodnog polumeseca poljoprivreda se širila na istok ka centralnoj Aziji, zapadno ka Kipru, Anadoliji, a 7000. godine p. n. e. i Grčkoj. Zemljoradnja (gajenje pšenice) je stigla u severozapadnu Evropu oko 5000. godine p. n. e.

Razlozi za najraniju pojavu zemljoradnje mogu biti promena klime ali i društveni razlozi. Sigurno se desila promena od lovačko-sakupljačke do poljoprivredne ekonomije kroz dugačak period kada su neki usevi promišljeno zasađivani a druga hrana donošena iz divljine. Iako se zemljoradnja pojavila u Plodnom polumesecu, poljoprivreda se najkasnije 7000. godine p. n. e. pojavila i u jugoistočnoj Aziji (pirinač) i malo kasnije u Srednjoj Americi (kukuruz, bundeva). Poljoprivreda je takođe mogla da nastane nezavisno u ranom neolitu u Indiji i Jugoistočnoj Aziji (pirinač i taro).

Potpuna zavisnost od domaćih useva i životinja (vreme kada su divlji izvori predstavljali dijetetski nevažnu komponentu u ishrani) nije nastala sve do bronzanog doba. Ako bi u operativnu definiciju poljoprivrede bila uračunata intenzivna kultivacija zemljišta u velikim razmerama na plantažama, organizovano navodnjavanje i upotreba specijalizovane radne snage, titulu „izumitelja poljoprivrede“ dobili bi Sumeri.

Intenzivno ratarstvo je uslovilo rast populacije i omogućilo nagomilavanje viška proizvoda koji su se čuvali za upotrebu tokom zime ili za razmenu tj. prodaju radi zarade. Sposobnost farmera da hrane veliki broj ljudi čije aktivnosti nemaju nikakve veze sa proizvodnjom hrane bila je presudni faktor u usponu stajaće vojske.

Otkriće sistema „tri polja“ plodoreda tokom srednjeg veka je znatno poboljšalo uspešnost rane poljoprivrede.

Posle 1492. godine i otkrića Amerike, svetski poljoprivredni modeli su se izmešali pri razmeni biljaka i životinja koja je poznata kao Kolumbijska razmena. Usevi i životinje koje su prethodno bile poznate samo Starom svetu sada su prebačeni u Novi svet i obrnuto.

Savremena poljoprivreda[uredi - уреди | uredi izvor]

Precizna poljoprivreda u Minessoti: iz svemira ova farma u sjeverozapadnoj Minessoti izgleda kao kolaž. Polja mijenjaju nijanse tokom sezona i sa dijelovima zasijanim organskom pšenicom, sojom, kukuruzom, alfalfa-om, lanom ili pod sijenom. Ovaj infracrveni snimak obojen vještačkim bojama donosi mnoštvo informacija o stanju usjeva. Za netreniranog posmatrača, sama slika ne znači ništa. Ali, farmeri su obučeni da prepoznaju žuta područja gdje su usjevi inficirani, crvene nijanse koje kazuju da su usjevi u dobrom stanju, crno koje pokazuje poplavljeno područje, i smeđe dijelove koji kazuju da su neželjeni pesticidi prešli na usjeve koji se ne tretiraju hemikalijama.

Tokom zadnjog veka poljoprivreda se odlikovala povećanom produktivnošću, primenom sintetičkih đubriva, zamenom ručnog rada pesticidima, zagađenjem vode i poljoprivrednim subvencijama. Zadnjih godina je ojačao otpor konvencionalnoj poljoprivredi zbog njenog negativnog uticaja na životnu sredinu, i došlo je do povećane zastupljenosti organske i održive poljoprivrede.[1][2] Jedna od glavnih pokretačkih sila tog pokreta je bila Evropska Unija, koja je prva certifikovala ekološku hranu 1991. godine i započela reformu svoje zajedničke poljoprivredne politike (CAP - Common Agricultural Policy) 2005. godine kojom će se ukinuti robno vezane poljoprivredne subvencije,[3]. Razvoj organske poljoprivrede je podstakao istraživanja u oblastima alternativnih tehnologija kao što je integrisana kontrola štetočina i selektivni uzgoj. Nedavni fundamentalni tehnološki mapredci obuhvataju genetski modifikovanu hranu.

Godine 2007, visoki podsticaji za poljoprivrednike da uzgajaju useve za biogorivo[4] u kombinaciji sa drugim faktorima, kao što je prekomerni razvoj bivšeg poljoprivrednog zemljišta, porast transportnih troškova, klimatske promene, rastuća potrašačka potražnja u Kini i Indiji, i rast populacije,[5] su uzrokovali nestašice hrane u Aziji, Srednjem Istoku, Afriki, i Meksiku, kao i porast cena hrane širom sveta.[6][7] Decembra 2007. je 37 zemalja bilo suočeno sa prehrambenim krizama, a u 20 je bio uveden neki oblik kontrole cena hrane. Neke od tih nestašica su dovele do nemira zbog nedostatka hrane i čak smrtonosnih stampeda.[8][9][10] Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj smatra da povećana zastupljenost zakupničke poljoprivrede može da bude deo rešenja za sputavanje rasta cena hrane i sveukupnu bezbednost hrane. Oni delom baziraju tu tvrdnju na iskustvu Vijetnama, koji je otišao od uvoznika hrane do velikog izvoznika, što je dovelo do znatnog pada stepena siromaštva, i to je uglavnom posledica razvoja zakupničke poljoprivrede u toj zemlji.[11]

Bolesti i degradacija zemljišta su dva glavna uzročnika za zabrinost u današnjoj poljoprivredi. Na primer, epidemija stabljične rđe na pšenici uzrokovana Ug99 sojom se trenutno širi duž Afrike ka Aziji i uzrokuje veliku zabrinutost zbog gubitaka prinosa od 70%, i više u nekim okolnositma.[12] Aproksimativno 40% svetskog poljoprivrednog zemljišta je ozbiljno degradirano.[13] U Africi, ako se sadašnji trend degradacije zemljišta nastavi, kontinent će verovatno moći da prehrani samo 25% svoje populacije do 2025, po podacima UNU Instituta za resurse u Afcici baziranog u Gani.[14]

Agrarna struktura je dugorična struktura po Braudelskom shavatanju koncepta. Na dugoročnim skalama agrarna struktura je u većoj meri zavisna od regionalnih, društvenih, kulturnih i istorijskih faktora nego od državnih aktivnosti. Na primer u Poljskoj, uprkos sprovođenja intenzivne agrarne politike tokom dužeg niza godina, agrarna struktura je 2002. nalikovala stanju iz 1921. neposredno nakon perioda podela.[15]

Godine 2009, poljoprivredni proizvod Kine je bio najveći na svetu, čemu su sledele Evropska Unija, Indija i Sjedinjene Američke Države, po podacima Internacionalnog monetarnog fonda. Ekonomisti koriste totalni faktor produktivnosti poljoprivrede, i po toj meri je poljoprivreda u Sjedinjenim Državama oko 1,7 puta produktivnija nego što je bila 1948. godine.[16]

Poljoprivredni proizvodni sistemi[uredi - уреди | uredi izvor]

Uzgajanje pirinča u državi Bihar u Indiji
Pirinčane terase u Ifugao, Filipini

Sistemi za kultivaciju useva[uredi - уреди | uredi izvor]

Sistemi za uzgajanje useve mogu da variraju među farmama u zavisnosti od dostupnih resursa i ograničenja; geografije i klime; državne politika; ekonomskih, društvenih i političkih pritisaka; i od filozovije i kulture poljoprivrednika.[17][18]

Premeštanje useva (ili posijeci i spali) je sistem kojim se šume spaljuju, oslobađajući neophodne nutriente za godišnju kultivaciju i zatim višegodišnju upotrebu tokom period od nekoliko godina.[19] Zatem se zemljište ostavlja da zaraste u šumu, a poljoprivrednici se premaštaju na nove parcele, vraćajući se tek nakon dužeg perioda (10–20 godina). Period povratka se skraćivao sa porastom gustine stanovništva, te je nastala potreba za unosom nutrijenata (đubriva) i ručnom kontrolom štetočina. Godišnja kultivacija je sledeći stupanj intenziteta pri čemu nema slobodnih perioda. Za takav uzgoj je neophodna još veća količina nutrienata i još više rada na kontoli štetočina.

Dalja industrijalizacija je dovela do upotrebe monokultura, kad se jedna kultura uzgaja na velikim površinama. Usled niske bioraznovrsnosti, upotreba nutijenata je uniformna i dolazi do akumulacije štetočina, te je neophodna obimnija primena pesticida i đubriva.[18] Višestruko kultiviranje, pri čemu se nekoliko useva gaji sekvenciono u jednoj godin, i međukultiviranje, kad se nekoliko useva gaji istovremeno, su druge vrste godišnih sitema uzgoja poznatih kao polikulture.[19]

U subtropskim i suvim okruženjima, vremenski raspored i raspon uzgoja može da bude ograničen padavinama, tako da ili nije moguće imati višestruke useve tokom godine, ili je neophodna irigacija. U svim tim sredinama se gaje višegodišnji usevi (kafa, kakao) i primenjuju se sistemi kao što je agrošumarstvo. U predelima sa umerenom klimom, gde su ekosistemi predominantno travnati ili prerijski, visoko produktivni godišnji usevi su dominantni poljoprivredni sistem.[19]

Statistike useva[uredi - уреди | uredi izvor]

V. također: Spisak najvažnijih poljoprivrednih useve u svetu

Važne kategorije useva uključuju žitarice i pseudožitarice, mahunarke, stočnu hranu, i voće i povrće. Specifični usevi se kultiviraju u različitim uzgojnim regionima u svetu. Milioni metričkih tona na bazi FAO procene.

Glavni poljoprivredni proizvodi, po tipu useva
(milioni tona), podaci iz 2004.
Žitarice 2,263
Povrće i dinje 866
Korenje i krtole 715
Mleko 619
Voće 503
Meso 259
Biljno ulje 133
Fiba (procena iz 2001.) 130
Jaja 63
Mahunarke 60
Biljna vlakna 30
Izvor:
Organizacija za prehranu i poljoprivredu (FAO)
[20]
Top agricultural products, by individual crops
(million tonnes) 2011 data
Šećerna trska 1794
Kukuruz 883
Pirinač 722
Pšenica 704
Krompir 374
Šećerna repa 271
Soja 260
Manioka 252
Paradajz 159
Ječam 134
Izvor:
Organizacija za prehranu i poljoprivredu (FAO)
[20]


Nove tehnologije[uredi - уреди | uredi izvor]

Plantaža čaja na Javi

Savremena poljoprivreda umnogome zavisi od dobrih tehnoloških rešenja i novih tehnologija i njihove adekvatne primene pri upotrebi đubriva, insekticida, pesticida, analizi sastava zemljišta, analizi poljoprivrednih proizvoda i pravilnoj ishrani domaćih životinja.

Navodnjavanje i odvodnjavanje samo su neke oblasti koje zahtevaju posedovanje posebnih znanja poljoprivrednih tehnologa.

Upotrebom genetički modifikovanih proizvoda i primenom različitih agro-tehničkih mera povećava se prinos kultura uz, usled korišćenja mehanizacije, umanjenu potrebu za radnom snagom. S druge strane primena ovih savremenih tehnologija je često praćena kontroverzama zbog nedovoljne obaveštenosti ali i neadekvatne primene ili ispitanosti novih tehnologija.

Unapređenje useva[uredi - уреди | uredi izvor]

Naučno merenje rasta kukuruza
Glavni članak: Biotehnologija

Domestifikacija biljaka je počela sa ciljem da se poveća prinos, poveća rezistentnost i tolerantnost na sušu, olakša žetva i poboljša ukus i hranljiva vrednost, kao i mnoge druge karakteristike. Pažljiva selekcija i gajenje kroz vekove, je dalo ogroman doprinos karakteristikama gajenih biljaka. Odgajivači biljaka koriste staklenike i različite tehnike da bi dobili tri generacije po godini i na taj način ostvarili bolje rezultate.

Selekcija i uzgajanje biljaka tokom dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka su unapredili pašnjake na Novom Zelandu, a primenom primitivnih metoda genetičkog inženjeringa tokom 1950-ih su proizvedene neke savremene sorte žitarica.

Traktor IMT 533

Poljoprivredna mehanizacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Poljoprivredna mehanizacija je značajno povećala efikasnost i produktivnost poljoprivredne proizvodnje u odnosu na, u nekim delovima sveta još uvek prisutnu praksu, korišćenja životinja (konji, mazge, volovi, kamile, lame i dr.) kod obrade polja, žetve i prevoza poljoprivrednih proizvoda.

Avioni, helikopteri, kamioni, i traktori koriste se u poljoprivredi za setvu, zaprašivanje protiv insekata i kontrolu štetočina, prevoz kvarljive robe, ali i za borbu protiv šumskih požara. Radio i televizija izveštavaju o veoma bitnim atmosferskim promenama i drugim vestima kao što su tržišni izveštaji koji se tiču poljoprivrednika. Računari postaju nezamenjivo pomagalo u upravljanju poljoprivrednim gazdinstvima.

Prema Nacionalnoj inženjerskoj akademiji iz SAD, poljoprivredna mehanizacija je među prvih 20 inženjerskih dostignuća dvadesetog veka. Početkom 1900-tih, jedan američki farmer je proizvodio količinu hrane koja je podmirivala potrebe 2,5 čoveka, dok je danas jedan farmer u stanju da nahrani preko 130 ljudi.[2]. Ipak ovaj napredak se plaća ogromnim energetskim ulaganjima iz neobnovljivih izvora (fosilna goriva).

Vidite još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Philpott, Tom (19 April 2013). "A Brief History of Our Deadly Addiction to Nitrogen Fertilizer". Mother Jones. http://www.motherjones.com/tom-philpott/2013/04/history-nitrogen-fertilizer-ammonium-nitrate. pristupljeno 7 May 2013. 
  2. Scheierling, Susanne M. (1995). "Overcoming agricultural pollution of water: the challenge of integrating agricultural and environmental policies in the European Union, Volume 1". The World Bank. http://econ.worldbank.org/external/default/main?pagePK=64165259&theSitePK=469372&piPK=64165421&menuPK=64166093&entityID=000009265_3970311122936. pristupljeno 15 April 2013. 
  3. "CAP Reform". European Commission. 2003. http://ec.europa.eu/agriculture/capreform/index_en.htm. pristupljeno 15 April 2013. 
  4. Smith, Kate; Edwards, Rob (8 March 2008). "2008: The year of global food crisis". The Herald (Glasgow). 
  5. "The global grain bubble". The Christian Science Monitor. 18 January 2008. Retrieved 26 September 2013. 
  6. "The cost of food: Facts and figures". BBC News Online. 16 October 2008. http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/7284196.stm. pristupljeno 26 September 2013. 
  7. Walt, Vivienne (27 February 2008). "The World's Growing Food-Price Crisis". Time. 
  8. Watts, Jonathan (4 December 2007). "Riots and hunger feared as demand for grain sends food costs soaring", The Guardian (London).
  9. Mortished, Carl (7 March 2008)."Already we have riots, hoarding, panic: the sign of things to come?", The Times (London).
  10. Borger, Julian (26 February 2008). "Feed the world? We are fighting a losing battle, UN admits", The Guardian (London).
  11. "Food prices: smallholder farmers can be part of the solution". International Fund for Agricultural Development. http://www.ifad.org/operations/food/farmer.htm. pristupljeno 24 April 2013. 
  12. "Wheat Stem Rust – UG99 (Race TTKSK)". FAO. http://www.fao.org/agriculture/crops/rust/stem/rust-report/stem-ug99racettksk/en/. pristupljeno 6 January 2014. 
  13. Sample, Ian (31 August 2007). "Global food crisis looms as climate change and population growth strip fertile land", The Guardian (London).
  14. "Africa may be able to feed only 25% of its population by 2025", mongabay.com, 14 December 2006.
  15. M. Pietrzak, D. Walczak. 2014. The Analysis of the Agrarian Structure in Poland with the Special Consideration of the Years 1921 and 2002, Bulgarian Journal of Agricultural Science, Vol 20, No 5, pp. 1025, 1038.
  16. "Agricultural Productivity in the United States". USDA Economic Research Service. 5 July 2012. http://www.ers.usda.gov/data/agproductivity/. pristupljeno 22 April 2013. 
  17. "Analysis of farming systems". Food and Agriculture Organization. http://www.fao.org/farmingsystems/description_en.htm. pristupljeno 22 May 2013. 
  18. 18.0 18.1 Acquaah, G. 2002. Agricultural Production Systems. pp. 283–317 in "Principles of Crop Production, Theories, Techniques and Technology". Prentice Hall, Upper Saddle River, NJ.
  19. 19.0 19.1 19.2 Chrispeels, M.J.; Sadava, D.E. 1994. "Farming Systems: Development, Productivity, and Sustainability". pp. 25–57 in Plants, Genes, and Agriculture. Jones and Bartlett, Boston, MA.
  20. 20.0 20.1 "Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAOSTAT)". Arhivirano iz originala 18 January 2013. http://web.archive.org/web/20130118190636/http://faostat.fao.org/. pristupljeno 2 February 2013. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Alvarez, Robert A (2007). "The March of Empire: Mangos, Avocados, and the Politics of Transfer". Gastronomica 7 (3): 28–33. doi:10.1525/gfc.2007.7.3.28. 
  • Bolens, L. (1997). "Agriculture" in Helaine Selin (ed.), Encyclopedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers, Dordrecht/Boston/London, pp. 20–22.
  • Collinson, M. (ed.) A History of Farming Systems Research. CABI Publishing, 2000. ISBN 978-0-85199-405-5
  • Jared Diamond, Guns, germs and steel. A short history of everybody for the last 13,000 years, 1997.
  • Mazoyer, Marcel; Roudart, Laurence (2006). A history of world agriculture: from the Neolithic Age to the current crisis. Monthly Review Press, New York. ISBN 978-1-58367-121-4
  • Watson, A.M. (1983). Agricultural Innovation in the Early Islamic World, Cambridge University Press.
  • Wilhelm Abel: Geschichte der deutschen Landwirtschaft vom frühen Mittelalter bis zum 19. Jahrhundert. Ulmer, Stuttgart 1962.
  • Landwirtschaft (PDF; 2,1 MB). In: Aus Politik und Zeitgeschichte. 5-6/2010.
  • Günther Franz (Hrsg.): Deutsche Agrargeschichte. 6 Bände. Eugen Ulmer, Stuttgart 1993ff.
  • R. Hendler, P. Marburger, P. Reiff, M. Schröder: Landwirtschaft und Umweltschutz. Erich Schmidt Verlag, Berlin 2007, ISBN 978-3-503-09760-9.
  • Manfred Hesse, Bundesministerium für Ernährung, Landwirtschaft und Forsten: Statistisches Jahrbuch über Ernährung Landwirtschaft und Forsten 1990. Landwirtschaftsverlag, Münster-Hiltrup 1990, ISBN 3-7843-1357-4
  • Ulrich Köpke: Umweltleistungen des Ökologischen Landbaus. In: Ökologie & Landbau. 2/2002, S. 6–18.
  • Marcel Mazoyer, Laurence Roudart: Histoire des agricultures du monde: Du néolithique à la crise contemporaine. Seuil, Paris 2002, ISBN 2-02-053061-9. (engl. A History of World Agriculture: From the Neolithic Age to the Current Crisis. Monthly Review Press, New York 2006, ISBN 1-58367-121-8)
  • Thomas Miedaner: Von der Hacke bis zur Gen-Technik. Kulturgeschichte der Pflanzenproduktion in Mitteleuropa, DLG-Verlag Frankfurt 2005, ISBN 3-7690-0645-3
  • Eberhard Schulze: Deutsche Agrargeschichte: 7500 Jahre Landwirtschaft in Deutschland. 3. durchgesehene, verbesserte und ergänzte Auflage, Shaker-Verlag, Aachen 2014 ISBN 978-3-8440-2636-8
  • Antonio Saltini: Agrarian sciences in the west. Florenz 2015

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]