Kainska kiselina

Kainska kiselina
	(2S,3S,4S)-3-(carboxymethyl)-4-prop-1-en-2-ylpyrrolidine-2-carboxylic acid
Drugi nazivi	2-Carboxy-3-carboxymethyl-4-isopropenyl-pyrrolidine
Identifikacija
CAS registarski broj	487-79-6
PubChem	10255
MeSH	Kainic+acid
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	CC(=C)[C@H]1CN[C@@H]([C@H]1CC(=O)O)C(=O)O
InChI
	InChI=1S/C10H15NO4/c1-5(2)7-4-11-9(10(14)15)6(7)3-8(12)13/h6-7,9,11H,1,3-4H2,2H3,(H,12,13)(H,14,15)/t6-,7+,9-/m0/s1 ; Kod: VLSMHEGGTFMBBZ-OOZYFLPDSA-N
Svojstva
Molekulska formula	C10H15NO4
Molarna masa	213.23 g/mol
Agregatno stanje	kristalne igle
Tačka topljenja	215 °C (dekomp.)
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kainska kiselina je prirodna kiseline prisutna u nekim vrstama morske trave. Ona je specifičan agonist kainat receptora, koji je jedan od ionotrofic glutamat receptora. Kainska kiselina oponaša efekat glutamata. Zajedno sa kuiskualinskom kiselinom (engl. quisqualate) ona se koristi u eksperimentima za razlikovanje kainat receptora od drugih ionotropskih receptora glutamata: NMDA i AMPA.

Otkriće[uredi - уреди | uredi kôd]

1953 kainska kiselina je originalno izolovana iz morske trave^[4] zvane "Kainin-sou" ili "Makuri" (Digenea simplex) u Japanu. "Kainin-sou" se koristi kao antiparazitik u Japanu.

Primena[uredi - уреди | uredi kôd]

Kainska kiseline je potentan stimulant centralnog nervnog sistema, i bila je razvijena kao prototip neuro-ekcitatorna aminokiselina za indukciju epileptičkih napada kod eksperimentalnih životinja, sa tipičnom dozom od 10-30 mg/kg kod miševa. Kainska kiselina ima neuro-ekscitotoksični i epileptogenski efekat. Ona deluje kroz kainat receptore.

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

↑ Merck Index, 11th Edition, 5157
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1359644610007737. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Moloney, M. G.; Natural Product Reports; 1998; pp. 208

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]

Portal Hemija

Kainat Receptori
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: Kainska kiselina

[1] Merck Index, 11th Edition, 5157

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1359644610007737. edit

[3] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Moloney, M. G.; Natural Product Reports; 1998; pp. 208

[1]

[2]

[3]

[4]

Kainska kiselina

Sadržaj/Садржај

Otkriće[uredi - уреди | uredi kôd]

Primena[uredi - уреди | uredi kôd]

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]

Navigacijski meni

Kainska kiselina

Otkriće[uredi - уреди | uredi kôd]

Primena[uredi - уреди | uredi kôd]

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]

Navigacijski meni

Traži-Тражи