Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina
Klasa leka

Serotonin
Upotreba Depresija
Biološki cilj Serotonski transporter
ATC kod [[ATC kod {{{ATC prefix}}}|N06AB]]
Spoljašnje veze
MeSH D017367
AHFS/Drugs.com Klase lekova
Potrošački izveštaji Best Buy Drugs

Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina (specifični inhibitor preuzimanja serotonina)[1] (SSRI) su klasa jedinjenja koja se tipično koriste kao antidepresivi u tretmanu kliničke depresije, anksioznog poremećaja, i niza poremećaja ličnosti.

SSRI ligandi povećavaju ekstracelularni nivo neurotransmitera serotonina inhibicijom njegovog preuzimanja u presinaptičke ćelije. Time se povišava nivo serotonina u sinaptičkom rascepu dostupnog za vezivanje na postsinaptičke receptore. Oni imaju varijabilne stepene selektivitnosti za druge monoaminske transportere, pri čemu čisti SSRI ligandi imaju mali afinitet za noradrenalinski i dopaminski transporter.

Efikasnot SSRI liganda u blagim ili umerenim slučajevima je bila osporavana. Jedna metaanaliza iz 2010. navodi da "Magnituda koristi antidepresivnog leka u poređenju sa placebom ... može da bude minimalna ili nepostojeća, u proseku, kod pacijenta sa blagim ili umerenim simptomima. Kod pacijenta sa veoma jakom depresijom, korist od leka u odnosu na placebo je znatna."[2][3] It toga proizilazi da je druga generacija antidepresiva jednako efektivna/neefektivna.[4][5]

SSRI ligandi su prva klasa psihotropnih lekova otkrivenih koristeći proces racionalnog dizajna lekova. Taj proces u kome se počinje od specifičnog biološkog cilja i zatim se kreiraju molekuli dizajnirani da deluju na njega.[6][6]

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]

Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina
Citalopram structure.svg

Citalopram

Dapoxetine Structural Formulae V.1.svg

Dapoksetin

Escitalopram.svg

Escitalopram

Fluoxetine-2D-skeletal.svg

Fluoksetin

Fluvoxamine.png

Fluvoksamin

Indalpine.png

Indalpin

Paroxetine-2D-skeletal.svg

Paroksetin

Sertraline Structural Formulae.png

Sertralin

Zimelidine Structural Formulae V.1.svg

Zimelidin

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Barlow, David H. Durand, V. Mark (2009). "Chapter 7: Mood Disorders and Suicide". Abnormal Psychology: An Integrative Approach (Fifth izd.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. str. 239. ISBN 0-495-09556-7. OCLC 192055408. 
  2. Jay C. Fournier, MA; Robert J. DeRubeis, PhD; Steven D. Hollon, PhD; Sona Dimidjian, PhD; Jay D. Amsterdam, MD; Richard C. Shelton, MD; Jan Fawcett, MD (January 2010). "Antidepressant Drug Effects and Depression Severity". The Journal of the American Medical Association 303 (1): 47–53. doi:10.1001/jama.2009.1943. PMID 20051569. 
  3. John Kelley (2. 3. 2010.). "Antidepressants: Do They "Work" or Don't They?".  Unknown parameter |ork= ignored (help)
  4. "Annals of Internal Medicine | Comparative Benefits and Harms of Second-Generation Antidepressants for Treating Major Depressive Disorder: An Updated Meta-analysis". Annals.org. DOI:10.1059/0003-4819-155-11-201112060-00009. http://www.annals.org/content/155/11/772.abstract. pristupljeno 23. 9. 2012.. 
  5. Kramer, Peter (7/9/11). "In Defense of Antidepressants". The New York Times. Pristupljeno 13. 7. 2011..  Check date values in: |date= (help)
  6. 6,0 6,1 Preskorn SH, Ross R, Stanga CY (2004). "Selective Serotonin Reuptake Inhibitors". u: Sheldon H. Preskorn, Hohn P. Feighner, Christina Y. Stanga and Ruth Ross. Antidepressants: Past, Present and Future. Berlin: Springer. str. 241–62. ISBN 978-3-540-43054-4. http://books.google.com/books?id=sO_hArhCxwMC&pg=PA241. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]