Lizin

Lizin
	Lizin
Drugi nazivi	2,6-diaminoheksanoinska kiselina
Identifikacija
Abrevijacija	Lys, K
CAS registarski broj	70-54-2, ; L: [56-87-1]; D: [923-27-3]
PubChem	866
ChemSpider	843
MeSH	Lysine
IUPHAR ligand	724
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	C(CCN)CC(C(=O)O)N
Svojstva
Molekulska formula	C6H14N2O2
Molarna masa	146.19 g mol−1
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Lizin (Lys, K)^[4] je esencijalna aminokiselina sa hemijskom formulom: NH₂CH₂CH₂CH₂CH₂CHNH₂COOH (2,6-diaminoheksanska kiselina).^[5]^[6] Lizin je nužan gradivni elemenat svih proteina tela čoveka. Izvor lizina u prehrani nalazi se u žitaricama, mahunarkama i ribi. Njeni kodoni su AAA i AAG.

Lizine ima bazni karakter, poput arginina i histidina. Njena ε-amino grupa često učestvuje u vodoničnom vezivanju, i kao opšta baza u katalizi. (ε-amino grupa (NH₃⁺) je vezana za peti ugljenik počevši od α-ugljenika, koji je vezan za karboksilnu (C=OOH) grupu.^[7])

Reference[uredi | uredi kod]

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ IUPAC-IUBMB Joint Commission on Biochemical Nomenclature. „Nomenclature and Symbolism for Amino Acids and Peptides”. Recommendations on Organic & Biochemical Nomenclature, Symbols & Terminology etc. Pristupljeno 2007-05-17.
↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
↑ Lysine. The Biology Project, Department of Biochemistry and Molecular Biophysics, University of Arizona.

Literatura[uredi | uredi kod]

Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

WebMD - Lysine

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] IUPAC-IUBMB Joint Commission on Biochemical Nomenclature. „Nomenclature and Symbolism for Amino Acids and Peptides”. Recommendations on Organic & Biochemical Nomenclature, Symbols & Terminology etc. Pristupljeno 2007-05-17.

[Koraćević-5] Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.

[6] David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[7] Lysine. The Biology Project, Department of Biochemistry and Molecular Biophysics, University of Arizona.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

p r u 20 osnovnih aminokiselina
Esencijalne aminokiseline	Izoleucin • Leucin • Lizin • Metionin • Fenilalanin • Treonin • Triptofan • Valin
Poluesencijalne aminokiseline	Arginin • Histidin
Neesencijalne aminokiseline	Alanin • Asparagin • Asparaginska kiselina • Cistein • Glutaminska kiselina • Glutamin • Glicin • Prolin • Serin • Tirozin
Druge klasifikacije	Ketogene aminokiseline • Glukogene aminokiseline
Biohemijske familije: Ugljeni hidrati (Glikozidi,Alkoholi) • Lipidi (Steroidi,Fosfolipidi,Glikolipidi,Masne kiseline,Tetrapiroli) • Proteini (Aminokiseline,Peptidi,Glikoproteini) • Nukleobaze/Nukleinske kiseline

p r u Sekundarna struktura proteina
Sekundarna struktura proteina	Heliksi: α-heliks • 3₁₀ heliks • π-heliks • β-heliks • Poliprolinski heliks • Kolagenski heliks Ispružena: β-ravan • Okret • Beta ukosnica • Beta izbočina • α-ravan Supersekundarna: Upredena zavojnica • Heliks-okret-heliks • EF ruka
Aminokiseline	Favorizuju heliks: Metionin • Alanin • Leucin • Glutaminska kiselina • Glutamin • Lizin Favorizuju izdužene strukture: Treonin • Izoleucin • Valin • Fenilalanin • Tirozin • Triptofan Favorizuju neuređene strukture: Glicin • Serin • Prolin • Asparagin • Asparaginska kiselina Bez preferencije: Cistein • Histidin • Arginin
← Primarna struktura Tercijarna struktura →

Lizin

Reference[uredi | uredi kod]

Literatura[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

Navigacija