Prolin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
L-prolin
Prolin - Proline.svg
L-proline-3D-balls.png
IUPAC ime
Drugi nazivi Pirolidin-2-karboksilna kiselina
Identifikacija
Abrevijacija Pro, P
CAS registarski broj 609-36-9 YesY, 
147-85-3 (L-izomer)
344-25-2 (D-izomer)
PubChem[1][2] 614
ChemSpider[3] 594
EC-broj 210-189-3
MeSH Proline
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C5H9NO2
Molarna masa 115.13 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojni kristali, higroskopni
Tačka topljenja

205 °C (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi rastvoran je

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Prolin (Pro, P) je neesencijalna aminokiselina.

Biosinteza[uredi - уреди | uredi kôd]

Biosinteza počinje fosforilacijom i redukcijom karboksilnog postraničnog lanca glutamata. Proizvod reakcije glutamat gama-semialdehid, spontano ciklizuje u neenzimskoj reakciji kojom nastaje delta1-pirolin-5-karboksilat. Redukcijom ovog međuprodukta nastaje prolin.[4][5]

Kod sisara biosinteza se može odvijati i na drugi način kroz ciklus ureje. U ovom putu arginin služi kao prvi međuproizvod koji prelazi u ornitin. Iz ornitina i alfa-ketoglutarata uz pomoć enzima ornitin alfa-aminotransferaze nastaje glutamat gama semialdehid.

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1359644610007737.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. http://www.jcheminf.com/content/2/1/3.  edit
  4. ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
  5. ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. http://www.whfreeman.com/newcatalog.aspx?disc=Biochemistry&course=Introduction%2bto%2bBiochemistry&isbn=071677108X&detail=toc. 

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

  • Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]

P chemistry.svg Portal Hemija
Commons-logo.svg
Nuvola apps edu science.svg Ovaj članak o hemiji ili kemiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Prolin&oldid=33647829