Metilfenidat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Metilfenidat
(IUPAC) ime
metil fenil(piperidin-2-il)acetat
Klinički podaci
Robne marke Concerta, Methylin, Ritalin, Equasym XL
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682188
Identifikatori
CAS broj 113-45-1
ATC kod N06BA04
PubChem[1][2] 4158
DrugBank DB00422
ChemSpider[3] 4015
UNII 207ZZ9QZ49 YesY
KEGG[4] D04999 YesY
ChEBI CHEBI:6887 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL796 YesY
Hemijski podaci
Formula C14H19NO2 
Mol. masa 233,30 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Fizički podaci
Tačka topljenja 214 °C (417 °F)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost ~30% (opseg: 11–52%)
Vezivanje za proteine plazme 10-33%
Metabolizam Hepatički (80%)
Poluvreme eliminacije 3-4 sata (d-enantiomer), 1-3 sata (l-enantiomer)
Izlučivanje Urin (90%)
Farmakoinformacioni podaci
Licenca

US FDA:link

Trudnoća B3(AU) C(US)
Pravni status Droga (S8) (AU) Schedule III (CA) ? (UK) Schedule II (SAD)
Opojna droga Moderate
Način primene Oralno, transdermalno

Metilfenidat (Concerta, Methylin, Ritalin, Equasym XL) je psihostimulišući lek i supstituisani fenetilamin koji je odobren tretman hiperkinetičkog poremećaja (ADHD), posturalnog ortostatskog tahikardnog sindroma i narkolepsije. Originalni patent je posedovalo preduzeće CIBA. FDA je odobrila ovaj lek 1955. za tretiranje hiperaktivnosti. Propisivan je od početka 1960-tih. Nivo proskripcija je znatno porastao tokom 1990-tih kad je ADHD dijagnoza postala šire prihvaćena.[6][7]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. When Was Ritalin Invented?, citing Lawrence Diller: "Running on Ritalin", 1999
  7. Lange, K.W. et al.: The history of attention deficit hyperactivity disorder. In: Attention Deficit Hyperactivity Disorders, 2(4):241-55. doi: 10.1007/s12402-010-0045-8.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]