Noradrenalin

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Norepinefrin)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Norepinefrin
(IUPAC) ime
4-[(1R)-2-amino-1-hidroksietil]benzen-1,2-diol
Klinički podaci
Robne marke Levarterenol
AHFS/Drugs.com Monografija
Identifikatori
CAS broj 51-41-2
ATC kod C01CA03
PubChem[1][2] 439260
DrugBank DB00368
ChemSpider[3] 388394
UNII X4W3ENH1CV DaY
KEGG[4] D00076 DaY
ChEBI CHEBI:18357 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL1437 DaY
Hemijski podaci
Formula C8H11NO3 
Mol. masa 169.18 g/mol
Sinonimi Noradrenalin
(R)-(–)-Norepinefrin
l-1-(3,4-Dihidroksifenil)-2-aminoetanol
Fizički podaci
Gustina 1.397±0.06 g/cm³
Tačka topljenja 217 °C (423 °F) (razlaže se)
Tačka ključanja 442.6 °C (829 °F) ±40.0 °C
Farmakokinetički podaci
Metabolizam Hepatički
Izlučivanje Urin (84-96%)
Farmakoinformacioni podaci
Licenca

US FDA:link

Trudnoća B3(AU) C(US)
Pravni status Samo na recept (S4) (AU) -only (CA) POM (UK) -only (SAD)
Način primene Intravenozno

Noradrenalin ili norepinefrin je hemijska supstanca iz grupe kateholamina koja se proizvodi u organizmu. Noradrenalin je glavni neurotransmiter postganglijskih neurona simpatičkog sistema.[6][7] Jedan deo noradrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon direktno u krv.

Rasprostranjenost

[uredi | uredi kod]
  • Najveći deo noradrenalina proizvodi se u postgangliskim simpatičkim vlaknima. Njegovim oslobađanjem i vezivanjem za odgvarajuće receptore ciljnih organa ostvaruje se dejstvo simpatičkog sistema. Neka simpatička vlakana sekretuju sa noradrenalinom neuropeptid Y i ATP kao kontransmitere.
  • Jedan deo potiče iz srži nadbubrežnih žlezda. Odatle se sekretuje u direktno krv i putem nje dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
  • U produženoj moždini i moždanom mostu (lat. Pons) nalazi se plavo plavo jedro (lat. Locus coeruleus), čiji su neuroni bogati noradrenalinom. Nervne ćelije iz ovog jedra protežu se do kore velikog mozga, kičmene moždine, malog mozga. Ovi neuroni imaju ulogu u ragulaciji sna i budnosti, kontroli krvotoka...

Uloga

[uredi | uredi kod]

Noradrenalin je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije dolazi do aktivacije simpatičkog sistema i lučenja noradrenalina. Pod uticajem ovog neurotransmitera dolazi do:

  • aktivacije moždanih struktura i usmeravanja pažnje
  • ubrzanje rada srca (ß1)
  • povećanja snage srca (β1)
  • suženja krvnih sudova (vazokonstrikcija) (α1) perifernog tkiva
  • proširenja zenica (midrijaza)
  • imhibicije rada creva i bešike, i pojačavanja tonusa mičića sfinktera.
  • Noradrenalin učestvuje još u regulaciji sna i raspoloženja.

Noradrenalin priprema organizam za borbu ili beg.

Glavni članak: Autonomni nervni sistem

Metabolizam i dejstvo adrenalina

[uredi | uredi kod]

Sinteza

[uredi | uredi kod]

Noradrenalin zajedno sa dopaminom i adrenalinom pripada grupi kateholamina. Svi katehoamini se sintetišu iz aminokiseline tirozin. Sinteza se vrši direktno u nervnim završecima adrenergičkih neurona, odnosno ćelija srži nadbubrežnih žlezdi, koji poseduju enzime neophodne za ovu sintezu. Tirozin se transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti iz aminokiseline fenilalanin u ćelijama. Najpre se tirozin hidroksiliše uz pomoć tirozinhidroksilaze do dihidroksifenilalanina (DOPA). Zatim se DOPA procesom dekarboksilacije uz dejstvo enzima dekarboksilaza aromatičnih aminikiselina prevede u dopamin. Dopamin se hidroksiliše preko enzima dopaminhidroksilaza i nastaje noradrenalin. Reakcija može teći dalje jer se metilovanjem noradrenalina dobija adrenalin, još jedan od neurotransmitera.

Noradrenalin se skladišti u sinaptičkim vezikulama, odnosno vezikulama ćelija srži nadbubrežnih žlezda, odakle se i oslobađa procesom egzocitoze.

Dejstvo

[uredi | uredi kod]

Noradrenalin ispoljava dejstvo vezujući se za odgovarajuće receptore. Postoje α i β receptori. Svi receptori su povezani sa G-proteinom.[8] α receptori se dele na α1 i α2, a β na β1, β2 receptore. Noradrenalin se vezije pretežno za α i za β1 receptore, dok se za β2 receptore vezuje nešto slabije. Odatle potiče i mala razlika u dejstvu ovih veoma sličnih supstanci, tako da npr. adrenalin preko β2 receptora može delovati vazodilatatorno, a preko α1 vazokonstriktorno, dok noradrenalin deluje više preko α1 receptora vazokonstriktorno.[9]

α1-receptori aktiviraju preko proteina-G fosfolipazu C, koja dovodi do daljih promena.

α2-receptori inhibiraju preko proteina-G adenilciklazu-smanjuje se koncentracija cAMP-a, otvaraju se kalijumski kanali, a zatvaraju kalcijumski. Ovi receptori imaju inhibitorno dejstvo.

ß1, ß2-receptori aktiviraju preko proteina-G adenilciklazu, što dovodi do daljih promena kao npr. razgradnja glikogena, razgranja masti...

Glavni članak: Protein-G
Glavni članak: Sinapse

Inaktivacija nordrenalina

[uredi | uredi kod]

Noradrenalin je vrlo kratko vreme aktivan, jer se brzo inaktivira reapsorpcijom u nervne završetke. U njihovoj citoplazmi se razgrađuje putem enzima monoaminooksidaza (MAO) i kateholamin-O-metiltransferaza (COMT) ili ponovo skladišti u vezikule. Proizvodi inaktivacije su normetanefrin, i vanilin mandelična kiselina. Koncentracija vanilin mandelične kiseline se može meriti u mokraći, što igra ulogu u dijagnozi nakih bolesti.

Neke supstance kao npr. kokain blokiraju reasorpciju noradrenalina u nervne završetke i tako produžavaju Njegovo dejstvo. Kokain inače sprečava i razgradnju dopamina i serotonina.

U lečenju depresije koriste se takođe lekovi (triciklični antidepresivi) koji pretežno blokiraju reapsorpciju noradrenallina (u manjoj meri i druga dva spomenuta neurotransmitera) u nervne završetke. Postoje i druge vrste antidepresiva, koji selektivno sprečavaju reapsorpciju serotonina i noradrenaline.

Poremećaji

[uredi | uredi kod]

Feohromocitom je tumor koji proizvodi i oslobađa kateholamine i serotonin. Karakteriše se naglim napadima visokog krvnog pritiska (hipertenzija), crvenila (engl. flush) i povraćanja.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
  7. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  8. Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 
  9. Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X. 

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X. 
  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 
  • Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 

Vidi još

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]

Šablon:Amino alkoholi