Prijeđi na sadržaj

Sinefrin

Izvor: Wikipedija
Sinefrin
(IUPAC) ime
4-[1-hidroksi-2-(metilamino)etil]fenol
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 94-07-5
ATC kod C01CA08 S01GA06
PubChem[1][2] 7172
ChemSpider[3] 6904
UNII PEG5DP7434 DaY
KEGG[4] D07148 DaY
ChEBI CHEBI:29081 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL33720 DaY
Hemijski podaci
Formula C9H13NO2 
Mol. masa 167,205 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status

Sinefrin (oksedrin) je lek koji se koristi za gubljenje telesne težine. Njgova efektivenost je sporno pitanje. Uprkos tome on je zadobio znatnu popularnost kao alternativa efedrina, srodne supstance koji je zabranjena, ili ima ograničenu upotrebu u mnogim zemljama usled rizika od njene moguće upotrebe kao prekursora u proizvodnji metamfetamina. Sinefrin se ne koristi za proizvodnju amfetamina, i prirodni sinefrin je usled njegove fenolne grupe, nepodesan za takvu diversifikacija.

Po nekim tvrdnjama proizvodi koji sadrže sinefrin uzrokuju nepoželjne kardiovaskularne reakcije.[6] Sinefrin se može dobiti iz nezrelog voća Citrus aurantium, relativno malog citrusnog drveta.

Dijetarni suplementi su generalno dostupni u dozama od 3–30 mg. Kao lek, on se dozira oralno ili putem parenteralne injekcije od 20–100 mg kao vazokonstriktor za hipotenzivne pacijente.[7]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Jordan, S; Murty, M; Pilon, K (2004). „Products containing bitter orange or synephrine: Suspected cardiovascular adverse reactions”. CMAJ 171 (8): 993–4. PMID 15497209. 
  7. Baselt, Randall C. (2008). Disposition of Toxic Drugs and Chemicals in Man (8th izd.). Foster City, California: Biomedical Publications. str. 1471–2. ISBN 978-0-9626523-7-0. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]