Hipotenzija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Hipotenzija
lat. Hypotension
Klasifikacija i spoljašnji resursi
ICD-10 I95.
ICD-9 458
MedlinePlus 007278
MeSH D007022

Hipotenzija u medicini i fiziologiji označava pritisak ispod normalnog.[1]

Hipotenzija se pojavljuje na primer kod mišićnog tonusa, likvora (cerebralna h.), intraokularnog pritiska ili kod krvnog pritiska.

Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane za pojedinu osobu u određenim uslovima. Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, godina starosti, lekova i zdravstvenog stanja.[2]

Hipotenzija se definiše krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma (umor, poremećaj sna, vrtoglavica, nesvestice, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje) i odsutnost drugih bolesti. Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronična primarna, idiopatska) kome se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija uzrokovana razlicitim bolestima, stanjima i lekovima, i akutna stanja s naglim padom krvnog pritiska od kojih su ortostatska (posturalna) i postprandijalna hipotenzija najučestalije.

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, telo se na njega prilagodi i često ne uzrokuje simptome. Problem nastaje kod naglog pada pritiska kada mozak i drugi vitalni organi ostaju bez snabdevanja krvlju i nemaju vremena za prilagođavanje. U tom slučaju može nastati vrtoglavica, slabost tela, poremećaj vida pa i kratka nesvest (sinkopa).

Primarna hipotenzija - trajno nizak krvni pritisak kome se ne može otkriti uzrok naziva se primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju značajan uticaj geografskog područja, ishrane (naročito količine soli u hrani), telesne mase, vežbanja i stresa na krvni pritisak.

Sekundarna hipotenzija - stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su: krvarenje, infekcije, dehidratacija, različite bolesti srca - infarkt, aritmije, adrenalna insuficijencia, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, toksični šok sindrom, alergijske reakcije, anafilaksija, moždani „udar“ , šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, strah, Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekotine, uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene moždine. Lekovi koji mogu uzrokovati hipotenziju: antihipertenzivi, diuretici, antagonisti kalcijuma, beta blokatori, antidepresivi, analgetici iz grupe narkotika, alkohol.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. TheFreeDictionary > hypotension. Citing: The American Heritage Science Dictionary Copyright 2005
  2. Tabassum, Nahida; Feroz Ahmad (2011). "Role of natural herbs in the treatment of hypertension". Pharmacognosy Review 5 (9): 30–40. PMC 3210006. PMID 22096316. doi:10.4103/0973-7847.79097. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]