Melatonin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Melatonin
(IUPAC) ime
N-[2-(5-methoxy-1H-indol-3-yl)ethyl]
ethanamide
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 73-31-4
ATC kod N05CH01
PubChem[1][2] 896
DrugBank APRD00742
ChemSpider[3] 872
Hemijski podaci
Formula C13H16N2O2 
Mol. masa 232.278 g/mol
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 30 – 50%
Metabolizam Hepatički putem CYP1A2 posredovane 6-hidroksilacije
Poluvreme eliminacije 35 do 50 minuta
Izlučivanje Urin
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status Samo na recept (S4) (AU) POM (UK) OTC (SAD)
Način primene Kod ljudi: oralno, sublingualno, ili transdermalno. Kod laboratorijskih životinja: takođe injekcijom.

Melatonin takođe hemijski poznat i kao N-acetil-5-methoksitriptamin, je hormon koji je normalno pronađen u većini životinja, uključujući i ljude, i neke druge žive organizme, kao što su alge. Nivoi u cirkulaciji variraju tokom dnevnog ciklusa, i melatononin je važan za regulaciju cirkadijskih ritmova nekoloiko bioloških funkcija. Mnogi biološki efekti melatonina idu preko aktivacije melatoninskih receptora, dok je za druge odgovorna njegova uloga prodirućeg i moćnog antioksidanta sa posebnom ulogom u zaštiti DNK jedra i mitohondrija.

Biosinteza[uredi - уреди | uredi izvor]

Kod viših životinja, uključujući ljude, melatonin se proizvodi u pinealocitima u pinelanoj žlezdi (koja se nalazi u mozgu, ali izvan krv-mozak barijere) i takođe u retini, sočivima, GI traktu i drugim tkivima. Najveći organ koji proizvodi melatonin je koža. U ćelijama kože je nađena sva mašinerija za sintezu melatonina kao i melatonin i njegov bioprodukt AFMK. Oba molekula se normalno sintetišu iz amino kiseline trptofana (preko sinteze serotonina). Serotonin se pretvara u melatonin pomoću enzima N-acetiltransferaze i 5-hidroksiindol-O-metiltransferaze.

Produkcija melatonina u pinelanoj žlezdi je pod uticajem suprahijazmatičkih jedra (SCN) hipotalamusa, koja primaju informaciju o dnevnim obrascima svetla i tame iz retine. SCN ritmičnost i produkcija melatonina su pod uticajem informacija o svetlosti koje putuju preko nedavno otkrivenog retinohipotalamičkog trakta (RHT).

Informacija o odnosu svetlosti i tame dolazi do SCN preko fotosenzitivnih retinalnih ganglijskih ćelija, unutrašnje fotosenzitivnih fotoreceptornih ćelija, koje se razlikuju od onih koji učestvuju u formiranju slike (to znači da su ove na svetlost osetljive ćelije treći tip ćelija u retini, pored čepića i štapića). Ove ćelije čine oko 2% retinalnih ganglijskih ćelija kod ljudi i eksprimiraju fotopigment melanopsin. Osetljivost melanopsina odgovara onoj od fotopigmenta zasnovanog na vitaminu A sa maksimumom osetljivosti oko 484 nm (plava svetlost). Ovi signalni fotoperiodi ulaze u cirkadijski ritam, i rezultirajuća produkcija specifičnih “tamom” i “svetlosti” indukovanih nervnih i endokrinih signala reguliše bihejvioralne i psihološke cirkadijske ritmove.

Melatonin mogu produkovati i niz drugih perifernih ćelija kao što su ćelije koštane srži, limfociti i epitelijalne ćelije. Obično je koncentracija melatonina u ovim ćelijama mnogo viša nego u krvi, ali izgleda da nije regulisana fotoperiodom.

Melatonin se sintetiše u nizu biljaka, kao što je pirinač, i ingestirani melatonin se pokazao sposobnim da dođe do melatoninskih veznih mesta u mozgu sisara i veže se za njih.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Melatonin je vezan za mehanizam kojim neke amfibije reptili menjaju boju kože i ta povezanost je dovela do otkrića ove supstance.[4][5] McCord i Allen su otkrili 1917. godine (J Exptl Zool, 1917) da ekstrakt pinealnih žlezda krava osvetljava kožu žabe.[6] Profesor dermatologije Aaron B. Lerner i saradnici sa Jejlskog univerziteta, nadajući se da je ova supstanca možda korisna u lečenju bolesti kože, su je izolovali i nazvali je hormon melatonin 1958.[7] Sredinom 70-tih godina Linč i saradnici su demonstrirali[8] da je produkcija melatonina podložna cirkadijanskom ritmu u ljudskim pinealnim žlezdama. Otkriće da je melatonin antioksidant je napravljeno 1993.[9] Otprilike u isto vreme, ovaj hormon je dobio mnogo publiciteta kao mogući tretman za mnoge bolesti.[10]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Filadelfi AM, Castrucci AM (May 1996). "Comparative aspects of the pineal/melatonin system of poikilothermic vertebrates". Journal of Pineal Research 20 (4): 175–86. PMID 8836950. doi:10.1111/j.1600-079X.1996.tb00256.x. 
  5. Sugden D, Davidson K, Hough KA, Teh MT (October 2004). "Melatonin, melatonin receptors and melanophores: a moving story". Pigment Cell Research 17 (5): 454–60. PMID 15357831. doi:10.1111/j.1600-0749.2004.00185.x. 
  6. Coates, Paul M. (2005). Encyclopedia of Dietary Supplements. Marc R. Blackman, Gordon M. Cragg, Mark Levine, Joel Moss, Jeffrey D. White. CRC Press. str. 457–466. ISBN 0824755049. http://books.google.com/?id=Sfmc-fRCj10C&pg=PA457&lpg=PA457&dq=Lerner+melatonin+history. pristupljeno 31. 3. 2009.. 
  7. Lerner AB, Case JD, Takahashi Y (1960). "Isolation of melatonin and 5-methoxyindole-3-acetic acid from bovine pineal glands". J Biol Chem 235: 1992–7. PMID 14415935. 
  8. Lynch HJ, Wurtman RJ, Moskowitz MA, Archer MC, Ho MH (January 1975). "Daily rhythm in human urinary melatonin". Science 187 (4172): 169–71. PMID 1167425. doi:10.1126/science.1167425. 
  9. Tan D.X., L.D. Chen, B. Poeggeler, L.C. Manchester, R.J. Reiter (1993) Melatonin: a potent, endogenous hydroxyl radical scavenger. Endocrine J. 1: 57-60
  10. Arendt, Josephine (August 2005). "Melatonin: Characteristics, Concerns, and Prospects". J Biol Rhythms (REVIEW) (SagePub) 20 (4): 291–303. doi:10.1177/0748730405277492. There is very little evidence in the short term for toxicity or undesirable effects in humans. The extraordinary “hype” of the miraculous powers of melatonin in the recent past did a disservice to acceptance of its genuine benefits. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).