Timozin α1

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
edit
Protimozin, alfa

NMR struktura timozina alfa-1. PDB 2l9i[1]
Dostupne strukture
2L9I
Identifikatori
SimboliPTMA; TMSA
Vanjski IDOMIM188390 MGI97803 HomoloGene130496 GeneCards: PTMA Gene
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez5757100504173
EnsemblENSG00000187514ENSMUSG00000026238
UniProtP06454P26350
RefSeq (mRNA)NM_001099285.1XM_003085343.2
RefSeq (protein)NP_001092755.1XP_003085391.1
Lokacija (UCSC)Chr 2:
232.57 - 232.58 Mb
Chr 1:
86.53 - 86.53 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Timozin α1 je peptidni fragment izveden iz protimozina alfa, proteina koji je kod ljudi kodira PTMA genom.[2]

Funkcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Thimozin α1 je glavna komponenta timozinske frakcije 5, koja je odgovorna za aktivnost tog preparata u obnavljanju imunske funkcije kod životinja bez grudne žlezde. To je bio prvi kompletno sekvencirani i sintetisani peptid iz timozinske frakcije 5. Za razliku od β timozina, sa kojim nije genetički i hemijski srodan, timozin α1 se formira kao fragment sa 28 aminokiselina, iz dužeg prekursora sa 113 aminokiselina, protimozina α.[3] On pospešuje ćelijski posredovanu imunost kod ljudi kao i eksperimentalnih životinja.[4]

Terapeutska primena[uredi - уреди | uredi izvor]

Timozin α1 je odobren u 35 zemalja za lečenje Hepatitisa B i C, kao i za upotrebu sa vakcinama za pojačavanje imunskog responsa u treatmentu drugih bolesti.[5][6]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Elizondo-Riojas, M. A.; Chamow, S. M.; Tuthill, C. W.; Gorenstein, D. G.; Volk, D. E. (2011). "NMR structure of human thymosin alpha-1". Biochemical and Biophysical Research Communications 416 (3–4): 356–361. PMID 22115779. doi:10.1016/j.bbrc.2011.11.041. 
  2. Manrow RE, Leone A, Krug MS, Eschenfeldt WH, Berger SL (Jul 1992). "The human prothymosin alpha gene family contains several processed pseudogenes lacking deleterious lesions". Genomics 13 (2): 319–31. PMID 1612591. doi:10.1016/0888-7543(92)90248-Q.  Check date values in: |date= (help)
  3. Garaci E (September 2007). "Thymosin alpha1: a historical overview". Ann. N. Y. Acad. Sci. 1112: 14–20. PMID 17567941. doi:10.1196/annals.1415.039. 
  4. Wara DW, Goldstein AL, Doyle NE, Ammann AJ (January 1975). "Thymosin activity in patients with cellular immunodeficiency". N. Engl. J. Med. 292 (2): 70–4. PMID 1078552. doi:10.1056/NEJM197501092920204. 
  5. Garaci E, Favalli C, Pica F et al. (September 2007). "Thymosin alpha 1: from bench to bedside". Ann. N. Y. Acad. Sci. 1112: 225–34. PMID 17600290. doi:10.1196/annals.1415.044. 
  6. Goldstein AL, Goldstein AL (May 2009). "From lab to bedside: emerging clinical applications of thymosin alpha 1". Expert Opin Biol Ther 9 (5): 593–608. PMID 19392576. doi:10.1517/14712590902911412. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]