Glukagon
| edit |
| Glukagon | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 PDB prikaz baziran na 1d0r. | |||||||||||
| Dostupne strukture | |||||||||||
| 1d0r, 1gcn, 1kx6, 2g49 | |||||||||||
| Identifikatori | |||||||||||
| Simboli | GCG; GLP1; GLP2; GRPP | ||||||||||
| Vanjski ID | OMIM: 138030 MGI: 95674 HomoloGene: 1553 GeneCards: GCG Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Pregled RNK izražavanja | |||||||||||
 | |||||||||||
| podaci | |||||||||||
| Ortolozi | |||||||||||
| Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
| Entrez | 2641 | 14526 | |||||||||
| Ensembl | ENSG00000115263 | ENSMUSG00000000394 | |||||||||
| UniProt | P01275 | P55095 | |||||||||
| Ref. Sekv. (iRNK) | NM_002054 | NM_008100 | |||||||||
| Ref. Sekv. (protein) | NP_002045 | NP_032126 | |||||||||
| Lokacija (UCSC) | Chr 2: 162.71 - 162.71 Mb | Chr 2: 62.28 - 62.28 Mb | |||||||||
| PubMed pretraga | [1] | [2] | |||||||||
Glukagon je polipeptidni hormon koga luče α ćelije endokrinog dela pankreasa. Osnovno dejstvo ovog hormona je povećanje koncentracije glukoze u krvi (hiperglikemisjsko dejstvo). Glukagon je po tome hormon suprotnog dejstva (antagonista) insulinu. On izizaziva još i razgradnju masti (lipoltički efekat) i povećanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi.
Građa[uredi | uredi kod]
Glukagon je polipeptid, molekulske mase 3285 i izgrađen iz 29 aminokiselina. Primarna struktura glukagona je: engl. NH2-His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe- Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser- Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu- Met-Asn-Thr-COOH Sintetiše se u α ćelijama endokrinog pankreasa iz prohormona proglukagona.
Regulacija[uredi | uredi kod]
Glukagon se smatra antagosnističkim hormonom insulinu. Povećanje lučenja glukagona je praćeno padom lučenja insulina i obrnuto. Jedan od najjačih stimulusa za oslobađanje glukagona je pad koncentracije glukoze u krvi (hipoglikemija). Kad se koncentracije glukoze poveća slabi lučenje glukagona, a poveća se insulina. Na taj način se uzajamnim dejstom glukagona i insulina održava stalna koncentacija glukoze u krvi.
Hormoni stresa: adrenalin, kortizol i hormon rasta takođe povećavaju lučenje glukagona. Takođe i hormoni vazopresin i endorfini stimulišu oslobađanje ovog hormona. Pomenuta supstanca adrenalin zajedno sa noradrenalinom kao deo simpatičkog sistema takođe mođe izazvati povećano lučenje kortizola.
Hormoni insulin i somatostatin smanjuju oslobađanje glukagona.
Dejstvo i mehanizam dejstva[uredi | uredi kod]
Osnovni efekat glukagona je povećanje koncentracije glukoze u krvi tj. hiperglikemijki efekat. Najveći deo dejstva glukagon ostvaruje u jetri. Ćelije pankreasa luče glikagon direktno u krv, koja portalnim krvotokom prvo dospeva u jetru. Jetra sadrži velike koncentracije razervnog šećera, glikogena, koji je u stvari polisaharid. Njegovom razgradnjom oslobađa se glukoza. Glukagon ostvaruje dejstvo vezivanjem za receptore na ćelijama jetre, hepatocitima. Aktiviranjem receptora, preko G proteina aktivira se enzim adenil ciklaza koja iz ATP-a stvara c-AMP (ciklični adenozin monofosfat), koji deluje kao drugi prenosilac (engl. secundar messenger). C-AMP dalje aktivira enzim proteinsku kinazu, čime se pokreće enzimska kaskada koje dovodi do fosforilacije raznih drugih enzima. Procesom fosforilacije se u ćelijama jetra aktivira enzim fosforilaza, koja ubrzava proces razgradnje glikogena. Istovremeno se inhibišu (fosforilacijom) enzimi koji učestvuju u stvaranju gliokena. Razlaganjem glikogena prvo nastaje gulkozo-1-fosfat, koji se zatim prevodi u glukozo-6-fosfat. Aktiviranjem enzima glukozo-6-fosfataza (specifičan enzim za ćelije jetre), pod čijim dejstvom nastaje običan molekul glukoze, koji može napustiti ćelije jetre i otići u krvotok.
Pored procesa razgradnje glikogena, glukoza može nastati i procesima stvaranja glukoze iz drugih supstanci-glukoneogeneza. Glukoneogeneza se takođe povećava pod uticajem hormona glukagona.
Zbog povećanja c-AMPa u ćelijama masnog tkiva, povećava se razgradnja masti i oslobađanje slobodnih masnih kiselina u cirkulaciju. Transport masnih kiselina u mitohondrije ćelija gde se vrši sagorevanje masti putem β oksidacije je takođe povećano, kao i nivo same oskidacija masnih kiselina. Takođe stimuliše se i stvaranje acetonskih tela iz masnih kiselina preko acetil koenzima A.
Poremećaji funkcije[uredi | uredi kod]
Nekontrolisano lučenje glukagona sreće se kod tumora (adenoma) endorinog dela pankerasa, glukagonoma.
Glukagon se kao medikament nože koristiti u slučaju hipoglikemije (snižene vrednosti glukoze u krvi).
Vidi još[uredi | uredi kod]
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 6-387-0599-9 Uneseni ISBN nije važeći.
- Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević: Biohemija, Savremena administracija ISBN 86-387-0622-7