Čulna ćelija
Čulna ćelija ili receptor prima informacije (nadražaje) iz spoljašnje i unutrašnje sredine koji se zatim senzitivnim neuronima prenose do odgovarajućih centara nervnog sistema. Mnoge izgrađuju čulne organe, poput kože i oka, dok se dobar deo nalazi i u drugim organima (krvnim sudovima, plućima, mišićima i dr.).[1]
Evoluciono se razlikuju dva osnovna tipa čulnih ćelija: primarne i sekundarne. Primarne čulne ćelije pored uloge primanja nadražaja obavljaju i njihovo provođene, dok su sekundarne prave čulne ćelije pošto su izgubile sposobnost provođenja nadražaja.
Uloga receptora je da stalno beleže promene iz spoljašnje i unutrašnje sredine, pripremajući organizam za reakciju. Draži na koje reaguju čulne ćelije mobu biti različitog porekla. Zavisno od vrste draži aktiviraju se različita čula: dodira, bola, toplote, hladnoće, mirisa, ukusa, vida, sluha i ravnoteže.
Receptori za bol, toplotu, hladnoću i dodir su raspoređeni na koži.
- Čulo dodira je raspoređeno po celokupnoj u kozi. Najviše čulnih ćelija se nalazi na usnama, vrhu jezika i jagodicama prstiju, a najmanje na leđima.
- Čulo za bol je sastavljeno od finih završetaka osećajnih nerva. Pored kože, nalaze se i u kostima, mišićima, unutrašnjim organima i često upozoravaju na neku bolest i poremećaj u organizmu. Bol je zaštitni mehanizam organizma.
- Čulo za toplotu je smešteno dublje u koži, a najviše receptora ima u obrazima i usnama.
- Čulo za hladnoću se nalazi se ispod same površine kože. Najviše raceptora ima oko struka, vrhu jezika i na očnim kapcima , a najmanje na tabanima.
- ↑ Eric Kandel, James Schwartz, Thomas Jessell, Steven Siegelbaum, A.J. Hudspeth (2012). Principles of Neural Science (Fifth izd.). McGraw-Hill Professional. ISBN 0071390111.
