Noradrenalin
| |||
| |||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| 4-[(1R)-2-amino-1-hidroksietil]benzen-1,2-diol | |||
| Klinički podaci | |||
| Robne marke | Levarterenol | ||
| AHFS/Drugs.com | Monografija | ||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 51-41-2 | ||
| ATC kod | C01CA03 | ||
| PubChem[1][2] | 439260 | ||
| DrugBank | DB00368 | ||
| ChemSpider[3] | 388394 | ||
| UNII | X4W3ENH1CV 
| ||
| KEGG[4] | D00076
| ||
| ChEBI | CHEBI:18357
| ||
| ChEMBL[5] | CHEMBL1437
| ||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C8H11NO3 | ||
| Mol. masa | 169.18 g/mol | ||
| |||
| Sinonimi | Noradrenalin (R)-(–)-Norepinefrin l-1-(3,4-Dihidroksifenil)-2-aminoetanol | ||
| Fizički podaci | |||
| Gustina | 1.397±0.06 g/cm³ | ||
| Tačka topljenja | 217 °C (423 °F) (razlaže se) | ||
| Tačka ključanja | 442.6 °C (829 °F) ±40.0 °C | ||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Metabolizam | Hepatički | ||
| Izlučivanje | Urin (84-96%) | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Licenca | |||
| Trudnoća | B3(AU) C(US) | ||
| Pravni status | Samo na recept (S4) (AU) ℞-only (CA) POM (UK) ℞-only (SAD) | ||
| Način primene | Intravenozno | ||
Noradrenalin ili norepinefrin je hemijska supstanca iz grupe kateholamina koja se proizvodi u organizmu. Noradrenalin je glavni neurotransmiter postganglijskih neurona simpatičkog sistema.[6][7] Jedan deo noradrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon direktno u krv.
- Najveći deo noradrenalina proizvodi se u postgangliskim simpatičkim vlaknima. Njegovim oslobađanjem i vezivanjem za odgvarajuće receptore ciljnih organa ostvaruje se dejstvo simpatičkog sistema. Neka simpatička vlakana sekretuju sa noradrenalinom neuropeptid Y i ATP kao kontransmitere.
- Jedan deo potiče iz srži nadbubrežnih žlezda. Odatle se sekretuje u direktno krv i putem nje dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
- U produženoj moždini i moždanom mostu (latinski: Pons) nalazi se plavo plavo jedro (latinski: Locus coeruleus), čiji su neuroni bogati noradrenalinom. Nervne ćelije iz ovog jedra protežu se do kore velikog mozga, kičmene moždine, malog mozga. Ovi neuroni imaju ulogu u ragulaciji sna i budnosti, kontroli krvotoka...
Noradrenalin je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije dolazi do aktivacije simpatičkog sistema i lučenja noradrenalina. Pod uticajem ovog neurotransmitera dolazi do:
- aktivacije moždanih struktura i usmeravanja pažnje
- ubrzanje rada srca (ß1)
- povećanja snage srca (β1)
- suženja krvnih sudova (vazokonstrikcija) (α1) perifernog tkiva
- proširenja zenica (midrijaza)
- imhibicije rada creva i bešike, i pojačavanja tonusa mičića sfinktera.
- Noradrenalin učestvuje još u regulaciji sna i raspoloženja.
Noradrenalin priprema organizam za borbu ili beg.
Noradrenalin zajedno sa dopaminom i adrenalinom pripada grupi kateholamina. Svi katehoamini se sintetišu iz aminokiseline tirozin. Sinteza se vrši direktno u nervnim završecima adrenergičkih neurona, odnosno ćelija srži nadbubrežnih žlezdi, koji poseduju enzime neophodne za ovu sintezu. Tirozin se transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti iz aminokiseline fenilalanin u ćelijama. Najpre se tirozin hidroksiliše uz pomoć tirozinhidroksilaze do dihidroksifenilalanina (DOPA). Zatim se DOPA procesom dekarboksilacije uz dejstvo enzima dekarboksilaza aromatičnih aminikiselina prevede u dopamin. Dopamin se hidroksiliše preko enzima dopaminhidroksilaza i nastaje noradrenalin. Reakcija može teći dalje jer se metilovanjem noradrenalina dobija adrenalin, još jedan od neurotransmitera.
Noradrenalin se skladišti u sinaptičkim vezikulama, odnosno vezikulama ćelija srži nadbubrežnih žlezda, odakle se i oslobađa procesom egzocitoze.
Noradrenalin ispoljava dejstvo vezujući se za odgovarajuće receptore. Postoje α i β receptori. Svi receptori su povezani sa G-proteinom.[8] α receptori se dele na α1 i α2, a β na β1, β2 receptore. Noradrenalin se vezije pretežno za α i za β1 receptore, dok se za β2 receptore vezuje nešto slabije. Odatle potiče i mala razlika u dejstvu ovih veoma sličnih supstanci, tako da npr. adrenalin preko β2 receptora može delovati vazodilatatorno, a preko α1 vazokonstriktorno, dok noradrenalin deluje više preko α1 receptora vazokonstriktorno.[9]
α1-receptori aktiviraju preko proteina-G fosfolipazu C, koja dovodi do daljih promena.
α2-receptori inhibiraju preko proteina-G adenilciklazu-smanjuje se koncentracija cAMP-a, otvaraju se kalijumski kanali, a zatvaraju kalcijumski. Ovi receptori imaju inhibitorno dejstvo.
ß1, ß2-receptori aktiviraju preko proteina-G adenilciklazu, što dovodi do daljih promena kao npr. razgradnja glikogena, razgranja masti...
Noradrenalin je vrlo kratko vreme aktivan, jer se brzo inaktivira reapsorpcijom u nervne završetke. U njihovoj citoplazmi se razgrađuje putem enzima monoaminooksidaza (MAO) i kateholamin-O-metiltransferaza (COMT) ili ponovo skladišti u vezikule. Proizvodi inaktivacije su normetanefrin, i vanilin mandelična kiselina. Koncentracija vanilin mandelične kiseline se može meriti u mokraći, što igra ulogu u dijagnozi nakih bolesti.
Neke supstance kao npr. kokain blokiraju reasorpciju noradrenalina u nervne završetke i tako produžavaju Njegovo dejstvo. Kokain inače sprečava i razgradnju dopamina i serotonina.
U lečenju depresije koriste se takođe lekovi (triciklični antidepresivi) koji pretežno blokiraju reapsorpciju noradrenallina (u manjoj meri i druga dva spomenuta neurotransmitera) u nervne završetke. Postoje i druge vrste antidepresiva, koji selektivno sprečavaju reapsorpciju serotonina i noradrenaline.
Feohromocitom je tumor koji proizvodi i oslobađa kateholamine i serotonin. Karakteriše se naglim napadima visokog krvnog pritiska (hipertenzija), crvenila (engleski: flush) i povraćanja.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
- ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ↑ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
- ↑ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.
- Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.
- Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
- Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
