Tireostimulišući hormon

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tireostimulišući hormon, alfa (Glikoprotein hormoni, alfa polipeptid)
Identifikatori
Simbol CGA
Alt. simboli HCG, GPHa, GPHA1
Entrez 1081
HUGO 1885
OMIM 118850
RefSeq NM_000735
UniProt P01215
Drugi podaci
Lokus Hromozom 6 q14-q21
Tireostimulišući hormon, beta
Identifikatori
Simbol TSHB
Entrez 7252
HUGO 12372
OMIM 188540
RefSeq NM_000549
UniProt P01222
Drugi podaci
Lokus Hromozom 1 p13

Tireostimulišući hormon (TSH) ili tireotropni hormon je hormon prednjeg režnja hipofize koji izaziva povećano stvaranje i oslobađanje hormona tiroksina i tironina iz štitaste žlezde. Ovaj hormon takođe izaziva rast štitaste žlezde (deobu njenih ćelija), povećava transport joda u ćelije štitaste žlezde, kao i povećano stvaranje tiroglobulina.[1]

Građa[uredi - уреди | uredi izvor]

Tireostimulišući hormon[2] je glikoprotein molekulske mase oko 30.000 daltona. Oko 15% molekula čine ugljeni hidrati, a ostatak proteini. Izgraćen je iz dve podjedinice: α i β, koje su vezane nekvalentnim vezama. Alfa podjedinica, iste strukture sreće se i kod drugih hormona adenohipofize glikoproteinske prirode: adrenokortikotropnog hormona (ACTH), folikulostimulirajućeg (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH), kao i kod humanog horionskog gonadotropina (HCG). Beta podjedinica je karakteristična za svaki od ovih hormona. Kada su podjedinice razdvojene, gube aktivnost. Gen za α podjedinicu se nalazi na hromozomu 6, dok se gen za β podjedinicu nakazi na 1. hromozomu.

Dejstvo[uredi - уреди | uredi izvor]

TSH višestruko deluje na štitastu žlezdu. Povećava oslobađanje hormona ove žleze: tiroksina i tironina, povećava transport joda u njene ćelije, sintezu tireoglobulina (prethodnik hormona). Tireostimulišući hormon podstiče rast i deobu ćelija štitaste žlezde. Svoje dejstvo tireostimulišući hormon ispoljava vezivanjem za membranske receptore ćelija štitaste žlezde, nakon čega se aktivira anzim adenil ciklazu, koja iz ATP-a proizvodi ciklični adenozin monofosfat (c-AMP). C-AMP posreduje u prenosu inf do jedra ćelija, gde se vrši proces prepisivanja genetičke informacije na RNK.

Regulacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Tireostimulišući hormon stoji pod kontrolom tirotropin oslobađajućeg hormona (TRH) hipotalamusa. Hormoni štitne žlezde: tiroksin i tironin mehanizmom negativne povratne sprege inhibišu lučenje ovog hormona. Kada koncentracija tiroksina i tironina padne, inhibicija se otklanja. Ova dva hormona takođe inhibišu i lučenje TRH na isti način. Somatostatin takođe može da inhibira lučenje TSH.

Poremećaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Visoke vrednosti tireostimulišućeg hormona se najčešće sreću kod kod primarnog hipotireoidizma.
  • Niske vrednosti ovog hormona se najčešće sreću kod primarnog hipertireoidizma.

Zato se kod sumnje na poremećaj funkcije štitaste žlezde često određuje koncentracija ovog hormona u krvi.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. Savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. str. 668. ISBN 978-0-471-19350-0. http://www.chem.upenn.edu/chem/research/faculty.php?browse=V. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. Savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).