Humani horionski gonadotropin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
edit
Horionski gonadotropin, beta polipeptid

PDB prikaz baziran na 1hcn.
Dostupne strukture
1hcn, 1hrp, 1qfw
Identifikatori
SimboliCGB; CGB3; hCGB; HCG; MGC119822
Vanjski IDOMIM118860 HomoloGene37338 GeneCards: CGB Gene
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez108216866
EnsemblENSG00000104827ENSMUSP00000072276
UniProtP01233Q3UUG9
RefSeq (mRNA)NM_000737NM_008497
RefSeq (protein)NP_000728NM_008497
Lokacija (UCSC)Chr 19:
49.53 - 49.53 Mb
Chr chr7:
52.68 - 52.68 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Humani horionski gonadotropin ili Humani horionski gonadotrofin (hCG) je glikoproteinski hormon koga proizvodi tokom trudnoće rastući embrion nakon koncepcije i kasnije sincitiotrofoblast (deo posteljice).[1][2]

Struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

Humani horionski gonadotropi je glikoprotein koji se sastoji od 244 aminokiselina sa molekulskom masom od 36.7 kDa. Njegove totalne dimenzije su 75×35×30 Angstrema (7.5×3.5×3 nanometara).

On je heterodimer, sa α (alfa) podjedinicom identičnom kao i kod luteinizirajućeg hormona (LH), folikulostimulišućeg hormona (FSH), tireostimulišućeg hormona (TSH), i β (beta) podjedinicom koja je jedinstvena za hCG.

  • α (alfa) podjedinica je 92 aminokiseline dugačka, i ima dimenzije 60×25×15 Angstrema (6×2.5×1.5 nm).
  • β-podjedinica hCG gonadotropina se sastoji od 145 aminokiselina i ima dimenzije 6.5×2.5×2 nm. Kodirana je sa šest visokohomolognih gena na hromozomu 19 q13.3 - CGB (1, 2, 3, 5, 7, 8). Dve podjedinice formiraju malu hidrofobnu srž okruženu sa uglavnom hidrofilnim omotačem.

Funkcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Humani horionski gonadotropin interaguje sa LHCG receptorom i promoviše corpus luteum održavanje tokom početka trudnoće. hCG izaziva sekreciju hormona progesterona iz njega. Progesteron obogaćuje matericu sa debelim oblogom krvnih sudova i kapilara, tako da ona može da održava rastući fetus. Usled njegovog visoko negativnog naelektrisanja, hCG može da odbije imunske ćelije majke, čime štiti fetus tokom prvog tromesečja. Takođe se pretpostavlja da hCG može da bude materična veza za razvoj lokalne maternje imunotolerancije. Na primer, endometrialne ćelije tretirane hCG-om uzrokuju povišenje T ćelijske apoptoze. Ti rezultati sugerišu da hCG može da bude veza u razvoju peritrofoblastne imunske tolerancije, i da on može da olakša invaziju trofoblasta, za šta je poznato da ubrzava fetalni razvoj u endometrijumu.[3] Predloženo je da su hCG nivoi povezani sa ozbiljnošću jutarnje mučnine kod trudnih žena.[4]

Testiranje[uredi - уреди | uredi izvor]

hCG nivoi se mogu meriti u krvi ili urinu. To se najčešće radi u obliku testa trudnoće, gde je cilj utvrđivanje prisustva ili odsustva embriona. Testiranje za hCG se takođe vrši u kontekstu dijagnoze ili praćenja ćelija tumora i gestacijske trofoblastične bolesti.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Cole LA. "New discoveries on the biology and ]]". 
  2. Gregory JJ, Finlay JL (April 1999). "Alpha-fetoprotein and beta-human chorionic gonadotropin: their clinical significance as tumour markers". Drugs 57 (4): 463–7. PMID 10235686. 
  3. Kayisli U, Selam B, Guzeloglu-Kayisli O, Demir R, Arici A (2003). "Human chorionic gonadotropin contributes to maternal immunotolerance and endometrial apoptosis by regulating Fas-Fas ligand system". J. Immunol. 171 (5): 2305–13. PMID 12928375. 
  4. Askling J, Erlandsson G, Kaijser M, Akre O, Ekbom A (December 1999). "Sickness in pregnancy and sex of child". Lancet 354 (9195): 2053. PMID 10636378. doi:10.1016/S0140-6736(99)04239-7. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]