Timus

Izvor: Wikipedia

Timus ili grudna žlezda je organ smešten u prednjem, gornjem delu grudnog koša odnosno medijastinuma. Timus je centralni organ limfatičnog sistema. Kod novorođenčeta i dece je dobro razvijen, dok posle puberteta dolazi do njegove involucije i pretvaranja u mesno telo.


Oblik i građa[uredi - уреди]

Timus kod razvijenog fetusa

Kod novorođenčeta i dece je svetloružičaste boje, dobro razvijen i težine oko 15 grama. Timus je najaktivniji oko 3 godine života i stalno se povećava do puberteta, kada dostiže maksimalnu veličinu (ali ne i funkciju). Tada je sivožute boje i mekane konzistencije. Dužina timusa je tada oko 5-6, širina 3-4 cm, težina oko 35-40 grama. Posle puberteta počinje lagana razgradnja funkcionalnog tkiva grudne žlezde, koje zamenjuje masno tkivo (lat: Corpus adiposum thymicum). Nekad je tkivo timusa očuvano i u odmaklom životu (lat: Thymus persistens).

Timus se sastoji iz 2 režnja jajastog oblika od kojih je obično desni režanj veći. U sredini su režnjevi spojenim mostom timusnog tkiva. Svaki režanj je obavijen čaurom (lat: capsula thymi) i sastavljen je od velikog broja malih režnjeva koji su međusobno razdvojeni pregradama vezivnog tkiva.Režnjić je građen kao limfatični organ. Njego prifrni deo je kora i u njoj se nalaze gusto zbijeni T-limfociti. Središnji deo režnjića je srž. Ona je bogata krvnim sudovima i vezivnim tkivom. U srži se nalaze specifična Hasalova telašca.

Timus je gornjom ivicom sternuma (grudna kost) podeljen na vratni i grudni deo.


Vratni deo timusa[uredi - уреди]

To je manji deo i čini oko jednu trećinu grudne žlezde. Nalazi se između površnog (lat: lamina superfacialis) i srednjeg lista (lat: lamina pretrahealis) fascije (omotača) vrata. Sa gornje strane doseže do donje ivice štitne žlezde. Ispred vratnog dela grudne žlezde nalaze se mišići podjezične kosti, a iza dušnik i limfni čvorovi vrata. Bočno i pozadi sa obe strane leže zajedničke karotidne arterije.


Grudni deo timusa[uredi - уреди]

Ovaj deo je smešten u prednjem delu medijastinuma i doseže do nivoa 4. rebra. Gornji deo ove polovine naleže direktno na grudnu kost, dok se donji deo naslanja na prednji sinus (lat: recessus costomediastinalis) plućne maramice. Bočno leži medijastinalni sinus plućne maramice. Pozadi timus naleže na gornji deo srčane maramice (perikard) i velike krvne sudove grudnog koša: gornju šuplju venu, brahiocefalične vene, levu potključnu arteriju, i levu zajedničku karotidnu arteriju. Iza grudnog dela timusa prolaze i oba prečažna živca (lat: Nevus phrenicus) i levi vagus (lat: Nervus vagus)


Krvni sudovi timusa[uredi - уреди]

Grudnu žlezdu snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama male timusne atrerije (lat: rami thumici), koje se najčešće izdvajaju iz unutrašnje grudne arterije (lat: a. thoracica interna). Neke manje arterije koje snabdevaju timus potičnu i od donje štitne arterije.

Vene timusa su male i odvode krv najvećim delom u levu brahiocefaličnu venu.


Uloga timusa[uredi - уреди]

Timus igra važnu ulogu u sazrevanju T limfocita i razvoju imunološke tolerancije. T limfociti su odbrambene ćelije koje mogu da prepoznaju i eleminišu razne strane faktore. Imunološke (odbrambene) ćelije prepoznaju ćelije organizma kao ”svoje” i ne reaguju protiv njih, postoji imunološka tolerancija. U protivnom ako dođe do rakcije odbrambenih ćelija protiv sopstvenog organizma dolazi do nastanka autoimunih bolesti.

U timusu se putem apoptoze uklanjaju oni T limfociti koji su autoreaktivni (antigene sopstvenog tela prepoznaju kao strane), kao i oni koji ne reaguju u dovoljnoj meri ni na jedan antigen, što predstavlja negativnu selekciju. Sa druge strane, iz timusa u perifernu cirkulaciju odlaze samu oni T limfociti koji prema stranim antigenima reaguju u dovoljnoj meri (pozitivna selekcija). Ovi procesi se odigravaju u interakciji između specijalnih antigen-prezentujućih ćelija (neke od njih su tzv. ćelije dadilje (eng. nurse cells) i nezrelih T-limfocita.

Poremećaji funkcije timusa[uredi - уреди]

Poremećaji funkcije timusa su čest uzrok nekih autoimunih bolesti kao npr. mijastenija gravis. Poremećaji mogu biti u smislu hiperplazije (povećanje) timusa, dobroćudnog tumora timoma i zloćudnog tumora, karcinom timusa.


Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • Dr Dragoslav Bogdanović Anatomija grudnog koša Savremena administracija
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).