Oksitocin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Oksitocin
(IUPAC) ime
3-(19-amino-13-sec-butyl-7-(carboxymethyl)-4-(2-(1-(carboxymethylamino)-5-

guanidino-1-oxopentan-2-ylcarbamoyl)pyrrolidine-1-carbonyl)-16-(4-hydroxybenzyl)- 6,9,12,15,18-pentaoxo-1,2-dithia-5,8,11,14,17-pentaazacycloicosan-10-yl)propanoic acid

Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 50-56-6
ATC kod H01BB02
PubChem[1][2] 439302
DrugBank DB00107
ChemSpider[3] 388434
Hemijski podaci
Formula C43H66N12O12S2 
Mol. masa 1007.19 g/mol
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost nije bioraspoloživ
Vezivanje za proteine plazme 30%
Metabolizam hepatičke oksitocinaze
Poluvreme eliminacije 1–6 min
Izlučivanje Bilijarno i renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća A(AU)
Pravni status POM (UK) -only (SAD)
Način primene Intranazalno, IV, IM

Oksitocin je hormon koji se oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize (neurohipofiza), a stvara se u paraventrikularnom (u najvećoj meri) i supraoptičom jedru hipotalamusa. Osnovna uloga ovog hormona je u porođaju, kada izaziva kontrakcije materice i laktaciji, gde dovodi do kontrakcije glatkih mišićnih ćelija oko mlečnih žlezda dojke, što izaziva isticanje mleka.

U nervnom sistemu deluje i kao neurotransmiter.

Građa i osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Oksitocin je polipeptid izgrađen od devet aminokiselina (nonapeptid). Stvara se u hipotalamusu u paraventrikularnom (u najvećoj meri) i supraoptičkom jedru. U istoimenim jedrima se sintetiše i drugi hormon neurohipofize (i hipotalamusa), vazopresin (uglavnom u supraoptičkom jedru). Molekulska masa oksitocina je 1007. Najpre se sintetiše njegov prethodnik koji se sastoji od neurofizina i oksitocina. Neurofizin igra ulogu u transportu oksitocina duž nervnih vlakna i koristi se kao marker oslobađanja osksitocina.

Dejstvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Oksitocin deluje kao hormon, koji se izlučuje u krv i putem krvotoka stiže do ciljnih organa. U nervnom sistemu može se lučiti na završecima nekih neurona i delovati kao neurotransmiter.

  • Oksitocin izaziva kontrakcije materice za vreme porođaja.
  • Za vreme laktacije izaziva kontrakcije glatkih mišićnih ćelija mlečnih žlezda što za posledicu ima naviranje i isticanje mleka.
  • Oksitocin se luči i u toku orgazma kod muškaraca i žena.
  • Smatra se da oksitocin može uticati i na ponašanje. U toku seksualnog odnosa pretpostavlja se da lučenje oksitocina u mozgu može izazvati osećaje zadovoljstva, nežnosti i privrženosti.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević: Biohemija, Savremena administracija ISBN 86-387-0622-7

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]