Proteinska kinaza

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Proteinska fosforilacija

Proteinska kinaza je kinaza koja modifikuje druge proteine putem hemijskog dodavanja fosfatnih grupa na njih (fosforiliacijom). Fosforilacija obično rezultira u funkcionalnoj promeni ciljnog proteina (supstrata) usled promene enzimske aktivnosti, ćelijske lokacije, ili vezivanja za druge proteine. Humani genom sadrži oko 500 gena proteinskih kinaza i one sačinjavaju oku 2% svih ljudskih gena.[1] Proteinske kinaze su takođe prisutne kod bakterija i biljki. Do 30% od postojećih ljudskih proteina može biti modifikovano dejstvom kinaza. Poznato je da one regulišu većinu ćelijskih puteva, posebno one koji učestvuju u prenosu signala.

Hemijska aktivnost[uredi - уреди | uredi izvor]

Model molekula neorganskog fosfata (HPO42−). Kod boja: P (narandžasto); O (crveno); H (belo).

Hemijska aktivnost kinaze se sastoji od transfera fosfatne grupe sa nukleozid trifosfata (obično ATP) i njegovog kovalentnog vezivanje na jednu od tri aminokiseline koje imaju slobodnu hidroksilnu grupu. Većina kinaza deluje na obe serin i treonin, druge deluju na tirozin, i neke od njih (dualno-specifične kinaze) deluju na sva tri aminokiselinska ostatka.[2] Postoje takođe proteinske kinaze koje fosforilišu druge aminokiseline, npr. histidinske kinaze koje fosforilišu histidinski ostatak.[3]

Regulacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Proteinske kinaze imaju sveobuhvatni i suštinski uticaj na ćelije, i stoga je njihova aktivnost strogo regulisana. Kinaze se uključuju i isključuju fosforilacijom (u nekim slučajevima samom kinazom - cis-fosforilacija/autofosforilacija), vezivanjem enzimskih aktivatora ili inhibitora, ili malih molekula, ili putem kontrolisanja njihove lokacije u ćeliji relativno na njihove supstrate.

Struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Domen proteinskih kinaza

Katalitičke podjedinice mnogih proteinskih kinaza su visoko konzervirane, i znatan broj struktura je rešen.[4]

Eukariotske proteinske kinaze su enzimi koji pripadaju velikoj familiji proteina koja deli konzervirani katalitički domen.[5][6][7][8] Postoji više konzerviranih regiona u katalitičkom domenu proteinskih kinaza. U N-terminusu katalitičkog domena postoji glicinom-bogat segment u blizini aminokiseline lizin za koji je bilo pokazano da učestvuje u ATP vezivanju. U centralnom delu katalitičkoj domena, nalazi se konzervirana asparaginska kiselina, koja je važna za katalitičku aktivnost.[9]

Grupe proteinskih kinaza[uredi - уреди | uredi izvor]

Familija humanih proteinskih kinaza se deli u sledeće grupe:

  • AGC kinaza - obuhvata PKA, PKC i PKG.
  • CaM kinaza - sadrži kalcijum/kalmodulin-zavisne proteinske kinaze.
  • CK1 - sadrži kazein kinaza 1 grupu.
  • CMGC - sadrži CDK, MAPK, GSK3 i CLK kinaze.
  • STE - sadrži homologe kvaščane Sterile 7, Sterile 11, i Sterile 20 kinaze.
  • TK - sadrži tirozinske kinaze.
  • TKL - sadrži tirozinskim-kinazama sličnu grupu kinaza.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. ↑ Manning G, Whyte DB. et al. (2002). "The protein kinase complement of the human genome". Science 298 (5600): 1912–1934. PMID 12471243. doi:10.1126/science.1075762. 
  2. ↑ Dhanasekaran N, Premkumar Reddy E (September 1998). "Signaling by dual specificity kinases". Oncogene 17 (11 Reviews): 1447–55. PMID 9779990. doi:10.1038/sj.onc.1202251. 
  3. ↑ Besant PG, Tan E, Attwood PV (March 2003). "Mammalian protein histidine kinases". Int. J. Biochem. Cell Biol. 35 (3): 297–309. PMID 12531242. doi:10.1016/S1357-2725(02)00257-1. 
  4. ↑ Stout TJ, Foster PG, Matthews DJ (2004). "High-throughput structural biology in drug discovery: protein kinases". Curr. Pharm. Des. 10 (10): 1069–82. PMID 15078142. doi:10.2174/1381612043452695. 
  5. ↑ Hanks SK (2003). "Genomic analysis of the eukaryotic protein kinase superfamily: a perspective". Genome Biol. 4 (5): 111. PMC 156577. PMID 12734000. doi:10.1186/gb-2003-4-5-111. 
  6. ↑ Hanks SK, Hunter T (May 1995). "Protein kinases 6. The eukaryotic protein kinase superfamily: kinase (catalytic) domain structure and classification". FASEB J. 9 (8): 576–96. PMID 7768349. 
  7. ↑ Hunter T (1991). "Protein kinase classification". Meth. Enzymol. 200: 3–37. PMID 1835513. doi:10.1016/0076-6879(91)00125-G. 
  8. ↑ Hanks SK, Quinn AM (1991). "Protein kinase catalytic domain sequence database: identification of conserved features of primary structure and classification of family members". Meth. Enzymol. 200: 38–62. PMID 1956325. doi:10.1016/0076-6879(91)00126-H. 
  9. ↑ Knighton DR, Zheng JH, Ten Eyck LF, Ashford VA, Xuong NH, Taylor SS, Sowadski JM (July 1991). "Crystal structure of the catalytic subunit of cyclic adenosine monophosphate-dependent protein kinase". Science (journal) 253 (5018): 407–14. PMID 1862342. doi:10.1126/science.1862342. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Proteinska_kinaza&oldid=9065842"