Selen

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Selen (razvrstavanje).
As - Se - Br
 
S
Se
Te  
 
 
Se-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Selen, Se, 34
Pripadnost skupu nemetala
Grupa, perioda VIA, 4
gustina, tvrdoća 4790 kg/m3, 2
Boja siva
80 px
Osobine atoma
atomska masa 78,96 u
atomski radijus 115 (103) pm
kovalentni radijus 116 pm
van der Valsov radijus 116 pm
elektronska konfiguracija [Ar]3d104s24p4
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 6
oksidacioni brojevi ±2, 4, 6
Osobine oksida jako kiseli
kristalna struktura heksagonalna
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 494 K
(221 °C)
temperatura ključanja 957,8 K
(684,6 °C)
molska zapremina 16,42×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 26,3 kJ/mol
toplota topljenja 6,694 kJ/mol
pritisak zasićene pare 0,695 Pa (494 K)
brzina zvuka 3350 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,55 (Pauling)
2,48 (Alred)
specifična toplota 320 J/(kg*K)
specifična provodljivost 1,0×10-4 S/m
toplotna provodljivost 2,04 W/(m*K)
I energija jonizacije 941 kJ/mol
II energija jonizacije 2045 kJ/mol
III energija jonizacije 2973,7 kJ/mol
IV energija jonizacije 4144 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
72Se (veš.) 8,4 dana z.e. 0,335 72As
74Se 0,87% stabilni izotor sa 40 neutrona
75Se (veš.) 119,779 dana z.e. 0,864 75As
76Se 9,36% stabilni izotor sa 42 neutrona
77Se 7,63% stabilni izotor sa 43 neutrona
78Se 23,78% stabilni izotor sa 44 neutrona
79Se (veš.) 1,13×106 godina β- 0,151 79Br
80Se 49,61% stabilni izotor sa 46 neutrona
82Se (veš.) 1,08×1020 godina β- 2,995 82Br
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:


zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada

Selen (Se, latinski sellenium) - je metaloid VIA grupe. Poznato je nekoliko njegovih izotopa čije se atomske mase nalaze između 65-91. Otkriven je 1817 godine od strane Džons Jakob Beželijusa. Ime je dobio po grčkoj reči selene koja označava mesec(zato što se uvek javljao uz telur, latinski tellus - Zemlja).

Zastupljenost i dobijanje[uredi - уреди]

Selen je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 0,05 ppm (eng. parts per million), kao pratilac nekih ruda sumpora. U industriji se dobija kao sporedni proizvod prečišćavanja ruda bakra i sumpora.

Selenov oksid (SeO2) se rastvara u azotastoj kiselini (HNO3). Potom se propušta kroz rastvor sumpor dioksida. Slobodan selen se izdvaja kao crveni talog. U labaratorijama selen se dobija redukujući kiselinu selen VI (H2SeO4) pomoću H2N-NH2.

Namirnice najbogatije selenom su: pšenica, neprerađen pirinač, ovas, semenke dinje, polumasno mleko, posno meso i riba.

Primena[uredi - уреди]

Selen ima veliku primenu u foto industriji, a najviše se koristi za izradu foto ćelija. sem toga koristi se i kao dodatak staklu i čeliku. Sulfid selena (SeS2) se koristi u šamponima za suzbijanje peruta, a (Na2SeO3) je veoma jak insekticid

Hemijske osobine[uredi - уреди]

Zbog položaja u periodnom sistemu osobine selena podsećaju na osobine sumpora. Kiselina selenVI (H2SeO4), slično kao i sumporna kiselina, je veoma jaka kiselina sa oksidacionim dejstvom.

Joni selena (Se2-) u baznoj sredini lako menjaju oksidacioni broj naviše. Reakcijom hlora sa selenom nastaje braunkasta tečnost Se2Cl2, koja se zagrevanjem raspada na čist selen i bezbojan selen(IV)hlorid (SeCl4).

Alotropske modifikacije[uredi - уреди]

Selen ima 3 alotropske modifikacije.

  • Modifikacija &alpha ;je srebrnosiv, krh metal. Na vazduhu se polako oksiduje, ne reaguje sa vodom, ali reaguje i sa kiselinama i sa bazama.
  • Modifikacija β je crveni amfoteran prašak. Veoma je reaktivan, na vazduhu se sam od sebe pali, i veoma brzo reaguje sa vodom,
  • Modifikacija γ je staklasto rozesivo čvrsto telo. Ova modifikacija je međumodifikacija između alfe i bete. Ova modifikacija se obično dobija hlađenjem tečnog selena

Jedinjenja[uredi - уреди]

Otrovna jedinjenja selena:

  • dimetil selena,
  • selendioksid,
  • selenhidrid

Biološki značaj[uredi - уреди]

Selen je jedan od mikroelemenata neophodnih za život ljudi, koji se mora unositi ishranom. On je neophodan za pravilan rad enzimskih sistema. Najvažnija njegova funkcija je stvaranje jakog antioksidansa. On štiti crvena krvna zrnca i ćelijske membrane.

Takođe je bitan za funkcijonisanje odbranbenog sistema i štitne žlezde. Zajedno sa drugim antioksidansima štiti srce, pomaže pri depresiji, premoru i prevelikoj nervozi. Redukuje količinu štetnih jedinjenja koja izazivaju nastanak reumatskih zapaljenja.

Kod muškaraca pola selena koji se nalazi u organizmu je u testisima i u spermi koju oni produkuju.

Preporučljiva količina selena koju dnevno odrasle osobe treba da unesu iznosi 55 mikrograma. Ako se čovek redovno hrani ne može doći do nedostatka selena.

Višak selena je štetan i smatra se da unošenje preko 400 mikrograma dnevno može da izazove trovanje. Jedini rejon na svetu gde dolazi do nedostatka selena u organizmu zbog njegovog manjka u ishrani su neki delovi Kine.