Hidroksizin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Hidroksizin
(IUPAC) ime
(±)-2-(24-[(4-hlorofenil)-fenilmetil]piperazin-1-il}etoksi)etanol
Klinički podaci
Robne marke Vistaril
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682866
Identifikatori
CAS broj 68-88-2
ATC kod N05BB01
PubChem[1][2] 3658
DrugBank DB00557
ChemSpider[3] 3531
UNII 30S50YM8OG YesY
KEGG[4] D08054 YesY
ChEBI CHEBI:5818 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL896 YesY
Hemijski podaci
Formula C21H27ClN2O2 
Mol. masa 374,904 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost visoka
Vezivanje za proteine plazme 93%
Metabolizam Renalno
Poluvreme eliminacije 20,0 ± 4,1 sata[6]
Izlučivanje Urin, izmet
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća A(AU) C(US)
Pravni status Prescription only
Način primene Oralno, IM

Hidroksizin (Vistaril, Ataraks) pripada prvoj generaciji antihistamina difenilmetanske i piperazinske klase. On je prvi put sintetisan 1956. i u prodaji je bio od strane kompanije Pfizer u SAD-u iste godine.[7] On je još uvek u širokoj upotrebi.

Hemija[uredi - уреди | uredi izvor]

Hidroksizin se može sintetisati alkilacijom 1-(4-hlorobenzohidril)piperazina sa 2-(2-hidroksietoksi)etilhloridom:[8]

Hydroxyzine synthesis.png

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Simons FE, Simons KJ, Frith EM (January 1984). "The pharmacokinetics and antihistaminic of the H1 receptor antagonist hydroxyzine". The Journal of Allergy and Clinical Immunology 73 (1 Pt 1): 69–75. PMID 6141198. 
  7. Shorter, Edward (2009). Before Prozac: the troubled history of mood disorders in psychiatry. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 0-19-536874-6. http://books.google.com/?id=8VaYF8pIPxgC&lpg=PR13&dq=hydroxyzine%201956&pg=PR13#v=onepage&q. 
  8. H. Morren, U.S. Patent 2.899.436 (1959); H. Morren, DE patent 1049383  (1954); H. Morren, DE patent 1061786  (1954); H. Morren, DE patent 1068262  (1954); H. Morren, DE patent 1072624  (1954); H. Morren, DE patent 1075116  (1954).

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).