Karbahol

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Karbahol
(IUPAC) ime
2-[(aminokarbonil)oksi]-N,N,N-trimetiletanaminijum hlorid
Klinički podaci
Robne marke Miostat
AHFS/Drugs.com Monografija
Identifikatori
CAS broj 51-83-2
ATC kod N07AB01 S01EB02 QA03AB92
PubChem[1][2] 5831
DrugBank APRD00845
ChemSpider[3] 5626
UNII 8Y164V895Y YesY
KEGG[4] D00524 YesY
ChEBI CHEBI:3385 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL14 YesY
Hemijski podaci
Formula C6H15ClN2O2 
Mol. masa 182.696 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost ?
Metabolizam ?
Poluvreme eliminacije ?
Izlučivanje ?
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća C(US)
Pravni status ?
Način primene Tableta, tečnost, kapi za oči

Karbahol (Karbastat, Karboptik, Izopto karbahol, Miostat, karbamilholin) je lek koji se vezuje za i aktivira acetilholinski receptor. On je klasifikovan kao holinergički agonist. On se primarno koristi za razne oftalmološke svrhe, kao što je lečenje glaukoma, ili se upotrebljava tokom oftalmoloških operacija. On se koristi u obliku oftalmoloških rastvora (i.e. kapi za oči).[6][7]

Hemija i farmakologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Karbahol je holinski karbamat. On je pozitivno naelektrisani kvaternarni amin, koji se stoga slabo apsorbuje u gastro-intestinalnom traktu i ne prelazi krvno-moždanu barijeru. On se obično unosi okularno ili putem intraokularne injekcije. Holinesteraza sporo metabolizuje karbakol. Njegovo dejstvo počinje nakon dva do pet minuta, a dužina njegovog delovanja je 4 do 8 sati za topičko doziranje i 24 sata za intraokularnu injekciju. Pošto se karbakol slabo apsorbuje putem topičke administracije, on se koristi u smeši sa benzalkonijum hloridom da bi se ubrzala apsorpcija.

Karbahol je parasimpatomimetik koji stimuliše muskarinske i nikotinske receptore. U okularnoj i intraokularnoj primeni njegovi glavni efekti su mioza i povišeni odliv očne vodice (lat. humor aquosus).

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  7. Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9. http://www.lww.com/productTOC/?ISBN=978-0-7817-6879-5. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).