Pušenje

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Pušenje (razvrstavanje).
Razni rekviziti za pušenje

Pušenje u najširem smislu označava aktivnost oralnog udisanja dima biljki koje se koriste za tu namenu (duvan, marihuana,opijum), a ljudi koji puše nazivaju se pušačima. Pušači konzumiraju (puše) cigarete, cigare, lule i nargile. U užem, odnosno najčešćem, smislu se pod time podrazumeva pušenje duvana.

Opšte[uredi - уреди]

Pušenje se izvodi tako što se jedan kraj cigarete/cigare zapali i po zapaljenju on tinja a sa druge strane se dim uvlači-udiše u usta. Neki pušači dim cigareta uvlače-udišu u pluća dok drugi "pućkaju" (dim ne ide dalje od usne duplje). Kod lule ili nargila duvan se stavlja u za to predviđeno mesto sabije ručno i zapali. Nargile i lule se pućkaju. Kod nargila dim prolazi kroz vodu i time se hladi.

Za pušenje pojedini pušači koriste muštikle, nadajući se da se deo nikotina i katrana iz duvanskog dima zadržava u njima, te da tako umanjuju štetno dejstvo duvana na zdravlje. Neke muštikle čak imaju i filtre koji su namenjeni zadržavanju dela otrovnih materija.

Istorija[uredi - уреди]

Pušenje je među raznim staroameričkim kulturama bilo uobičajeno i u prvom je redu imalo obredno značenje. Prvi podaci o pušenju zapisani su u dnevniku Kristofora Kolumba 6. studenoga 1492. godine gdje je opisano kako Indijanci motaju list duhana i pale ga s jedne strane, a s druge uvlače dim u pluća te ga potom izdišu. Prvi pušači u Evropi su Kolumbovi mornari, a Španjolci prvi Europljani koji 1595. godine uzgajaju duhan u svojim prekomorskim kolonijama te ga uvoze u Evropu pod imenom Ťtobaccoť. U razdoblju od 1600. - 1700. godine, pušenje se proširilo Evropom.[1]

Zašto se postaje pušač[uredi - уреди]

Razloga ima više, od dokazivanja sebi i okolini da je odrasla osoba, preko intenzivne reklame, iz inata, iz radoznalosti, zato što je to zabranjeno. Neki ljudi na ovaj način zapošljavaju ruke sa kojima ne znaju šta da rade. Neki misle da im cigareta u ustima daje sličnost sa glumcem sa velikog ekrana.

Navika koja se brzo stiče i štetne posledice, kašalj, finansijski trošak, zavisnost brzo otrezne zavisnika, ali je tada već obično navika već stečena i teško se ostavlja pušenje.

Pušenje je (pored alkohola) i zadovoljstvo a i najčešći način da se prevaziđe stres. Cigareta se pali naročito posle obavljenih zadovoljstava kao što je npr dobar ručak ali ima i drugih.

Proizvodnja[uredi - уреди]

Proizvodnja divana/proizvoda od duvana, je visoko profitabilna. Duvanska industrija pomaže poljoprivredne proizvođače veoma povoljnim kreditima za nabavku mehanizacije i izgradnju sušara za duvan. Duvan se u nekim krajevima dugo gaji, postoji tradicija.

Ekonomski aspekti[uredi - уреди]

Država od prodaje cigareta preko naplate poreza ima značajne prihode. Fabrike duvana takođe zapošljavaju ne mali broj radnika. Poljoprivrednici koji proizvode duvan su zbog toga potpomognuti kako od Države tako i od duvanske industrije.

U zadnje vreme zbog štetnih posledica, bolesti pre svega Država (čitaj narod) ima i štetnih posledica. Lečenje obolelih je sve skuplje i pred time se ne mogu zatvarati oči.

Pušenje i pravo[uredi - уреди]

U Srbiji je zabranjeno pušenje u zatvorenim prostorijama ("Službeni glasnik RS broj 16/95) a Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Službeni glasnik RS broj 101/2005) ove kazne su značajno povećane.

Zakon o duvanu je precizan:

Zabranjuje se proizvođačima duvana da stave u promet rezani ili na drugi način usitnjeni duvan (neobrađeni duvan).

Zabranjuje se prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima.

Medicinski aspekti[uredi - уреди]

Simbol zabranjenog pušenja

Pušenje je štetno po zdravlje. Prema Zakonu o duvanu Republike Srbije, član 77, proizvošači duvanskih proizvoda za pušenje dužni su da na pakovanjima svojih proizvoda krupno štampaju jedno od sledećih jedanaest upozorenja: "Pušenje izaziva rak pluća, rak usne, rak jezika, rak glasnih žica. Pušači rizikuju da obole od raka jednjaka, raka želuca, raka grlića materice, raka bešike i dr. Pušači češće boluju od akutnih i hroničnih bolesti disajnih organa. Deca pušača češće boluju od astme, upale grla i srednjeg uha. Pušenje izaziva srčani i moždani udar. Pušenje izaziva bolesti krvnih sudova kao što su "pušačka noga" i impotencija. Želite bebu? Trudnice koje puše rizikuju da izgube bebu ili oštete njeno zdravlje. Želite bebu? Pušenje nepovoljno utiče na plodnost kod muškaraca i žena. Deca se ugledaju na Vas! Deca pušača i sama češće postaju pušači. Pušenje izaziva zavisnost! Potražite stručnu pomoć za odvikavanje. Pušenje narušava izgled i zdravlje Vaših zuba, kože, kose, noktiju i dr."[2]


Jutarnja "seansa" svakog pušača je dugotrajni kašalj. U Americi je izračunato koliko koštaju (njihovo lečenje) oboleli od raka pa je pre desetak godina pokrenuta intenzivna kampanja odvikavanja od pušenja. Doneti su zakoni o zabrani pušenja u mnogim zatvorenim prostorijam pa čak i po kafanama. Na pušače se gleda kao kužne zavisnike. Ova kampanja je dala veoma dobre rezultate u smislu smanjenja broja pušača... ali prema nekim podacima rezultati američke borbe protiv pušenja su neadekvatni, što se delimično može objasniti da visok procenat oboljevanja ne zavisi samo od pušenja već i od načina života (stres, nedovoljno kretanja, alkohol, brza hrana, gojaznost koja nije poznata u tom obimu u drugim delovima sveta i dr.)

Postoji tzv i "sekundarno pušenje" tj. osobe koje ne puše, ako mnogo vremena provode u zatvorenim prostorijam sa pušačima, gotovo u istom obimu su izloženi rizicima oboljevanja od istih oboljenja kao i pušači.

Odvikavanje[uredi - уреди]

Za odvikavanje je potrebna odluka i jaka volja. Ipak postoje i pomagala u vidu pastila koje se sisaju te flastera sa ekstraktom nikotina koji se lepe na telo. Preko kože se infiltrira nikotin pa je pušaču lakše da prebrodi "pušačku krizu".

Sumnja se da se danas u cigarete dodaju sastojci koji pored nikotina izazivaju zavisnost. Te pušačka kriza traje mnogo duže nego što bi trebalo da bude da je samo nikotin u pitanju.

Mnogi se teško odlučuju na ovaj korak jer se boje naglog dobijanja u težini, što nije istina.

Prema nekim drugim izvorima odvikavanje se najbolje izvodi odlukom o danu kada će se prekinuti sa pušenjem. Budući nepušač danima pre dana "D" treba sebe da ubeđuje da to može.

Podrška okoline isto igra veliku ulogu kod odvikavanja. Uputite svoje bližnje u svoj naum i osigurajte njihovu podršku. Oni neće pušiti pred vama, i ohrabrivat će vas da izdržite. Tako će vam biti lakše kada se nađete u situaciji da ste okruženi pušačima i poželite zapaliti. [3]

Hemikalije koje koristi duvanska industrija[uredi - уреди]

Prema dr Petru Bojoviću iz instituta "Batut"[traži se izvor od 07. 2010.] duvanska industrija koristi sledeće, otrovne, materijale u postupku proizvodnje cigareta:

  • Sumpor - radi dobijanja intenzivne žute boje duvana
  • Preparate na bazi olova - za korekciju ukusa cigarete
  • Antifriz - radi postizanja balansa vlage u cigaretama
  • Titan dioksid - da bi pepeo bio što belji
  • Azbestna vlakna da se pepeo ne bi krunio
  • Radioaktivni polonijum 210 u postupku uzgajivanja duvana, da bi se povećali prinosi.

Reference[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Smoking