Kristofor Kolumbo

Izvor: Wikipedia
Kristofor Kolumbo

Posthumni portret Kolumba; autor: Sebastiano del Piombo, 1519. Ne postoje autentični portreti Kolumba.[1]
Rođen/a prije 31. oktobra 1451.
Genova, Republika Genova (u današnjoj Italiji)
Umro/la 20. maj 1506 (starost: c. 54)
Valladolid, Kruna Kastilje (današnja Španija)
Nacionalnost Italijan
Zanimanje pomorski istraživač
Titula Admiral Oceanskog mora; potkralj i guverner Indija
Vjeroispovjest rimokatolik
Suprug/a/zi/ge Filipa Moniz Perestrelo
Partner Beatriz Enríquez de Arana
Djeca Diego
Fernando
Rodbina Giovanni Pellegrino, Giacomo, Bartolomej (braća) i Bianchinetta (sestra)
Potpis

Kristofor Kolumbo (1451 - 20.5. 1506.) je bio talijanski istraživač i trgovac koji je preplovio Atlantski okean i doplovio do Amerike 1492. godine pod zastavom Kastilijanske Španije. Čvrsto je vjerovao je da je zemlja okrugla (iako nije znao koliko velika), i da će ploveći na zapad doploviti do Indije.

Mnogi sumnjaju (iako za to nema puno dokaza) da Kolumbo nije bio prvi Evropljanin koji je doplovio do Amerike. Tako postoji jedna hipoteza, da su Vikinzi iz sjeverne Evrope doplovili do Amerike u 11. vijeku i osnovali malo naselje kod L'Anse aux Meadows (od kog nema ni traga). Neki historičari smatraju da je nepoznati moroplovac preplovio Atlantski okean prije Kolumba i da je njegova informacija bila osnova Kolumbovih tvrdnja. Postoje mnoge druge teorije o ekspedicijama raznih ljudi i naroda do Amerika prije Kolumba; vidite članak o prakolumbijskim preko-okeanskim susretima.

Giovanni Caboto venecijanski pomorac u službi Engleza, bio je prvi tadašnji Evropljanin koji je doista doplovio do glavnog kopna Američkih kontinenata (Kolumbo je uspio ovo uraditi tek u svom trečem putovanju 1498. godine). Caboto je poznat kao John Cabot zbog njegovih putovanja pod Engleskom zastavom. 1497. godine on je plovio od Bristola na brodu Matthew, tražeći morski put do Azije. Stigao je do sjeverne amerike i on i njegova posuda su postali prvi Evropljani od Vikinga da to urade. Pretpostavlja se da je upotrjebio informaciju od Britanskih mornara koji su dobro znali ribolovna područja u blizini Newfoundlanda da bi počeo ekspediciju.

Kolumbo se iskrcao u Bahami i kasnije je istraživao većinu karipskog mora, uključujući Kubu i Hispaniolu, kao i obalu srednje i južne Amerike. Nikad nije došao do današnjih Sjedinjenih Američkih Država, ali mnogi Amerikanci smatraju da je on bio prvi Evropljanin da dođe do "Amerike" i slave "Kolumbov dan", državni praznik 12. oktobra.

Za razliku od putovanja Vikinga, rezultati Kolumbovih putovanja su bili brzo i trajno priznanje postojanja novog svijeta od strane Evropljanja, Kolumbovska razmjena vrsta, i prva značajna Evropska kolonizacija Amerika.

Kolumbo je i dan danas kontroverzan historijski lik. Neki (uključujući mnogih indijanaca) smatraju da je bio odgovoran, izravno ili neizravno, za smrt mnogo miliona starosjedilačkih naroda, Evropsko izkorištavanje Amerika, i ropstvo u karipskom moru. Drugi smatraju da je bio izuzetno važan i pozitivan lik koji je dao ogromni doprinos Evropskoj ekspanziji i kulturi. Talijanski amerikanci ga slave kao ikon njihovog porijekla.

Historijski se je smatralo da je Kolumbo bio Talijan, ali mnogi danas smatraju da je etnički bio nešto druge. Razne teorije postoje za Grčko, Jevrejsko, Kastilijansko, Portugalsko, i Špansko porijeklo.

Drugo putovanje[uredi - уреди]

Drugo putovanje

Po dolasku u Španiju Kolumbo priprema mnogo ambiciozniju ekspediciju koja se sastojala od flote od 17 brodova, 1500 članova posade, 700 kolonista, 12 misionara te nešto domaćih životinja. Njegov cilj je da osnuje koloniju na Hispanoli i pronađe 39 članova posade Santa Marije koje je morao da ostavi tokom prošlog putovanja. Na put kreće iz Kadiza 25. septembra 1493.

Prvo ostrvo koje nalazi, 21 dan pošto je napustio Kanarska ostrva, naziva Dezirada. U nedelju 3. novembra 1493. nalazi ostrvo koje naziva Marija Galanda, po imenu svog admiralskog broda. Treće ostrvo koje je otkrio naziva Dominika, a posle njega otkriva Gvadelup. Posle toga kreće u pravcu severa ka Hispanoli. Uz put otkriva ostrva Monserat, Sveti Martin i Sveti Bartolomej. Kada je stigao u Hispaniolu osnovao je koloniju Izabela. Zatim je krenuo na zapad i aprila 1494. otkrio Portoriko, a zatim i Jamajku. Posle toga je došla sezona uragana kada je izgubio šest brodova. Od njihovih ostataka je napravio prvi brod koji je napravljen u Novom svetu i krstio ga imenom Indija.

U Kadiz stiže 11. juna 1496. na brodu Santa Klara.

Treće putovanje[uredi - уреди]

Treće putovanje

Na treće putovanje Kolumbo je krenuo iz luke Sanlukar de Barameda pored Kadiza 30. maja 1498. sa flotom od šest brodova. Na Kanarskim ostrvima, 20. juna flota se deli, a Kolumbo sa tri broda kreće ka jugu, a preostala tri broda kreću ka Hispanioli da bi odnele namirnice kolonistima.

Dana 1. avgusta 1498. otkriva obalu i ušće velike reke, a kasnije će se ispostaviti da je Kolumbo otkrio južnoamerički kontinent i ušće Orinoka. Posle toga kreće da ispituje obale današnje Venecuele i otkriva ostrva Trinidad, Sveti Vinsent, Grenada i Margarita.

U Hispaniolu stiže 31. avgusta 1498. Na ostrvu vlada potpuna anarhija i izbija pobuna protiv Kolumba. Pet brodova napuštaju ostrvo i odlaze za Španiju. Među onima koji su se vratili mnogi se žale kralju i kraljici okrivljujući Kolumba. Kralj i kraljica odlučuju da pošalju Fransiska Bobadilju da bi zamenio Kolumba na mestu vicekralja. On stiže u Hispaniolu 23. avgusta 1500. i početkom oktobra zatvara Kolumba i njegovu braću i šalje ih u Španiju da im se sudi.

Tokom putovanja Kolumbo je napisao pismo španskim kraljevima koje im je predato po dolasku u Španiju krajem novembra 1500. godine. Pismo je imalo efekta, Bobadilja je pozvan da se vrati u Španiju. Oktobra 1501. Kolumbu je dozvoljeno da organizuje novo putovanje, ali mu je zabranjeno da se vrati na Hispaniolu, oduzeta mu je titula vicekralja, ali je zadržao titulu admirala.

Četvrto putovanje[uredi - уреди]

Četvrto putovanje

Na svoje četvrto putovanje za Novi svet krenuo je iz Kadiza 9. maja 1502. sa četiri broda i 148 članova posade. U junu prolazi pored Martinika. Kada je stigao do obala današnjeg Hondurasa krenuo je ka jugu u potrazi za prolazom ka zapadu. Kada je došao do Panamskog zemljouza mislio je da je došao do Malajskog zemljouza.

Kako nije našao zlato i kako je počeo da gubi jedan po jedan brod rešio je da krene za Jamajku kada se njegov brod nasukao. Kolumbo šalje nekoliko ljudi na jednom čamcu da traže pomoć u Hispanioli. Pomoć od dva broda stiže 25. juna 1504.

Za Španiju kreće 12. septembra gde stiže 7. novembra, umoran i bolestan.

Kraj života[uredi - уреди]

Pred kraj života tražio je, na osnovu ranije zaključenih ugovora, da mu španska kruna isplati 10 procenta od profita ostvarenog u novootkrivenim zemljama što je odbijeno. Kolumbo je umro u Valjadolidu 20. maja 1506. kao veoma bogat čovek. Prvobitno je bio sahranjen u Valjadolidu, a zatim je prebačen u Sevilju. Guverner Hispaniole je 1542. prebacio njegove ostatke u Santo Domingo. Kada su Francuzi 1795. zauzali Santo Domingo njegovi ostaci su prebačeni u Havanu. Kada je Kuba 1898. postala nezavisna njegovi ostaci su ponovo prebačeni u Sevilju.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Portraits of Christopher Columbus – COLUMBUS MONUMENTS PAGES. Vanderkrogt.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]