Prijeđi na sadržaj

Amfetamin

Izvor: Wikipedija
Amfetamin
(IUPAC) ime
(±)-1-fenilpropan-2-amin
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 300-62-9 405-41-4
ATC kod N06BA01
PubChem[1][2] 3007
DrugBank APRD00480
ChemSpider[3] 13852819
Hemijski podaci
Formula C9H13N 
Mol. masa 135.2084
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi alfa-metilbenzenetanamin, alfa-metilfenetilamin, beta-fenil-izopropilamin
Fizički podaci
Tačka topljenja 285–281 °C (545–538 °F)
Rastvorljivost u voda 50–100 mg/mL (16 °C) mg/mL (20 °C)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost Oralno 20-25%; nazalno 75%; rektalno 95–99%; intravenozno 100%
Vezivanje za proteine plazme 15–40%
Metabolizam Hepatički (CYP2D6)[4]
Poluvreme eliminacije 12 h prosek za d-izomer, 13 h za L-izomer
Izlučivanje Renalno; značajna porcija nepromenjena
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća C(US)
Pravni status Droga (S8) (AU) Schedule III (CA) ? (UK) Schedule II (SAD) Prescription only
Način primene Oralno, Intravenozno, Vaporizacija, insuflacija, Rektalno, Podjezično

Amfetamini su hemikalije dobijene sintetičkim putem. Na tržište najčešće dolaze u obliku tableta. Amfetamini se unose oralno, pušenjem, udisanjem praha, i intravenski. Neposredno stimulišu cerebralni korteks u centralnom nervnom sistemu, uklanjajući umor, glad i pospanost. Dovode korisnika u stanje euforije. Pojačavaju koncentraciju, pažnju, reflekse, a i ideje i slike su mnogo življe. Prevelika doza može uzrokovati vrtoglavice, drhtanje, uznemirenost, paniku, bolove u grudima i ubrzan rad srca. Posledica može biti potpuni telesni i psihički kolaps. Hronično trovanje može izazvati paranoidne ideje i halucinacije. U mozgu stvara zavisnost i oslobađa ga od bilo kakvih ograda.

Spoljašnji znakovi su širenje zenica, nesanica, proliv, drhtanje, promene u ponašanju, izrazita euforija i naglo mršavljenje. Najpoznatiji amfetamini su „dizalica” (engl. upper), „spid” (engl. speed) i ekstazi.

Spid je ulični naziv za sintetičke droge na bazi amfetamina. Efekti uključuju smanjeni apetit, povećanu izdržljivost i energiju, povećani libido, hiperaktivnost i nesanicu. Organizam se pritom rapidno iscrpljuje. Kada se koristi u velikim dozama i intravenozno može dovesti i do predoziranja, do brze zavisnosti što je veliki rizik po zdravlje.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Miranda-G E, Sordo M, Salazar AM (2007). „Determination of amphetamine, methamphetamine, and hydroxyamphetamine derivatives in urine by gas chromatography-mass spectrometry and its relation to CYP2D6 phenotype of drug users”. J Anal Toxicol 31 (1): 31–6. PMID 17389081. Arhivirano iz originala na datum 2020-05-03. Pristupljeno 2013-11-07. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Ovaj članak, ili jedan njegov segment, izvorno je preuzet iz knjige Ivan Vidanović "Rečnik socijalnog rada" uz odobrenje autora.

Povezano

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]