1991

Izvor: Wikipedia
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine: 1988 1989 199019911992 1993 1994
1991 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1991
MCMXCI
Ab urbe condita 2744
Islamski 1411 – 1412
Iranski 1369 – 1370
Hebrejski 5751 – 5752
Bizantski 7499 – 7500
Koptski 1707 – 1708
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2046 – 2047
 - Shaka Samvat 1913 – 1914
 - Kali Yuga 5092 – 5093
Kineski
 - Kontinualno 4627 – 4628
 - 60 godina Yin Metal Koza
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11991
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1991 (MCMXCI) bila je, po gregorijanskom kalendaru, redovna godina koja počinje u utorak, 991. godina po redu u 2. mileniju, 91. godina u 20. veku i 2. godina u deceniji 1990-ih godina. Ova se godina obično smatra poslednjom godinom Hladnog rata, koji je počeo 1940-ih. Te godine Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika raspao se na petnaest nezavisnih država. Uz dozvolu Ujedinjenih nacija, koalicione snage sastavljene od 34 država vodile su rat protiv Iraka, koji je 1990. napao i okupirao Kuvajt. Taj će se sukob nazvati Prvim zalivskim ratom i označiće početak dugotrajnog i snažnog vojnog prisustva Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom Istoku.

U jugoistočnoj Evropi, konflikt između vlasti različitih jugoslovenskih republika prerastao je u oružane sukobe i rezultirao raspadom. Hrvatska i Slovenija proglasile su nezavisnost, a Makedonija i Bosna i Hercegovina objavile su da ih u tome nameravaju slediti. Krajem godine poslednji jugoslovenski premijer Ante Marković podneo je ostavku. U međuvremenu su se dogodili i prvi ratni zločini, koji su te godine kulminirali nakon pada Vukovara.

Na polju filma, 1991. godina donijela je nekoliko znakovitih ostvarenja. Film The Silence of the Lambs s Anthonyjem Hopkinsom i Jodie Foster pomeo je konkurenciju na dodjeli Oscara te je postao prvi horor film u historiji nagrađen nagradom za najbolji film. Iste godine, Oliver Stone izdaje svoj kultni film JFK, koji analizira situaciju nakon atentata na predsjednika Kennedyja, s Kevinom Costnerom, braća Coen ostvaruju svoj prvi pravi uspjeh s filmom Barton Fink dok je na polju animiranog filma nesumnjivo najznakovitije izdanje Disneyjev Beauty and the Beast. Najuspješnije muzičko ostvarenje te godine bila je balada "(Everything I Do) I Do it For You" Bryana Adamsa, a među pet najuspješnijih pjesama te godine spadaju i "Wind of Change" grupe Scorpions i alternativna rock pjesma "Losing My Religion" benda R.E.M. Na Eurosongu održanom u Rimu pobjedila je Švedska.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

  • 1. 1. - Devalvacija dinara sa 7 na 9 za nemačku marku.
  • 4. 1. - Osnovan Sekretarijat unutrašnjih poslova Krajine, na čelu sa Milanom Martićem.
  • 8. 1. - Savezni zvaničnici izjavili da je srpska skupština 28. 12. odobrila upad u monetarni sistem (izdavanje novog novca u vrednosti 1,8 milijardi dolara), Svetska banka upozorava da bi zemlja mogla ostati bez kredita[1][2].
  • 9. 1. - Predsjedništvo SFRJ usvojilo Naredbu kojom izričito naređuje rasformiranje svih nelegalnih oružanih sastava na teritoriji Jugoslavije (prvi rok 19. 1., Slovenija i Hrvatska kažu da su njihovi sastavi legalni).
  • 9. 1. - Rezolucija muslimanskih intelektualaca Bosne i Hercegovine - ističe se "zasebnost i suverenost" Muslimana i "posebni značaj" SDA[3].
  • 10. 1. - Na sastanku Predsedništva, republičkih lidera i saveznog premijera, Slobodan Milošević zvanično izjavio da će zahtevati promenu granica ako Jugoslavija postane konfederacija nezavisnih republika[4].
  • 11. 1. - Konstituisana višestranačka skupština u Srbiji.
  • 11 - 13. 1. - Siječanjski događaji u Litvi - u neuspjeloj intervenciji sovjetske vojske gine 14 civila.
  • 12. 1. - Kongres SAD predsjedniku George H.W. Bushu odobrio upotrebu vojne sile u svrhu istjerivanja iračkih snaga iz Kuvajta, čime su stvoreni preduvjeti za formalni početak zaljevskog rata.
  • 13. 1. - Water polo pictogram.svg Jugoslovenski vaterpolisti osvojili svetsko zlato u Pertu, Australija.
  • 14. 1. - Savezni ustavni sud poništio ključne delove slovenačke deklaracije suvereniteta i srbijanski zakon kojim se uvode prepreke na trgovinu sa Slovenijom i Hrvatskom.
  • 17. 1. - Zaljevski rat počinje intenzivnim bombardiranjem iračkih ciljeva ("Pustinjska oluja"); istog dana Irak ispaljuje prve Scudove na Izrael.
  • 17. 1. - Harald V je novi kralj Norveške.
  • 19. 1. - Povišena gotovost slovenačke i hrvatske policije/redarstva i teritorijalne obrane, raspoređeni oko ključnih objekata.
  • 20. 1. - Prijedlog "vojnog pakta" između Slovenije i Hrvatske[5] - u slučaju intervencije JNA u bilo kojoj republici, obe će proglasiti nezavisnost (objavljeno 8. 2.).
  • 23. 1. - Savezni sekretarijat narodne odbrane upozorava da će povisiti borbenu gotovost ako se ne izvrši naređenje od 9. 1.
  • 24. 1. - Hrvatska odbija razoružati svoju paravojnu policiju, uprkos prijetnji JNA[6].
  • 24. 1. - Tajni sastanak Milošević-Kučan - Slovenija može napustiti SFRJ[7], Srbi imaju pravo živjeti u jednoj državi[8].
  • 25. 1. - TV Beograd emitovala tajni film u kome se iznose tvrdnje o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, planiranju napada na oficire JNA i vođenju nemilosrdnog rata ("afera Špegelj")[9].
  • 25. 1. - Makedonsko Sobranje usvojilo deklaraciju o suverenosti.
  • 25 - 26. 1. - U Beogradu održan sastanak saveznog Predsedništva i hrvatskog vođstva - obostranim ustupcima izbegnut konflikt[10].
  • 26. 1. - Monika Seleš najmlađa pobednica Australian Open-a (ovo je godina njene dominacije).
  • 26. 1. - U Somaliji zbačen Mohamed Siad Barre - ovo je i pad Somalske Demokratske Republike, nacionalne vlade praktično neće biti do 2006.
  • 30. 1. - Vojni sud izdao nalog za privođenje Martina Špegelja, hrvatskog ministra obrane; Hrvatska smatra da su optužbe isfabrikovane.
  • 31. 1. - Hrvatska delegacija napustila proširenu sednicu Predsedništva SFRJ zbog prisustva JNA.

Februar/Veljača[uredi - уреди]

  • 1. 2. - Iz Sabora Hrvatske se povuklo 11 zastupnika srpske nacionalnosti.
  • 2. 2. - JNA kaže da Hrvatska nije ispunila obećanje da će razoružati policijsku rezervu i uhapsiti Špegelja.
  • 2. 2. - Kancelarija mađarskog premijera potvrdila da je jedna mađarska firma isporučila malu pošiljku mašinki u Jugoslaviju (Hrvatsku) prethodnog oktobra, prema porudžbini iz treće zemlje[11].
  • 4. 2. - U Beogradu osnovana Delta holding.
  • 7. 2. - Na sednici proširenog Predsedništva SFRJ u Beogradu Janez Drnovšek izjavio da će Slovenija i formalno pokrenuti postupak "razdruživanja" od Jugoslavije. Na primedbu Vasila Tupurkovskog da "u slučaju izlaska iz Jugoslavije makar jedne republike, SFRJ više ne postoji", Milošević odgovara "Malo morgen!"[12].
  • 7. 2. - Položio zakletvu Jean-Bertrand Aristide, prvi demokratski izabran predsednik Haitija.
  • 7. 2. - Privremena IRA izvela minobacački napad na 10 Downing Street, sedište britanskog premijera, tokom zasedanja vlade - niko od njih nije povređen.
  • 8. 2. - Treća runda međurepubličkih razgovora okončana bez rezultata, Tuđman bojkotovao zbog mitinga žena ispred zgrade u kojem su održavani.
  • 9. 2. - U Litvaniji glasali za nezavisnost.
  • 13. 2. - Na četvrtoj rundi međurepubličkih pregovora Slovenija i Hrvatska traže transformaciju u savez suverenih država u roku od četiri meseca.
  • 13. 2. - Pametnim bombama uništeno sklonište sa više stotina ljudi u Bagdadu - mislilo se da je to vojni objekt.
  • 15. 2. - Osnovana Višegradska grupa - Mađarska, Čehoslovačka i Poljska.
  • 16. 2. - Dolazak specijalnih jedinica MUP Hrvatske na podrucje Plitvičkih jezera izazvao brojne proteste i negodovanje lokalnog srpskog stanovništva[12].
  • 16. 2. - Komentator Dnevnika TV Beograd, Slavko Budihna, optužio SPO da sarađuje i "sa krajnjom profašističkom i proustaškom Hrvatskom" (na osnovu Vukovog pisma Tuđmanu)[13].
  • 20. 2. - Slovenački parlament usvojio amandmane koji mu omogućuju preuzimanje saveznih funkcija i Rezoluciju o disocijaciji od Jugoslavije (prvi konkretni koraci ka nezavisnosti)[14].
  • 20. 2. - Pošto TV Beograd nije želela dati demanti na komentar od 16. 2., SPO poziva na okupljanje 9. marta ("TV Bastilju moramo da oslobodimo"); pridružiće se i druge stranke, glavni zahtevi nepristrasnost TV Beograd i smena Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Slavka Budihne i Ivana Kriveca[13].
  • 20. 2. - Oko 100.000 ljudi u Tirani podržava studente koji štrajkuju glađu, srušena statua Envera Hodže.
  • 21. 2. - Hrvatski sabor jednoglasno za Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SFR Jugoslavije i prednost republičkih nad saveznim zakonima.
  • 22. 2. - Peta runda jugoslovenskih razgovora (u Sarajevu).
  • 23. 2. - Osnovana Srpska radikalna stranka (Šešeljev Srpski četnički pokret i Nikolićeva frakcija Narodne radikalne stranke).
  • 24 - 28. 2. - Operacija Pustinjska sablja ili "100-časovni rat" - oslobođenje Kuvajta.
  • 25. 2. - Od komada iračkog skada poginulo 29 američkih vojnika u kasarni u Dhahranu, Saudi Arabija.
  • 26. 2. - Irački predsjednik Saddam Hussein objavio povlačenje iračkih snaga iz Kuvajta - u povlačenju se pale naftne bušotine.
  • 26. 2. - Hrvatski ministar obrane gen-puk. Martin Špegelj optužen pred zagrebačkim vojnim sudom za oružanu pobunu - hrvatske vlasti odbijaju saradnju[15].
  • 27. 2. - U parlamentu BiH srpski poslanici ne dozvoljavaju donošenje "Deklaracije o državnoj suverenosti i nedjeljivosti Republike Bosne i Hercegovine"; Izetbegović izjavio da bi "zbog suverene Bosne žrtvovao mir"[16].
  • 28. 2. - Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine usvojili Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine i ostanku u Jugoslaviji, "odnosno u zajedničkoj državi sa republikom Srbijom i Crnom Gorom, kao i sa srpskim narodom u republici Bosni i Hercegovini"[12].

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

Pakrac, poprište okršaja
  • 2. 3. - Okršaj u Pakracu: hrvatski specijalci povratili kontrolu nad policijskom stanicom u Pakracu, koju su prethodnog dana preuzeli lokalni Srbi, u Beogradu se izveštava o poginulima; JNA poslata da razdvaja strane.
  • 2. 3. - Nakon okupljanja podjeljeno oružje iz policijske stanice u Bileći Srbima koji su registrirani kao pripadnici pričuvnog sastava[17].
  • 3. 3. - U Los Angelesu bijeli policajci premlaćuju crnog prijestupnika Rodneya Kinga, a što je zabilježeno video-kamerom.
  • 3. 3. - Hrvatske snage se povlače iz Pakraca.
  • 3. 3. - Letonija i Estonija glasaju za nezavisnost od SSSR.
  • 7. 3. - Slovenački zakon omogućuje tamošnjim regrutima da izbegnu službu u JNA[18].
  • 9. 3. - Velike demonstracije u Beogradu, u organizaciji SPO i ostale opozicije protiv Miloševićevog režima, povodom pristrasnosti TV Beograd. SUP nije dozvoljavao okupljanje na Trgu Republike (već na Ušću). Dolazi do nereda na više mesta u gradu u kojima su dve osobe izgubile život. Uveče je uhapšen lider SPO-a Vuk Drašković (pušten 12. 3.), na gradske ulice izašli tenkovi JNA.
  • 10. 3. - Okupljanje u beogradskom Studentskom gradu, studenti uveče krenuli u stari Beograd, na Brankovom mostu bačen suzavac na njih.
Terazijska česma, Beograd
  • 10 - 13. 3. - Demonstracije studenata kod Terazijske česme u Beogradu.
  • 11. 3. - SPS organizovao miting na beogradskom Ušću.
  • 11. 3. - Monika Seleš prvi put na vrhu WTA liste - smenjuje se sa Štefi Graf do juna 1993.
  • 11 - 12. 3. - Vanredno zasedanje Skupštine Srbije, koje je opozicija napustila; smenjeni Mitević, Šestakov i Vitas, podneli ostavke Budihna i Krivec, anegdota o dedi i unuku...[19]; izabran Anketni odbor u vezi 9. marta (prihvaćena većina studentskih zahteva).
  • 13. 3. - Veliki miting opozicije na beogradskom Trgu Republike, koji prenosi televizija; oslobođeni Vuk Drašković prvi put pokreće skandiranje "Svi! Svi! Svi!" (uhapšeni da budu pušteni), zahteva se i ostavka vlade; studenti okončali proteste iza ponoći, nakon što je ministar policije Radmilo Bogdanović podneo ostavku.
  • 15. 3. - Sednica Predsedništva SFRJ 12. marta 1991.: posle trodnevne rasprave, Predsedništvo SFRJ, u funkciji Vrhovne komande oružanih snaga, sa 5:3 odbilo predlog vrha JNA o zavođenju vanrednog stanja na teritoriji SFRJ (ovlašćenje za gušenje etničkih konflikata, mobilizacija i poništavanje republičkih zakona protivnih saveznim).
  • 15. 3. - Zbog odbijanja plana JNA, Borisav Jović, predsednik Predsedništva SFRJ, podneo ostavku (sutradan i predstavnici Crne Gore (Nenad Bućin) i Vojvodine (Jugoslav Kostić).
  • 15. 3. - Međustranačko vijeće Republike Hrvatske donijelo zaključak o osnivanju Narodne zaštite.
  • 15. 3. - Nemačka i formalno nezavisna, nakon što su se četiri sile odrekle svih preostalih prava.
  • 16. 3. - Slobodan Milošević izjavio da Srbija neće priznavati savezno predsedništvo, zbog "antisrpske koalicije" drugih republika[20]. Na zatvorenom sastanku sa predsednicima opština iz Srbije izjavio: "Vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti... bezbednim..."[21] ("...A, ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo!..."[22]).
  • 16. 3. - U Srbiji i Hrvatskoj mobilizacija rezervne milicije i TO.
  • 17. 3. - Izvršno vijeće SAO Krajine donelo formalnu odluku o odvajanju iz Republike Hrvatske i poštovanju saveznih zakona[23].
  • 18. 3. - Skupština Srbije, umesto raspuštene kosovske skupštine, smenila Riza Sapunxhiu-a, kosovskog predstavnika u saveznom predsedništvu (koje time ostaje sa četiri člana).
  • 19. 3. - Slobodan Milošević razgovara sa studentima u Rektoratu. Peticija 200 srpskih glumaca, pisaca i filmskih radnika traži Miloševićevu ostavku, jer je "odabrao ratnu politiku".
  • 19. 3. - Saopštenje Vrhovne komande JNA: vojska se neće mešati u političke dogovore, niti dozvoliti međuetničke konflikte i građanski rat.
  • 20. 3. - Borisav Jović povukao ostavku (srbijanska skupština je nije prihvatila[24]).
  • 21. 3. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ (pored Miloševića, tu su i Kučan i Tuđman koji su pristali doći u Beograd).
  • 21. 3. - Za nove članove Predsedništva izabrani Branko Kostić (CG) i Sejdo Bajramović (Kosovo) umesto smenjenog Sapundžiua (oni i vojvođanski predstavnik potvrđeni 16. 5.).
  • 25. 3. - Sastanak u Karađorđevu Miloševića i Tuđmana.
  • 26. 3. - Osnovan Mercosur, zajedničko tržište juga Južne Amerike.
  • 27. 3. - Miting SPO i Ujedinjene opozicije u Beogradu, povodom 50-godišnjice puča 27. marta i protiv Miloševićevog režima.
  • 28. 3. - Sastanak republičkih lidera u Splitu.
  • mart, krajem - Inicijativa za Srpski nacionalni savet (neki akademici, intelektualci, predstavnici stranaka iz Srbije, BiH), sastavljena Deklaracija o srpskom nacionalnom jedinstvu[25] (neuspešno, u septembru će biti osnovan Srpski sabor[26]).
Spomenik Josipu Joviću na Plitvicama

April/Travanj[uredi - уреди]

  • 1. 4. - Izvršno vijeće SAO Krajine donijelo odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i o raspisivanju referenduma (Skupština u Srbiji nije prihvatila ovu odluku)[28], kao i o mobilizaciji.
  • 3. 4. - Vijeće sigurnosti UN izglasalo rezoluciju o prekidu vatre u Zaljevskom ratu i zatražilo od Iraka da uništi oružje za masovno razaranje.
  • 5. 4. - Dan nakon dolaska iz Beograda sa Frankom Simatovićem, Kapetan Dragan preuzima komandu nad bazom krajiške milicije u Golubiću kod Knina (nastanak "Knindži", začetak JSO)[21].
  • 8. 4. - U Zagrebu, usled protesta ispred sudnice, odloženo suđenje u odsustvu Martinu Špegelju pred vojnim sudom.
  • 9. 4. -  Gruzija proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 11. 4. - Sastanak republičkih lidera na Brdu kod Kranja - dogovoreno da se sprovedu referendumi u republikama, osim Slovenije gde je on već sproveden (nije se došlo do datuma glasanja)[28].
  • 15. 4. - Osnovana Evropska banka za obnovu i razvoj.
  • 16. 4. - U Srbiji zbog neisplaćenih plata štrajkuje 700.000 radnika; traže garantovani minimalac i ukidanje novih poreza - vlada odmah ispunjava zahteve[28].
  • 17. 4. - Slobodan Milošević posetio Hilandar uz hladan doček[29].
  • 18. 4. - Sastanak republičkih lidera u Ohridu.
  • 20. 4. - Osnovan Zbor narodne garde, prethodnik Hrvatske vojske.
  • 20. 4. - Prvi Kros Radio Beograda, danas Kros RTS-a.
  • 20. 4. - Devalvacija dinara sa 9 na 13 za nemačku marku.
  • 25. 4. - Srbi osnivaju Zajednicu opština Bosanske krajine.
  • 29. 4. - JNA blokira Kijevo dan nakon dolaska hrvatske policije.
  • 29. 4. - Počela s emitovanjem beogradska Radio Politika.
  • 29. 4. - Ciklon pogađa Bangladeš, poginulo skoro 139 hiljada ljudi.

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Spomenik žrtvama Sukoba u Borovom Selu
  • 2. 5. - Sukob u Borovom Selu u kome je ubijeno 12 hrvatskih policajaca i trojica Srba. JNA poslata da razdvaja strane ovde, na Plitvicama i drugde. Policajac Franko Lisica ubijen u Polačama kod Benkovca.
  • 2. 5. - Zbog vatre odozdo prizemljen helikopter sa potpredsednikom Hrvatskog sabora Vladimirom Šeksom.
  • 2. 5. - U Zadru i Šibeniku vandalizovana srpska imovina.
  • 3. 5. - Mošti Nikolaja Velimirovića iz SAD donesene u Beograd, a u Lelić kod Valjeva 12. 5.
  • 4. 5. - Poslednje učešće SFR Jugoslavije na Pesmi Evrovizije: Bebi Dol sa pesmom "Brazil" uzima pretposlednje mesto (pobedila Švedska).
  • 4. 5. - U Sotinu ubijen jedan Srbin[30].
  • 4. 5. - Zvaničan datum nastanka JSO (Crvene beretke).
  • 5. 5. - Croatia Airlines ima prvi putnički let, na liniji Zagreb-Split.
  • 6. 5. - Na velikim demonstracijama u Splitu ispred tadašnje Komande Vojnopomorske oblasti, povodom blokade Kijeva, ubijen vojnik JNA Sašo Gešovski. SSNO Veljko Kadijević izjavljuje da je zemlja u stanju građanskog rata i proglašava borbenu gotovost[31].
  • 6. 5. - Zamrznuta američka ekonomska pomoć Jugoslaviji i podrška za kredite u međunarodnim institucijama, povodom "oštre represije" albanske manjine i "destabilizacije Predsedništva" (na osnovu zakona od prošlog novembra)[31]; pomoć uslovno nastavljena 24. 5. uz upozorenja Srbiji.
  • 7. 5. - U Beogradu pozvani rezervisti[31]. Demonstranti u BiH i Makedoniji traže da se vojni rok služi u sopstvenoj republici.
  • 7 - 9. 5. - Kod Pologa blokirana motorizirana brigada JNA iz Mostara, propuštena nakon posredovanja predsednika Izetbegovića[32].
  • 8. 5. - Hajduk osvaja posljednji Kup Jugoslavije u nogometu, pobjedom u Beogradu od 1-0 nad Crvenom zvezdom.
  • 8. 5. - Slovenački zakon zahteva od svojih građana da služe u Teritorijalnoj odbrani umesto u JNA.
  • 9. 5. - Na dugoj sednici Predsedništva SFRJ, JNA ovlašćena da sprovodi odluke za uspostavljanje mira i zaustavljanje etničkog nasilja (razoružavanje paravojnih jedinica).
  • 11. 5. - Osnovano Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka (kasnije Dan Bošnjačke nacionalne zastave).
Pehar Kupa šampiona - FK Crvena Zvezda šampion Evrope

Jun/Lipanj[uredi - уреди]

  • 1. 6. - Otvoren tunel Karavanke.
  • 6. 6. - Samit šefova republika u Stojčevcu kod Sarajeva. Izetbegović i Kiro Gligorov predložili asimetrični savez suverenih republika.
  • 8. 6. - Milicionari SAO Krajine iz Knina održavaju smotru u Drvaru i Bosanskom Grahovu[36].
  • 10. 6. - U Sarajevu osnovano Vijeće nacionalne obrane muslimanskog naroda s Patriotskom ligom kao svojim vojnim krilom[37].
  • 12. 6. - Boris Jeljcin izabran za predsjednika Rusije (RSFSR).
  • 13. 6. - Dobroslav Paraga u Ljubuškom proglasio "Nezavisnu državu Hrvatsku"[37].
  • 14. 6. - Željko Ražnatović Arkan osuđen u Hrvatskoj na pet godina zatvora i pušten da se do pravosnažnosti presude brani sa slobode - odlazi u Beograd[38].
  • 15. 6. - Planina Pinatubo na Filipinima ima erupciju, drugu najveću na kopnu u 20. veku - stradalo 800 ljudi.
  • 19. 6. - Sastanak KEBS-a u Berlinu - traži se mirno rešenje nesuglasica u Jugoslaviji, podržava se njen integritet[31].
  • 21. 6. - Američki državni sekretar James Baker u poseti Jugoslaviji, čiji integritet podržava, razgovara sa saveznim i republičkim liderima - SAD neće priznati Sloveniju i Hrvatsku[31].
  • 24. 6. - Evropska zajednica i KEBS podržavaju jedinstvo Jugoslavije.
  • 24. 6. - Predsednik SIV Ante Marković pred Hrvatskim saborom poziva Sloveniju i Hrvatsku da zaustave planove za proglašenje nezavisnosti (opasnost "kolapsa društva").
  • 25. 6. - Hrvatska i Slovenija proglašavaju nezavisnost od SFRJ, ostavljena mogućnost saveza sa ostalim republikama (slovenački rok za proglašenje bio 26. 6.).
  • 26. 6. - Slovenačka milicija zauzela granične prelaze, blokira se kretanje JNA. Savezna vlada naređuje zauzimanje graničnih prelaza.
  • 26. 6. - Srpske snage napale stanicu milicije u Glini, poginuo policajac i dvojica civila, sukob i u Dvoru na Uni, JNA interveniše - narednih dana napeto na Baniji i Kordunu.
  • 26. 6. - SPO odlučio da osnuje Srpsku nacionalnu gardu[39].
  • 27. 6. - Započinje Rat u Sloveniji. JNA krenula u oružanu akciju preuzimanja kontrole jugoslovenskih graničnih prelaza. Nad ljubljanskim naseljem Rožna dolina oboren helikopter JNA (prve žrtve). U desetodnevnom ratovanju sa pripadnicima slovenačke teritorijalne odbrane poginule 62 osobe.
  • 27. 6. - U Bosanskom Grahovu donesena Deklaracija o ujedinjenju Zajednice opština Bosanske krajine i SAO Krajine.
  • 28. 6. - Dejstva Ratnog vazduhoplovstva u Sloveniji.
  • 28. 6. - Uz posredovanje trojke EZ dogovoreno primirje u Sloveniji, povratak u kasarne JNA (koja objavljuje da je ispunila zadatke)[39][31].
  • 29. 6. - Basketball pictogram.svg Eurobasket 1991. u Rimu - Jugoslavija prvak, Vlade Divac i Toni Kukoč u timu prvenstva.
  • 29. 6. - Sukobi kod Osijeka i Mirkovaca.
  • 30. 6. - Trojka EZ u Jugoslaviji: Stjepan Mesić da bude izabran za predsednika predsedništva SFRJ, odluke o nezavisnosti će biti zamrznute[40]. Petogodišnji program pomoći vredan 1,155 milijardi dolara će biti zamrznut ako ne bude sprovedeno primirje[41].
  • 30. 6. - Ultimatum JNA Sloveniji - primirje, napuštanje graničnih prelaza i deblokada kasarni.
  • 30. 6. - Vojislav Šešelj (SRS) izabran za narodnog poslanika (u prvom krugu 16. 6. pobedio Borislava Pekića iz DS)[40].
  • 30. 6. - JNA poziva rezerviste[40].
  • 30. 6. - Premijer Marković objavljuje da je vojsci naređen povratak u kasarne.

Jul/Srpanj[uredi - уреди]

  • 1. 7. - Stjepan Mesić, pod pritiskom Evropske zajednice, rano ujutro izabran za predsednika Predsedništva SFRJ[42].
  • 1. 7. - Ubijen Josip Reihl-Kir, šef osiječke policije.
  • 1. 7. - Formalno ukinut Varšavski pakt.
  • 1. 7. - Holandija predsedava Savetom Evropske zajednice (ministar ino. poslova Hans van den Broek).
  • 2. 7. - Nove borbe u Sloveniji, slovenačka TO napada JNA, Vazduhoplovstvo gađalo nekoliko ciljeva; načelnik generalštaba Adžić preti odmazdom za napade na vojsku; Mesić i Tupurkovski u Ljubljani: vojska će napasti ako trupe ne budu deblokirane; uveče primirje.
  • 2. 7. - Gomila u Zagrebu pokušava da zaustavi tenkovski konvoj, najmanje troje mrtvih (jedna tenkovska kolona se sutradan vratila).
  • 2. 7. - Roditelji vojnika JNA u Sloveniji upali u Narodnu skupštinu Srbije - traže da se regruti ne šalju u Sloveniju i Hrvatsku, sutradan putuju u Sloveniju[40][43].
  • 3. 7. - Rano ujutru tenkovska kolona iz Beograda kreće auto-putem (do hrvatske granice)[43].
  • 3. 7.? - Pismo predsednika SAD Dž. Buša predsedniku predsedništva Mesiću: SAD ne podržavaju upotrebu sile za očuvanje integriteta Jugoslavije, prihvatiće nezavisnost Slovenije i Hrvatske ako budu postignute mirno[41].
Hrvatska 1991.
  • 4. 7. - Hrvatske snage u Topuskom.
  • 5. 7. - Evropska zajednica uvodi Jugoslaviji embargo na oružje, zamrzava finansijsku pomoć od 807 miliona ekija (915 mil. dolara). KEBS odlučio poslati posmatračku misiju u Jugoslaviju (SAD podržavaju embargo na oružje 8. 7.)[41].
  • 5. 7. - Predsedništvo SFRJ predlaže da Slovenci zadrže kontrolu nad prelazima, ali da se prihodi uplaćuju u saveznu kasu.
  • 6. 7. - Milošević: ko ne želi da ostane u federaciji, može da ide; Srbija će zaštititi Srbe koji žive u drugim republikama.
  • 7. 7. - Brionska deklaracija na sastanku trojke EZ i predstavnika Slovenije, Hrvatske i saveznog predsedništva - kraj rata u Sloveniji, objave nezavisnosti Slovenije i Hrvatske zamrznute na tri meseca, predviđen povratak JNA u kasarne u Sloveniji i Hrvatskoj.
  • 7. 7. - Okršaj u Tenji, kod Osijeka, prvi put upotrebljena hrvatska artiljerija, mrtvi na obe strane (najmanje osam), JNA razdvaja (Srpska dobrovoljačka garda ima prve borbe u ovom mestu[38]).
  • 11. 7. - Oružani okršaj na periferiji Osijeka.
  • 12. 7. - Zemljotres u rumunskom delu Banata (M 5.6, I VIII)
  • 14. 7. - Borbe na Baniji, oko Petrinje.
  • 14. 7. - Franjo Tuđman u intervjuu Frans presu: o razgraničenju u BiH bi se moglo dogovoriti "mirno za zelenim stolom"[44], kasnije demantovano[45].
  • 18. 7. - Predsedništvo SFRJ usvojilo odluku o povlačenju snaga JNA iz Slovenije u roku od tri meseca (Mesić glasao protiv): 31. korpus u Srbiju a 14. u BiH[45].
  • 22. 7. - Sastanak saveznih i republičkih čelnika u Ohridu, predlog razoružanja paravojski i demobilizacije, Ante Marković upozorava na "kataklizmu"; Tuđman napustio sastanak zbog jakih borbi u Mirkovcima, kod Vinkovaca (20-tak mrtvih). Hrvatske snage i avion JNA razmenili vatru.
  • 22. 7. - Mike Tyson uhapšen pod optužbom silovanja Desiree Washington.
  • 23. 7. - U Srbiji usvojen Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, Užice, Vrbas i (Kosovska) Mitrovica više nisu "Titovi".
  • 25. 7. - Borbe između tenkova JNA i hrvatskih snaga u Erdutu, Dalju i Aljmašu.
  • 26. 7. - Akcija "Žaoka"[46]. Srpska paravojska u Struzi kod Dvora na Uni koristila hrvatske civile kao živi štit (JNA kasnije zaštitila civile)[47].
  • 27. 7. - JNA i srpske snage izbacile hrvatsku policiju iz Gline, 10 mrtvih (Knindže nakon ove bitke dobile poznate crvene beretke).
  • 28. 7. - Koncert "Yutel za mir" u sarajevskoj Zetri.
  • 31. 7. - Hrvatski mirovni plan nudi autonomiju Srbima.
  • 31. 7. - SSSR i SAD u Moskvi potpisuju START I, ugovor o redukciji strateškog naoružanja.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

  • 1. 8. - Hrvatska strana gubi Erdut, Dalj i Aljmaš uz nekoliko desetina poginulih (v. Pokolj u Dalju).
  • 3. 8. - Hrvatski napad na Dalj, borbe kod Tenje, Predsedništvo predlaže primirje (dogovoreno 6. 8.).
  • 4. 8. - U Prebilovcima kod Čapljine sahranjeni posmrtni ostaci Srba ubijenih 1941.
  • 4. 8. - Neuspeh mirovne misije EZ (srpska delegacija nije došla na sastanak, navodno "trik" oko termina).
  • 4. 8. - Usled borbi, Hrvatska prekinula sve odnose sa Srbijom[41].
  • 4. 8. - U Beogradu ubijen Branislav Matić Beli, finansijer SPO, zapovednik Srpske garde.
  • 5. 8. - Srpski napad na Lovinac kod Gračaca.
  • 5. 8. - U Srbiji objavljen Zakon o radio-televiziji - RTV-e Beograd, Novi Sad i Priština spojeni u državnu Radio-televiziju Srbije.
  • 6. 8. - Dogovoreno primirje u Hrvatskoj, sporadično se krši.
  • 6. 8. - Tim Berners-Lee objavio sažetak projekta World Wide Web na njuzgrupi alt.hypertext - time WWW postaje javno dostupni servis na internetu.
  • 12. 8. - Beogradska inicijativa na sastanku Slobodana Miloševića sa predsjednicima skupština Srbije, Crne Gore i BiH (Krajišnik) za očuvanje Jugoslavije[48]; predloženo da se sastavi novi ustav za republike koje žele ostati u Jugoslaviji, predsednik BiH Alija Izetbegović protestuje jer sastanak nije bio reprezentativan[49].
  • 7. 8. - Makedonija odlučila da održi referendum 8. septembra.
  • 12. 8. - Osnovana SAO Zapadna Slavonija.
  • 16. 8. - Izetbegović: o sudbini BiH će se odlučiti na referendumu čiji će datum odrediti skupština, poziv Turskoj i EZ za pomoć protiv srpskih i hrvatskih planova za podelu BiH[49].
  • 16. 8. - Demokratski savez Kosova najavljuje referendum.
  • 17. 8. - Papa Jovan Pavle II u Pečuju kaže da su hrvatska htenja legitimna.
  • 17. 8. - Tenkovi JNA u Okučanima, avioni gađali hrvatske položaje u Staroj Gradiškoj, nakon borbi prethodnog dana.
  • 19. 8. - Raspad SSSR: pokušaj državnog udara u Sovjetskom Savezu, tj. zbacivanja Mihaila Gorbačova sa vlasti, sledi niz proglašenja nezavisnosti.
  • 19. 8. - Borbe oko Pakraca i Okučana, granatiranje Osijeka.
  • 19. 8. - Eksplozije ispred dva jevrejska zdanja u Zagrebu.
  • 20. 8. -  Estonija proglašava nezavisnost od SSSR-a, protesti u Moskvi protiv puča.
  • 20. 8. - Vlada SAO Krajine odlučila da uspostavi jedinstvenu Teritorijalnu odbranu, u sklopu Oružanih snaga SFRJ.
  • 21. 8. - Kninski korpus JNA na domaku Zadra, Novosadski korpus ušao u Beli Manastir.
  • 21. 8. -  Latvija proglašava nezavisnost od SSSR-a, pokušaj puča u Moskvi okončan.
  • 21 - 22. 8. - Vazduhoplovstvo raketira položaje ZNG u Sarvašu.
  • 22. 8. - Tuđmanov ultimatum saveznom predsedništvu: JNA će biti smatrana okupacionom vojskom i biće proglašena opšta mobilizacija, ako se do 31. 8. ne uspostavi primirje i pobunjenici ne polože oružje.
  • 24. 8. -  Ukrajina proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 24. 8. - Oboren avion JRV kod Vukovara, pilot se spasao.
  • 24. 8. - Hans Dietrich Genscher upozorava da bi Nemačka mogla priznati Sloveniju i Hrvatsku ako se borbe nastave.
  • 24. 8. - UEFA odlučila da se mečevi evropskih kupova igraju van Jugoslavije.
  • 25. 8. - Počeli napadi snaga JNA i srpskih paravojnih jedinica na Vukovar - artiljerijsko i vazdušno bombardovanje; borbe i oko Kijeva i drugde.
  • 25. 8. -  Belorusija proglasila nezavisnost.
  • 25. 8. - Student Linus Torvalds obavestio na newsgroup-i o jezgru novog operativnog sistema koji razvija.
  • 27. 8. -  Moldavija proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 27. 8. - Zauzeto Kijevo.
  • 27. 8. - Ministri inostranih poslova u Briselu smatraju da je Srbija odgovorna za konflikt (dva dana kasnije State Department misli isto)[49]; EZ predlaže mirovni plan (primirje uz posmatrače i mirovna konferencija), Srbija okleva da prihvati.
  • 29. 8. - Artiljerijski napad na Gospić.
  • 30. 8. -  Azerbejdžan proglašava nezavisnost.
  • 31. 8. -  Uzbekistan i  Kirgistan proglašavaju nezavisnost od SSSR-a.
  • 31. 8. - Vazduhoplovstvo JNA prisilno spustilo ugandski avion sa oružjem na zagrebački aerodrom Pleso, uhapšen Anton Kikaš.
  • 31. 8. - Srbija prihvata mirovni plan EZ.

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

  • 1. 9. - U Panjanima kod Kostajnice ubijena su dvojica ruskih novinara.
  • 1. 9. - Granatiranje Gospića i Daruvara.
  • 2. 9. - Uz posredstvo EZ, Predsedništvo i republički lider dogovorili prekid vatre (ne drži se - borbe oko Petrinje) i raspoređivanje 200 posmatrača iz Evrope na liniji razdvajanja.
  • 2. 9. - SAD priznale nezavisnost baltičkih republika, četiri dana kasnije to isto čini i SSSR.
  • 3. 9. - Hrvati zauzeli vojno skladište Barutana u Sisku (prva osvojena vojarna).
  • 3. 9. - Ministri EZ zakazali za 7. 9. mirovnu konferenciju u Hagu; pojačane borbe (JNA i lokalne snage drže pod kontrolom oko jedne trećine Hrvatske, mada je JNA oslabljena dezertiranjem i neodazivanjem na mobilizaciju)[49].
  • 4. 9. - Borbe kod Okučana (autoput prekinut), granate na Željezaru u Sisku (dva dana ranije i na Rafineriju).
  • 5. 9. - U Zagreb stigli prvi posmatrači EZ i KEBS[49].
  • 6. 9. - Nezavisnost Litve, Estonije i Latvije formalno priznata od strane SSSR-a.
  • 6. 9. - Lenjingrad je opet Sankt Petersburg.
  • 7. 9. - Početak dvomesečne mirovne konferencije o Jugoslaviji u Hagu, pod vođstvom lorda Karingtona.
  • 8. 9. - Ballot.gif Referendum o nezavisnosti Makedonije ("s pravom na ulaz u savez suverenih država Jugoslavije") - 95% za, uz odziv 75% (mnogi Albanci bojkotovali; kasnije Dan nezavisnosti Makedonije).
  • 8. 9. - Granatiranje Novske, borbe za Kostajnicu.
  • 8. 9. - Milan Martić nakratko pritvoren u Bosanskoj Otoci.
  • 9. 9. -  Tadžikistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 10. 9. - Rasturene albanske demonstracije u Prištini.
  • 10. 9. - Počinje višednevno granatiranje Osijeka.
  • 11. 9. - Srbi zauzeli Maslenički most - prekinuta kopnena veza Hrvatske i Dalmacije (most razoren 21. 11., v. Bitka za Dalmaciju).
  • 11. 9. - Pucano na helikopter JNA sa posmatračima EZ kod Okučana, prinuđen na spuštanje.
  • 11. 9. - Zatvoren Jadranski naftovod (Rijeka-Pančevo).
  • 11. 9. - Savezni predsednik Mesić naredio SSNO Kadijeviću da se JNA povuče u kasarne u roku od 48 sati - Kadijević odbija, jer sluša naređenja samo celog predsedništva.
  • 12. 9. - Srpske snage zauzele Kostajnicu, granatiranje Gospića.
  • 12. 9. - Konferencija u Hagu zaključena deklaracijom: unutrašnje granice se ne mogu menjati silom, prava manjina se moraju poštovati, moraju se uzeti u obzir "sve legitimne brige i htenja".
Srpske autonomne oblasti u BiH
  • 12. 9. - Osnovana SAO Hercegovina.
  • 13. 9. - Kod Karlovca zarobljen general JNA Milan Aksentijević.
  • 14. 9. - Hrvatska vlada donela odluku o blokadi garnizona i objekata JNA u celoj republici, uz isključenje vode i struje, što dovodi do odmazde; u nekim gradovima (Varaždin, Zagreb, Split) blokada počela i pre odluke hrvatske vlade. To je početak Bitke za vojarne - hrvatske snage ih zauzimaju i naoružavaju se.
  • 14. 9. - SAD i SSSR se dogovorili o okončanju pomoći afganskim stranama u ratu od kraja godine.
  • 15. 9. - Početak granatiranja Zadra; prve sirene u Zagrebu, naređeno zamračivanje; JNA bombarduje vojno skladište u Pločama, koje su zauzele hrvatske snage.
  • 15. 9. - Đorđe Božović Giška iz Srpske garde ubijen kod Gospića.
  • 16. 9. - Gađan toranj na Sljemenu, Mađarska optužuje Jugoslaviju za kršenje vazdušnog prostora.
  • 16. 9. - Osnovana SAO Bosanska Krajina.
  • 17. 9. - Holandska inicijativa za slanje evropske vojne misije u Jugoslaviju (V. Britanija nije spremna).
  • 17. 9. - Milošević, Tuđman i Kadijević potpisuju primirje u Igalu; pucnjava, granatiranje i udari avijacije u Zagrebu tokom noći.
  • 18. 9. - Mornarica JNA blokira hrvatske luke (do 22. 9.), artiljerijske borbe oko Splita i Šibenika, kao i Vukovara i Osijeka.
  • 18. 9. - Hrvati napali transport JNA u Vinjanima kod Posušja, poginuli stariji vodnik Vojko Čeh i "Bugojanac" Ludvig Pavlović[50].
  • 19. 9. - Duga kolona JNA (tenkovi, transporteri, autobusi sa vojnicima, kamioni, topovi) otišla iz Beograda u Slavoniju i Bosnu (incidenti u Bosni tokom njenog kretanja) - famozno "cveće na tenkovima".
  • 19. 9. - Na granici Austrije i Italije pronađena mumija kasnije nazvana Oetzi.
  • 20. 9. - JNA kreće u ofanzivu za deblokadu kasarni.
  • 20. 9. - Prepreke kretanju JNA kod Čapljine i Višegrada, vlasti BiH proglasile mobilizaciju rezervnog sastava, pucnjava kod Mostara.
  • 20. 9. - Crna Gora proglašena za ekološku državu na zasedanju parlamenta na Žabljaku.
  • 21. 9. - JNA i Srbi zauzeli Petrinju.
  • 21. 9. - Pokolj srpskih rezervista na Koranskom mostu.
  • 21. 9. - Oborena dva jugoslovenska MiG-a kod Šibenika ("Obadva, obadva su pala!").
  • 21. 9. -  Jermenija proglašava nezavisnost od SSSR.
  • 22. 9. - Kako bi spasao 300 vojnika i oficira, general Vladimir Trifunović predao kasarnu u Varaždinu, sa velikom količinom naoružanja, uključujući tenkove (zbog čega će 1994-95 biti osuđen u Beogradu); Kadijević pristaje na primirje (koje u Beogradu neki kritikuju), popuštena blokada garnizona.
  • 22. 9. - Flag of Albania.svg Vanlegalna skupština Kosova proglasila nezavisnu Republiku Kosova (uspostavljaće paralelne strukture vlasti u srpskoj pokrajini).
  • 25. 9. - Embargo na oružje i vojnu opremu Jugoslaviji (Rezolucija SB UN 713); SAD optužuju Srbiju i JNA da snose glavnu odgovornost za nasilje.
  • 26. 9. - Vojska pristala da se u BiH povuče u kasarne, u zamenu za obećanje razoružanja paravojski.
  • 26. 9. ? - Iz Zbora narodne garde formirane Oružane snage Republike Hrvatske.
  • 26 - 30. 9. - Ballot.gif Kosovski Albanci organizovali nezvanični referendum o nezavisnosti.
  • 29. 9. - Major Milan Tepić se digao u vazduh zajedno sa skladištem municije kod Bjelovara (posthumno odlikovan ordenom narodnog heroja, ulica Stjepana Radića u Beogradu preimenovana po njemu).
  • 30. 9. - Granatiran Zadar, pomorska blokada Dubrovnika.
  • septembar - U BiH osnovane Srpske autonomne oblasti - Bosanska Krajina, Hercegovina, Romanija i Severoistočna Bosna (Semberija); takođe i Sjeverna Bosna.
  • septembar - Neuspela mobilizacija u Srbiji.
  • septembar - Otkriven srpski plan RAM - priprema za rat u BiH.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

  • 1. 10. - JNA objavljuje da će uništiti neki ključni objekt u svakom gradu gde bude napadnut ili zauzet vojni garnizon.
  • 1. 10. - Počinje opsada Dubrovnika (potpuno zbrisano primirje od 22. 9.). Razoreno hercegovačko selo Ravno.
  • 1. 10. - Osnovano Javno preduzeće "Srbijašume".
  • 3. 10. - Predsedništvo SFRJ proglasilo stanje neposredne ratne opasnosti na teritoriji Jugoslavije, i prešlo u rad u četvoročlanom sastavu - tzv. krnje predsedništvo s predstavnicima Srbije i Crne Gore, na čelu Branko Kostić; i druga polovina predsedništva smatra sebe legitimnim.
  • 3. 10. - Hrvatske trupe se povlače sa Banije, JRM blokira Dubrovnik i ponovo Pulu, Rijeku, Šibenik, Zadar i Ploče.
  • 3. 10. - U beogradskom kafiću trojica poginula od kašikare.
  • 3. 10. - Bill Clinton službeno objavio početak kampanje za predsjednika SAD.
  • 5. 10. - Linus Torvalds objavio prvu zvaničnu verziju Linux kernela.
  • 5. 10. - Odbijen drugi srpski pokušaj zauzimanja Nuštra.
  • 6. 10. - Krunski princ Aleksandar Karađorđević pred velikom masom ispred Hrama Svetog Save (njegova prva poseta zemlji).
  • 7. 10. - Eksplozija u predsedništvu Hrvatske na Banskim dvorima, tokom sastanka F.Tuđmana, S.Mesića i A.Markovića - hrvatska strana tvrdi da je avijacija JNA time pokušala da ubije Franju Tuđmana, dok jugoslovenska strana tvrdi da su sami Hrvati podmetnuli kontrolisanu eksploziju, oglasivši vazdušnu opasnost.
  • 7. 10. - Preds. Tuđman naređuje da se sa blokade kasarni pređe na artiljerijske napade.
  • 8. 10. - Istekom suspenzije odluke o nezavisnosti,  Hrvatska i  Slovenija i formalno prekidaju sve državnopravne veze s ostatkom SFRJ (Dan neovisnosti u Hrvatskoj); uveden slovenski tolar (1:1 za dinar).
  • 8. 10. - Ministar Gojko Šušak i general Andrija Rašeta potpisali primirje (deblokada garnizona itd., borbe malo smanjene).
  • 8. 10. - Cyrus Vance postao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jugoslaviju.
  • 9. 10. - U mestu Gornja Mokrica na putu Glina-Petrinja, poginula četvoročlana ekipa dopisništva TV Beograd iz Šapca, među kojima urednik Zoran Amidžić, otac Ognjena Amidžića.
  • 10. 10. - Milošević, Tuđman i Kadijević u Hagu - bez rezultata.
  • 10. 10. - Srbi zauzeli Lovas.
  • 10. 10. - Uklonjena zvezda sa zastave Srbije.
  • 12. 10. - Granatiranje zaustavlja humanitarni konvoj EZ za Vukovar.
  • 13. 10. - Na Kordun došla Zaječarska brigada JNA.
  • 13. 10. - Bugarska socijalistička partija (bivši komunisti) izgubila izbore.
  • 14/15. 10. - Skupština BiH donijela Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Akt doneli predstavnici SDA i HDZ, nakon što su poslanici SDS napustili skupštinu.
  • 15. 10. - Jak napad na Sisak.
  • 15. 10. - Milošević i Tuđman u Moskvi.
  • 16. 10. - Masakr u Gospiću: hrvatske snage na području Gospića započinju trodnevni masakr nad tamošnjim žiteljima srpske nacionalnosti.
  • 17. 10. - Pojačanje borbi: jak napad na Vukovar, hrvatske izbeglice napuštaju Ilok i okolinu, dejstva kod Dubrovnika; hrvatska vlada traži od JNA da napusti republiku do 10. novembra.
  • 18. 10. - Karingtonov plan na konferenciji u Hagu - konfederacija suverenih država, zajedničko tržište, poštovanje manjina; Milošević protiv, Momir Bulatović prvo pristaje, pa odustaje.
  • 18. 10. - Avionska paljba izazvala požar u rafineriji Sisak.
  • 18. 10. - Televizija Beograd počela da emituje program preko satelita.
  • 19. 10. - Privremena vlada samoproglašene Republike Kosovo, na čelu Bujar Bukoši (Parlament Albanije 29. 10. priznaje "Republiku Kosovo").
  • 19. 10. - Kolona od 130 vojnih vozila napušta kasarnu u Zagrebu, prema sporazumu.
  • 21. 10. - Srpske paravojne snage u Hrvatskoj počinile Baćinski masakr.
  • 23. 10. - Mornarica JNA prvi put granatira istorijski deo Dubrovnika (JNA demantuje).
  • 23. 10. - Vlada Srbije podržava plan za novu (krnju) Jugoslaviju.
  • 24. 10. - Osnovana Skupština srpskog naroda BiH, zakazan referendum o ostanku u Jugoslaviji.
  • 24. 10. - Desant JNA na Kupare kod Dubrovnika.
  • 25. 10. - Konferencija u Hagu, krnje Predsedništvo bojkotuje, Milošević odbija predlog EZ za ograničenu autonomiju i demilitarizaciju srpskih krajeva u Hrvatskoj, ali i autonomiju Kosova i Vojvodine.
  • 25. 10. - JNA zauzela Tordince.
  • 25 - 27. 10. - Ballot.gif U Sandžaku glasanje o autonomiji (protivno zabrani).
  • 26. 10. - Poslednji vojnici JNA napuštaju Sloveniju, preko luke Koper.
  • 27. 10. -  Turkmenistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 27. 10. - Prvi potpuno slobodni izbori u Poljskoj - bez apsolutne većine.
  • 28. 10. - Ministri EZ prete sankcijama Srbiji ako ne prihvati mirovni plan do 4. 11.
  • 31. 10. - "Konvoj mira", u kome su i jugoslovenski predsednik Stjepan Mesić i hrvatski premijer Franjo Gregurić, stiže u Dubrovnik.
  • 31. 10. - 4. 11. - Operacija Otkos 10 - hrvatske snage zauzimaju 270 kv. km u zapadnoj Slavoniji.
  • oktobar - Pozvani rezervisti u Srbiji i Crnoj Gori.
  • listopad - Ubojstva u Pakračkoj Poljani (zločini nad Srbima).

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

Vukovarski vodotoranj
  • 2. 11. - JNA zauzela zapadni deo Vukovara (pojačanje borbi u celoj Hrvatskoj pred konferenciju 5. 11.).
  • 2. 11. - Ustoličen Vaseljenski patrijarh Vartolomej I.
  • 3. 11. - Zauzeta srpska sela između Daruvara i Slavonske Požege, talas izbeglica.
  • 4. 11. - Kasarna JNA Logorište u Karlovcu evakuisana uz mrtve i ranjene.
  • 5. 11. - Milošević odbija mirovni plan Haške konferencije.
  • 5. 11. - Hrvatske snage po prvi put gađale teritoriju Srbije (Šid, izvešteno o četiri poginula, sutradan i Apatin).
  • 5. 11. - U Atlantiku nađeno telo izdavačkog magnata Roberta Maxwella.
  • 6. 11. - KPSS i KP RSFSR zabranjeni u Rusiji.
  • 7. 11. - Magic Johnson objavio da ima virus HIV.
  • 8. 11. - Evropska zajednica uvela ekonomske sankcije Jugoslaviji, sutradan ih najavljuju i SAD.
  • 9. 11. - Mudžahedinska delegacija Burhanudina Rabanija u poseti Moskvi, koja se slaže da je neophodno preneti vlast u Afganistanu na prelaznu islamsku vladu.
  • 9 - 10. 11. - Ballot.gif SDS organizovao plebiscit - Srbi BiH za ostanak u Jugoslaviji.
  • 12. 11. - HDZ BiH proglasio Hrvatsku zajednicu Bosanska Posavina.
  • 12. 11. - Jako granatiranje Dubrovnika, pogođen i hotel "Argentina" gde borave posmatrači EZ.
  • 14. 11. - Dogovor o "plavim šlemovima", na liniji razgraničenja, umesto na republičkim granicama (JNA prvi put pristaje na mirotvorce); primirje u Dubrovniku radi evakuacije posmatrača EZ i preko dve hiljade izbeglica na brodu "Slavija".
  • 15. 11. - Rat u Hrvatskoj: U napadu JRM na Split sudjeluje razarač Split, što je jedini slučaj u historiji da neki ratni brod bombardira grad po kome je dobio ime; 13-to primirje u Hrvatskoj - podizanje hrvatske blokade kasarni u zamenu za evakuaciju svih saveznih trupa; jedno veće savezne skupštine izglasalo nepoverenje saveznom premijeru i sekretaru inostranih poslova.
  • 16. 11. - Srpske snage zauzimaju Slunj.
  • 17. 11. - Flag of the SR Macedonia.svg Sobranje Makedonije usvojilo Ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za Ustav su glasala 92.
  • 17. 11. - Srpske snage zauzele Borovo Naselje.
  • 18. 11. - Posle tromesečne opsade, Vukovar pao u ruke JNA i raznim srpskim paravojnim jedinicama.
  • 18. 11. - Počinjen je masakr u Škabrnji.
  • 18. 11. - Vlada Krajine oglasila da se međunarodne snage mogu razmestiti samo na liniji razgraničenja.
  • 18. 11. - Proglašena Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna u BiH (preimenovana u Republiku 28. 8. 1993., de facto glavni grad: Grude).
  • 18. 11. - Napadnute prostorije "Jutela" u Beogradu (takođe i sedišta reformista i prostorije Pokreta za mirovnu akciju).
  • 20. 11. - Rat u Hrvatskoj: Predajom hrvatskog garnizona prestaje oružani otpor u Vukovaru. Dio zarobljenika masakriran na Ovčari.
  • 21. 11. - Mile Paspalj predsednik skupštine SAO Krajine umesto Velibora Matijaševića.
  • 21. 11. - Razoren Maslenički most.
  • c. 21. 11. - Associated Press javlja da je u Vukovaru pronađeno 41 zaklano srpsko dete, što se ubrzo ispostavlja netačnim[51].
  • 22. 11. - Lideri HSP Dobroslav Paraga i Milan Vuković pritvoreni pod optužbom da su planirali oružanu pobunu.
  • 23. 11. - Dogovoreno 14. primirje, prvo posredovanjem UN, na sastanku Tuđmana, Miloševića i Kadijevića sa Vensom i Karingtonom u Ženevi.
  • 23. 11. - Freddie Mercury, pjevač grupe Queen, objavljuje kako boluje od AIDS-a.
  • 24. 11. - Srpske snage zauzele Laslovo kod Osijeka, koji je izložen napadima.
  • 24. 11. - Izdata novčanica od 5.000 dinara (Ivo Andrić).
  • 24. 11. - U Cavtatu proglašena "Dubrovačka Republika"
  • 25. 11. - Amnesty International optužuje sve strane u jugoslovenskom sukobu za mučenje i ubistva civila; Savet Evrope ukida specijalni status Jugoslavije.
  • 27. 11. - Rezolucija 721 SB UN - podržavaju se napori generalnog sekretara i njegovog izaslanika za okončanje borbi, spremnost za slanje mirotvoraca ako se primirje održi.
  • 27. 11. - Kancelar Helmut Kohl obećava da će Nemačka priznati Sloveniju i Hrvatsku "pre Božića".
  • 28. 11. - Tuđman prihvata raspoređivanje snaga UN unutar republike.
  • 28. 11. - Južna Osetija proglasila neovisnost od Gruzije.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 1. 12. - Ukrajina na referendumu izglasala neovisnost od SSSR-a.
  • 1. 12. - Cyrus Vance u misiji u Jugoslaviji (do 9. 12.).
  • 2. 12. - Ministri EZ ukinuli sankcije jugo republikama, osim Srbije i Crne Gore; procureli izveštaj posmatrača EZ optužuje JNA da je "kukavička" i odgovorna za eskalaciju rata, sugeriše se vojna intervencija.
  • 2. 12. - Jak zemljotres u rumunskom Banatu, mala šteta i u Beogradu.
  • 4. 12. - Hrvatski sabor usvojio zakon o manjinama (predviđa kulturnu autonomiju).
  • 5. 12. - Stjepan Mesić formalno podnosi ostavku na mestu predsednika Predsedništva SFRJ; borbe kod Stona, nastavljaju se i kod Osijeka.
  • 6. 12. - Rat u Hrvatskoj: U artiljerijskom napadu JNA - najvećem za vrijeme opsade Dubrovnika - ubijen veliki broj građana Dubrovnika.
  • 6. 12. - SAD uvele ekonomske sankcije za celu Jugoslaviju.
  • 6. 12. - KGB, tajna policija Sovjetskog Saveza, službeno prestaje s radom.
  • 7. 12. - Ubojstvo obitelji Zec u Zagrebu, među kojima i Aleksandre (12).
  • 7. 12. - Mišljenje br. 1 Badinterove komisije: SFRJ je u procesu raspada (sve države naslednice imaju ista prava).
  • 8. 12. - FK Crvena Zvezda u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.
  • 8. 12. - Predsjednici Rusije, Bjelorusije i Ukrajine dogovaraju formalni nestanak SSSR-a i njegovu zamjenu Zajednicom nezavisnih država (ZND).
  • 10. 12. - Sastavljen Mastrihtski ugovor kojim je stvorena Evropska unija iz Evropske zajednice i predviđena monetarna unija (potpisan u februaru, stupio na snagu 1. 11. 1993).
  • 12. 12. - Počela Operacija Orkan '91 - novi hrvatski uspesi u zapadnoj Slavoniji (protivno primirju od 23. 11.).
  • 12. 12. - Generalni sekretar UN de Kueljar u pismu nemačkoj vladi "zabrinut" zbog nemačke namere da prizna dve republike (priznanju se protive i SAD i većina evropskih zemalja, zbog straha od eskalacije).
  • 15. 12. - Rezolucija 724 SB UN - proslediće se predlozi za planiranu mirotvoračku operaciju u Jugoslaviji.
  • 16. 12. -  Kazahstan proglasio nezavisnost od SSSR.
  • 17. 12. - Nemačka izdejstvovala da Evropska zajednica prizna Sloveniju i Hrvatsku do 15. 1., uz definisane kriterije za priznavanje novih država (prava manjina, nepovredivost granica...) - republike da se prijave do 23. decembra.
  • 17. 12. - SSSR definitivno prekida slanje oružja vladi Mohameda Nadžibulaha.
  • 19. 12. - Flag of Serbian Krajina (1991).svg Ustavotvorna skupština SAO Krajine u Kninu usvojila Ustav i proglasila Republiku Srpsku Krajinu; prvi predsednik Milan Babić (međunarodno neće biti priznata).
  • 19. 12. - Jako granatiranje Nove Gradiške.
  • 19. 12. - Glavni odbor SDS BiH doneo Uputstvo o organizovanju i djelovanju organa srpskog naroda u BiH u vanrednim okolnostima.
  • 19. 12. - Makedonija proglašava nezavisnost (tj. Sobranje će tražiti priznanje od EZ).
  • 19. 12. - Island je prva zemlja koja je priznala Hrvatsku (ranije priznale Slovenija i neke bivše republike SSSR).
  • 20. 12. - Ante Marković, posljednji premijer SFRJ, podneo ostavku (zalaže se za mir, ali 81% saveznog budžeta za 1992. otpada na vojsku).
  • 20. 12. - Predsjedništvo BiH traži priznanje od EZ, srpski članovi protiv[52].
  • 23. 12. - Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku (efektivno od 15. 1.). Uveden hrvatski dinar.
  • 23. 12. - Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija i kosovski Albanci traže priznanje nezavisnosti od EZ; BiH traži i plave šlemove, "naročito na granici".
  • 24. 12. - Obnovljeno Hrvatsko domobranstvo, kao rezervni sastav vojske.
  • 25. 12. - Mihail Gorbačov podneo ostavku na mesto predsednika SSSR.
  • 26. 12. - Zvanični raspad SSSR (Vrhovni sovjet SSSR-a konstatovao da zemlja više ne postoji, nakon što su sve republike proglasile nezavisnost).
  • 26. 12. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962 - najviše glasova za Front islamskog spasa.
  • 28. 12. - Borbe kod Karlovca, uzbuna i u Zagrebu.
  • 30. 12. - Prvi okršaj Adema Jašarija u Prekazu na Kosovu sa srpskim snagama (izbegao hapšenje).
  • 31. 12. - Specijalni izaslanik UN Cyrus Vance dobio u Beogradu pristanak srbijanskog i jugoslovenskog rukovodstva za primirje i povlačenje JNA i paravojnih formacija iz Hrvatske.
  • decembar - Osnovan Savet severnoatlantske saradnje, konsultativni forum zemalja NATO i istočne Evrope (od 1997. Savet evroatlantskog partnerstva).

Kroz godinu[uredi - уреди]

1991. u temama[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1991.
Januar/Siječanj
Februar/Veljača
Mart/Ožujak
April/Travanj
Svibanj/Maj
Lipanj/Jun
Jul/Juli/Srpanj
Avgust/August/Kolovoz
Septembar/Rujan
Oktobar/Listopad
Novembar/Studeni
Decembar/Prosinac

Dani sećanja[uredi - уреди]

Nobelove nagrade[uredi - уреди]

Takođe pogledati[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. ((en)) Sudetic, Chuck (January 10, 1991). "Financial Scandal Rocks Yugoslavia. NY Times
  2. Jakobi, Tanja (04. novembar 1999). Operacija u Narodnoj banci, Nin
  3. Borić, Faruk (2007-05-11). Etnonacionalisti: Ekskluzivni predstavnici građanske Bosne. Dani, Sarajevo (nwbih.com)
  4. ((en)) Sudetic, Chuck (January 11, 1991). "Serb Chief Warns of Land Demands. NY Times
  5. Guštin, Damijan (2008). Slovenija, saveznica Hrvatske tijekom razlaza s jugoslavenskom državom (od »nenačelne koalicije« do raspada vojnog saveza 1989.-1991.), str. 11. hrcak.srce.hr
  6. ((en)) Sudetic, Chuck (January 25, 1991). "Defiant Croatian Republic Refuses to Disarm Paramilitary Police. NY Times
  7. Little, Allan (2006). Slobodan Milosevic's road to ruin. BBC News
  8. Karabeg, Omer (2008) Stjepan Mesić: Ja sam dogovorio sastanak u Karađorđevu. Slobodna Evropa
  9. ((en)) Sudetic, Chuck (January 26, 1991). "Yugoslavia Tense Over TV Film on Croatian Arms. NY Times
  10. ((en)) Sudetic, Chuck (January 27, 1991). "Confrontation in Yugoslavia Headed Off. NY Times
  11. BethlehemWeller1997, p. xxv.
  12. 12.0 12.1 12.2 Luković, Petar. Konačno, rat! (3). e-Novine
  13. 13.0 13.1 Dedeić, Siniša (2011). 9. mart – dve decenije (1. deo). Istinomer
  14. ((en)) Sudetic, Chuck (February 21, 1991). "Jolting Yugoslavia, a Region Widens Its Autonomy. NY Times
  15. BethlehemWeller1997, p. xxvi.
  16. Lučić (2007) str. 10
  17. Lučić (2007) str. 14
  18. AP (March 8, 1991). Slovenes Vote to Make Duty In Yugoslav Army Voluntary, NY Times
  19. Dedeić, Siniša (2011). Čekajući skupštinske ‘maratonce’ (6. deo), Istinomer
  20. Binder, David (March 17, 1991). Leader of Serbia Defies Yugoslavia on Federal Rule, NY Times
  21. 21.0 21.1 Švarm, Filip "Jedinica", 1. epizoda - Dete službe, B92
  22. Ramač, Mihal (29/11/2011). Jugoslavija ostala bez svog Predsedništva, Danas (dnevnik)
  23. Binder, David (March 18, 1991) Serbian Official Declares Part of Croatia Separate, NY Times
  24. BethlehemWeller1997, p. xxvi.
  25. Milošević, Branislav (15. februar 1997.). Hronika plemenitih zabluda. Naša Borba (yurope.com)
  26. Milosavljević, Olivera (1995) Upotreba autoriteta nauke, p. 16. Republika
  27. Lučić (2007) str. 15-16
  28. 28.0 28.1 28.2 BethlehemWeller1997, p. xxvi.
  29. Vladičica u službi vlasti, vreme.rs, 5. sept. 2002.
  30. Engelberg, Stephen (May 5, 1991). One More Dead as Clashes Continue in Yugoslavia, NY Times
  31. 31.0 31.1 31.2 31.3 31.4 31.5 31.6 BethlehemWeller1997, p. xxvii.
  32. Lučić (2007) str. 17
  33. Sudetic, Chuck (). Croatia Rejects a Yugoslav Panel. NY Times
  34. NYT (May 25, 1991). Yugoslavs Free Abducted Slovenian Officers. NY Times
  35. Narodne novine broj: 24/1991 (27.05.1991.)
  36. Lučić (2007) str. 17
  37. 37.0 37.1 Lučić (2007) str. 18
  38. 38.0 38.1 Švarm, Filip (14. januar 2010.). Arkanova ostavština. Vreme
  39. 39.0 39.1 Dedeić, Siniša (29. 06. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Čekajući primirje (3. deo), istinomer.rs
  40. 40.0 40.1 40.2 40.3 Dedeić, Siniša (30. 06. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Smirivanje u Sloveniji, napetost u Hrvatskoj (4. deo), istinomer.rs
  41. 41.0 41.1 41.2 41.3 BethlehemWeller1997, p. xxviii.
  42. Nikolić, dr Kosta (10/03/2012). Rat u Sloveniji 1991. (Istorija XX veka – br.2/2011), savremenaistorija.com
  43. 43.0 43.1 Dedeić, Siniša (01. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Vratite nam decu! (5. deo), istinomer.rs
  44. Dedeić, Siniša (06. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Ko to deli Bosnu? (8. deo), istinomer.rs
  45. 45.0 45.1 Dedeić, Siniša (07. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - JNA se povlači iz Slovenije (9. deo), istinomer.rs
  46. Godišnjica tragične akcije "Žaoka" u donjem Pounju, veritas.org.rs
  47. A Day of Terror and Death on a Serb-Croat Divide, NY Times, July 31, 1991
  48. Lučić (2007) str. 24, fusnota 127
  49. 49.0 49.1 49.2 49.3 49.4 BethlehemWeller1997, p. xxix.
  50. Lučić (2007) str. 21
  51. Vasić, Miloš (6. mart 2003.). Revizija medijskog rata - Ko? Je l' ja?, Vreme
  52. Lučić (2007) str. 28

Literatura/Spoljne veze[uredi - уреди]


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar


Izabrani članak Članak 1991 je odabran u kategoriju izabranih članaka.
Pozivamo vas da unaprijedite i potom predložite neki članak za izabrani.