Lepa Brena

Izvor: Wikipedia
Lepa Brena
Lepa Brena 2007
Lepa Brena 2007
Podaci
Ime po rođenju Fahreta Jahić
Datum rođenja 20. oktobar 1960.
Mesto Tuzla, SR Bosna i Hercegovina, Flag of Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
Žanr Folk, pop-folk, pop
Zanimanje Pevačica, glumica
Instrument Vokal
Aktivni period 1980 – danas
Izdavačka kuća PGP
Diskoton
ZaM
Grand Production
Vebsajt http://www.lepa-brena.net

Fahreta Živojinović (rođena Jahić, 20. 10. 1960, u Brčkom, BiH), poznatija pod estradnim imenom Lepa Brena je najveća i najtiražnija ženska pevačka zvezda svih vremena na Balkanu. Ona i njen orkestar Slatki greh su bili prvi koji su kombinovali tradicionalnu narodnu muziku sa modernom pop muzikom. Najveći hitovi ove folk dive su Mile voli disko (1982), Sitnije Cile sitnije (1983), Bato Bato, Šeik, Mače moje (1984), Miki Mićo (1986), Okrećeš mi leđa (1986), Hajde da se volimo, Sanjam, Golube (1987), Jugoslovenka (1989), Čik pogodi (1990), ja nemam drugi dom (1994), Luda za tobom, Ti si moj greh (1996), Uđi slobodno, Pazi kome zavidiš (2008) kao i mnogi drugi. Sedmog decembra 1991. godine udala se za bivšeg jugoslovenskog tenisera Slobodana Živojinovića sa kojim ima dva sina, Stefana i Viktora.

Karijera[uredi - уреди]

Karijeru je započela 1980. godine. U početku je nastupala pod svojim pravim imenom i sa bendom koji se zvao -{„Lira Show“}-. Nastupali su po hotelima i restoranima tadašnje Jugoslavije, i ubrzo su se pročuli kao bend sa atraktivnim nastupom i neobičnom pevačicom. Sledili su ugovoreni redovni nastupi u hotelu “Jugoslavija” u Beogradu. Tada, međutim, još nisu imali snimljen nijedan album. Nepoznata kafanska pevačica velike kilaže i neuredne kose postaje zvezda tv ekrana sa epitetom "Lepa".

Početak na TV Beograd[uredi - уреди]

Najzaslužniji za njenu medijsku promociju bio je Milovan Ilić Minimaks. Pošto je nastup Lepe Brene i Slatkog greha u montaži emisije „Hit parada” na Televiziji Beograd izbačen zbog, za tadašnje uslove, skandaloznog i neprikladnog odevanja (na snimanje je došla u kratkom šortsu koji je sašila zajedno sa svojom majkom), Minimaks je na sopstvenu inicijativu u svoju autorsku emisiju na istoj televiziji ubacio snimak nastupa Lepe Brene. Od te emisije Fahreta Jahić beleži vrtoglav uspeh i nastupa pod pseudonimom „Lepa Brena“.

Saradnja sa Milutinom Popovićem-Zaharom[uredi - уреди]

1980. godine Lepa Brena i Slatki greh izdaju album „Čačak, Čačak”, pojavljuju se u filmu „Tesna koža”. Autor svih kompozicija na prvom albumu bio je Milutin Popović-Zahar.

Drugi album „Mile voli disko” izdat je 1982. Neke od pesama sa tog albuma su Mile voli disko, Duge noge i druge. Album je prodat u rekordnih skoro 800 000 primeraka.

Svojim pojavljivanjem na Jugoviziji — jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije — sa pesmom „Sitnije, Cile, sitnije”, Lepa Brena i Slatki greh izazivaju zabunu među publikom, pošto se to takmičenje smatralo rezervisanim isključivo za pop pevače. Mada se nisu kvalifikovali za prestižno evropsko takmičenje, Lepa Brena i Slatki greh bili su apsolutni pobednici takmičenja stekavši još veću popularnost. Singl Sitnije cile sitnije prodat je u preko 800 000 primeraka.[traži se izvor od 07. 2010.]

Saradnja sa Rakom Đokićem[uredi - уреди]

Album „Bato, bato“, izdat je 1984. godine. Prekinula je saradnju sa Milutinom Popovićem i menadžerom Vladimirom Cvetkovićem i okrenula se novom timu saradnika i novom menadžeru Raki Đokiću. Saradnja sa Popovićem bila je prekinuta još u toku priprema za Jugoviziju, kada su pesmu „Sitnije, Cile, sitnije” uradili Marina Tucaković, Kornelije Kovač i Rade Pajić. Novi provokativniji imidž bio je praćen i novim muzičkim stilom, drugačijim od onog koji je negovao Popović. Popularno nazivana kafanska „devojka” zamenjena je više pop melodijama, a tekstovi su bili provokativniji, pevljiviji i pristupačniji širokim masama.

Naredne tri godine i tri nova albuma Brenu će učiniti najpopularnijim pevačem Jugoslavije. Hitovi su se nizali: “Šeik”, “Mače moje”, “Nežna žena”, “Miki, Mićo”, “Okrećeš mi leđa” i mnogi drugi. Uporedo sa ovim albumima, Lepa Brena uspostavlja saradnju sa Miroslavom Ilićem i snima romantični duet “Jedan dan života” i pesmu “Živela Jugoslavija!” (prva pesma posle dužeg vremena koju je za Brenu komponovao Zahar), koja je, iako postala narodna himna, bila podjednako omražena i obožavana. Lepa Brena je bila poznata po svom jedinom zvaničnom političkom stavu - bila je beskompromisni pristalica i simbol ujedinjene Jugoslavije. Zimske Olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine, najmasovnije sportsko takmičenje ikada održano na prostoru Jugoslavije, otvorila je upravo Lepa Brena. U duetu sa Miroslavom Ilićem izvela je pesmu “Živela Jugoslavija!”. Takođe te godine Lepa Brena održava prvi uspešan koncert jedne jugoslovenske zvezde u inostranstvu (i danas se pamti fijasko najpopularnijeg jugoslovenskog rok benda “Bijelo dugme” u Bugarskoj). U susednoj Rumuniji, u Bukureštu, je na stadionu Steaue pevala pred 65.000 ljudi, jednako zapaljenom i fanatičnom masom kao na nastupima u Jugoslaviji. Na tom koncertu Lepa Brena pevala je iz krana visoko podignuta nad publikom. Ovaj događaj bio je pokazatelj Brenine popularnosti van granica Jugoslavije.

Serijal “Hajde da se volimo”[uredi - уреди]

Do kraja 1986 godine Brena je već postala najpopularnija javna ličnost Jugoslavije, ali i učvrstila pozicije neprikosnovenog seks simbola. Menadžer Raka Đokić dolazi na ideju koja će se pokazati odličnom. Naime, Đokić je osmislio da sledeći album bude praćen filmom u kojem će Brena igrati glavnu ulogu. Ova ideja je uspešno realizovana i 1987. godine snimljen je film “Hajde da se volimo” praćen istoimenim albumom. Lepa Brena i Slatki greh postavljali su nove standarde u jugoslovenskoj zabavnoj muzici svog vremena, u nekim domenima (npr. osvajanje susednih tržišta, snimanje spotova po egzotičnim svetskim destinacijama) ostali su i do danas neprevaziđeni. Na osnovu stečenog uspeha, odlučeno je da se snime još dva nastavka filma “Hajde da se volimo 2 i 3”, 1989. i 1990. godine (praćeni albumima “Četiri godine” i “Boli me uvo za sve”). Ova dva nastavka krunisaće njenu karijeru i od Lepe Brene napraviti najomiljeniju i najpopularniju pevačicu na prostoru Jugoslavije ikada. Najveći hitovi sa pomenuta dva albuma bili su “Hajde da se volimo”, “Golube”, “On ne voli me”, “Udri Mujo”, “Biseru beli”, “Ja pripadam samo tebi”, “Poželi sreću drugima”, “Jablane” i “Čik pogodi”. A hit “Jugoslovenka” snimljen u saradnji sa Alenom Islamovićem, Vladom Kalemberom i Danijelom Popovićem, današnji komentatori i analitičari smatraju Breninim doprinosom očuvanju krhke i bolesne, no ipak liberalne ideje jugoslovenstva i zajedničke države Jugoslavije. Muzički i filmski kritičari spot i pesmu “Robinja” iz trećeg nastavka, istina, kič trilogije “Hajde da se volimo” smatraju remek delom jugoslovenske filmske produkcije svog vremena i jugoslovenske pop-folk muzike uopšte. Kadrove iz spota u kojima Lepa Brena igra ispred Aja Sofije u Istambulu, ili izražajni i do estetske perfekcije dovedeni pogledi Lepe Brene u vizuelnom kontaktu sa nepoznatim tamnoputim statistom, mnogi i danas pamte.

U tim turbulentim godinama kraja osamdesetih i početka devedesetih, Lepa Brena i Slatki greh godišnje su održavali i preko 350 koncerata, a često se dešavalo da održe i dva koncerta u istom danu. Dugo će se pamtiti poduhvat kakav je kompletno rasprodat sedamnaestodnevni koncert u Centru “Sava”. Krajem osamdesetih Brena je održala i koncert u Bugarskoj, na stadionu Levskog u Sofiji, pred oko 100.000 ljudi (ni do danas nije bilo više ljudi na jednom koncertu u Bugarskoj) i izvedeno je čuveno sletanje na scenu iz helikoptera.

Razlaz sa Slatkim grehom i solo karijera[uredi - уреди]

1991. godine Lepa Brena snima poslednji zajednički album sa “Slatkim grehom” “Zaljubiška” koji nije bio medijski propraćen zbog preloma noge Lepe Brene i njene udaje krajem godine za najboljeg jugoslovenskog tenisera Slobodana Živojinovića, kada je odlučila da privremeno napusti ratom zahvaćenu Jugoslaviju i osnuje porodicu u Sjedinjenim Državama.

Nakon trogodišnje pauze, 1994. godine Lepa Brena, ovaj put samostalno, izdaje album “Ja nemam drugi dom” i održava čuveni “koncert na kiši” na beogradskom stadionu “Tašmajdan”. Sledeća dva albuma 1995. i 1996. godine, “Kazna božija” i “Šta je bilo, bilo je” bila su manje uspešna, ali su sa njih ostala još dva velika hita “Luda za tobom” i “Ti si moj greh”. 2000. godine Lepa Brena i Slatki greh prave poslednji zajednički projekat “Pomračenje sunca”.

Povratnički album Lepe Brene najavljen za 2006. godinu pomeren je za 2007, ali kako stvari stoje, nerealno ga je očekivati pre proleća 2008. Upitana od novinara zašto se to dogodilo, Brena je odgovorila da je ona “pevala onoj ujedinjenoj i srećnoj Jugoslaviji, da te države danas nema, i da je stoga jako teško naći odgovarajuće pesme za nju, ali da će dati sve od sebe da uradi najbolje što može”.

Album "Uđi slobodno" izdaje 2008. godine i vraća se na put stare slave. Napravila je koncerte na prostorima bivše Jugoslavije.

Album "Začaran krug" izdaje 2011. godine gde su joj saradnici Petar Grašo, Željko Joksimović, Hari Varešanović...Kako je sama rekla, sada peva za svoju dušu jer ima vremena da se posveti sebi, jer su joj deca porasla.

Zanimljivosti[uredi - уреди]

  • Stefan je otet u jesen 2000. godine (pretpostavlja se da su to izveli članovi Zemunskog klana) i navodno je vraćen posle isplate otkupnine od više od dva miliona nemačkih maraka.
  • Brak sa poznatim teniserom je prolazio kroz razne faze i bio je meta žute štampe. Aprila 2006. čak se objavljuje vest o tome da je Slobodan napustio zajedničku kuću i da je razvod neizbežan. Njih dvoje još uvek žive zajedno.

Diskografija[uredi - уреди]

  • Čačak, Čačak (1981)
  • Mile voli disko (1982)
  • Sitnije, Cile, sitnije / Hej, najluđe moje (maksi singl, 1983)*
  • Bato, Bato (1984)
  • Pile moje (1984)
  • Jedan dan života / Živela Jugoslavija (Brena i Miroslav Ilić) (maksi singl, 1985)
  • Voli me, voli (1986)
  • Uske pantalone (1986)
  • Hajde da se volimo (1987)
  • Četiri godine (1989)
  • Boli me uvo za sve (1990)
  • Zaljubiška (1991)
  • Ja nemam drugi dom (1994)
  • Kazna božija (1995)
  • Šta je bilo, bilo je (1996)
  • Pomračenje sunca (2000)
  • The best of 2 CD-a (2004)
  • Uđi slobodno (2008)
  • Začarani krug (2011)

Filmografija[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]