1980

Izvor: Wikipedia
Ovo je članak o godini 1980.
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1977 1978 197919801981 1982 1983
1980 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1980
MCMLXXX
Ab urbe condita 2733
Islamski 1400 – 1401
Iranski 1358 – 1359
Hebrejski 5740 – 5741
Bizantski 7488 – 7489
Koptski 1696 – 1697
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2035 – 2036
 - Shaka Samvat 1902 – 1903
 - Kali Yuga 5081 – 5082
Kineski
 - Kontinualno 4616 – 4617
 - 60 godina Yang Metal Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11980
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1980 (MCMLXXX) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

+ Ubijen Piersanti Mattarella, regionalni predsednik Sicilije - počinilac je mafija.
+ Tanjug izveštava da predsednik Tito dobro reaguje na operaciju leve noge, ali konzilijum sutradan kaže da nije postignut "željeni efekt".
  • 17. 1. - New York Times izveštava da je Titovo stanje "prilično loše" i da je "prekasno" za amputaciju noge.
  • 20. 1. - Titu amputirana noga, kako bi se sprečilo širenje gangrene, objavljuje konzilijum, nakon čega mu se stanje popravilo.
+ Bojan Križaj u Wengenu ostvario prvu pobedu u Svetskom kupu.
  • 26. 1. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose.
  • 31. 1. - Građanski rat u Gvatemali: u policijskom jurišu na špansku ambasadu u Gvatemali, koju su zauzeli seljaci, došlo do požara i pogibije 36 osoba.
  • januar - Vojska i milicija u povišenoj gotovosti[1], hapšenja političkih protivnika (u vezi sa sovjetskom invazijom na Afganistan i Titovom bolešću). Albanija za solidarnost s Jugoslavijom u slučaju sovjetske intervencije.

Februar/Veljača[uredi - уреди]

+ SFRJ: u Međurepubličkom komitetu za tržište i cene Savezne skupštne postignut dogovor o kontroli cena.
  • 7 - 9. 2. - Simpozijum "SKJ i socijalistička revolucija" na Bledu, član predsedništva CK SKJ Branko Mikulić pominje ideje sa Šestog kongresa (1952) o "edukativnoj" umesto "komandnoj" ulozi partije.
  • 10. 2. - Konzilijum: Tito ima problema sa bubrezima i varenjem; sutradan izvešteno i o srčanoj slabosti.
  • 13. 2. - Povišena gotovost JNA usled daljeg pogoršanja Titovog stanja (kritično stanje u jednom trenutku tokom noći).
  • 14 - 23. 2. - Zimske Olimpijske igre u Lake Placidu.
  • 21. 2. - Titu nešto bolje, šalje poziv na detant Karteru i Brežnjevu.
  • 22. 2. - Tito na dijalizi, takođe ima zapaljenje pluća.
+ "Čudo na ledu": hokejaška reprezentacija SAD pobedila favorizovani SSSR sa 4:3 (druga trećina završena 2:3).
+ Vojni udar u Surinamu, na vlast dolazi Dési Bouterse.
+ Konzilijum: Tito ima unutrašnje krvarenje.
+ "Pokret 19. aprila" u Kolumbiji zauzeo dominikansku ambasadu.

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

+ Pad aviona kod Varšave, poginuo 14-člani američki bokserski tim i još 73 osobe.
  • 14. 3. i 18. 3. - Plenumi CK-ova SK Srbije odn. SK Hrvatske - za kolektivno rukovodstvo, protiv "liderstva", zalaganja za ličnu inicijativu i odgovornost.
  • 17. 3. - Eksplodirala bomba ispred kancelarije jugoslovenske banke u Njujorku (hrvatski emigranti prete sa još dve bombe ako se ne objavi njihovo pismo).
  • 18. 3. - Eksplozija rakete Vostok na kosmodromu Pleseck, poginulo 50 osoba.
  • 20. 3. - U oluji potonuo brod Mi Amigo sa kojeg je emitovao piratski Radio Caroline (vraćaju se 1983).
  • 21. 3. - A House Divided, završna epizoda druge sezone TV-serije Dallas u kojoj je protagonist J.R. Ewing ustrijeljen postaje najpoznatiji cliffhanger u historiji televizije.
+ Predsednik Karter objavio da će SAD bojkotovati Olimpijske igre 1980 u Moskvi.
  • 23. 3. - Miting u Novom Sadu, želje za Titov oporavak.
  • 24. 3. - Nadbiskup Oscar Romero ubijen tokom mise u San Salvadoru, na sahrani 30. 3. u pucnjavi ubijeno 42 ljudi.
  • 26. 3. - Kavez lifta u rudniku zlata Vaal Reef u Južnoj Africi propao 1,9 kilometara - 23 mrtvih.
  • 27. 3. - Pad norveške naftne platforme u Severnom moru, 123 poginulih.
+ Srebrni četvrtak: nagli pad cene srebra dovodi do panike na tržištu.
  • 28. 3. - Počinje primanje akontacije za Juga (100.000 dinara).
+ U Jerusalimu otkriven Talpiotski grob
  • 30. 3. - "Politika" izveštava da oko 50 kosovskih Albanaca u pritvoru očekuje suđenje zbog "antidržavne delatnosti"[3].

April/Travanj[uredi - уреди]

+ Američka delegacija u poseti Jugoslaviji, razgovara se o saradnji.
+ Juliana, kraljica Holandije abdicirala u korist kćerke Beatrix.
+ Konzilijum izveštava da je Titu bolje.
  • april - Jugoslavija potpisala sporazum sa EZ o uklanjanju ograničenja na jugoslovenski izvoz (naročito mesa i poljoprivrednih proizvoda); uključeni i krediti od 280 miliona dolara od Evropske investicione banke.
+ Osnovan bend Šarlo Akrobata.
+ Godišnja inflacija u SFRJ 26%

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

  • jun - Narodna skupština Srbije usvojila zakon kojim se sa platnog spiska Beogradskog univerziteta skidaju profesori koji nisu radili dve godine, ako ne nađu novu poziciju u roku od šest meseci (biće upotrebljeno protiv "Praxisovaca" u decembru).
  • 1. 6. - U Trbovlju osnovana grupa Laibach.
+ Zvanično krenuo CNN.
  • 2. 6. - Eksplozija bombe pred kućom Vladimira Sinđelića, otpravnika poslova u jugoslovenskoj ambasadi u Vašingtonu; nema povređenih, odgovornost preuzeli "hrvatski borci za slobodu", predsednik Karter osudio napad.
  • 3. 6. - Eksplozija u muzeju Kipa slobode, "hrvatski borci za slobodu" preuzimaju odgovornost.
  • 6. 6. - MMF stavio Jugoslaviji na raspolaganje 445 miliona dolara za pomoć ekonomiji u problemima; dinar devalviran sa 21 na 27,3 za dolar (radi podsticanja izvoza i smanjenja uvoza).
  • 6. 6. - 9. 6. - Peticija 36 beogradskih intelektualaca Predsedništvu SFRJ za amnestiju političkih zatvorenika u Jugoslaviji ("verbalni delikt"), prvi takav potez posle rata[6].
  • 7. 6. - Osnovana zadužbina "Miloš Crnjanski".
  • 9. 6. - Komičar Richard Pryor se zapalio dok je pušio (?) kokain.
  • 11. 6. - Peticija 54 slovenačka intelektualca republičkom Socijalističkom savezu protiv "restaljinizacije" kulturnog života u Sloveniji.
  • 12. 6. - 11. plenum CK SKJ - predsednik predsedništva CK SKJ umesto predsednika SKJ (tj. kolektivno rukovodstvo).
  • 23. 6. - Predsedništvo CK SK Slovenije odlučilo da Anton Vratuša ustupi mesto predsednika RIV-a Janezu Zemljariču.
  • 24. 6. - Američki predsednik Jimmy Carter u poseti Jugoslaviji (na Titovoj sahrani bio potpredsednik Walter Mondale).
  • 27. 6. - Let Aerolinee Itavia 870 oboren tajanstvenom eksplozijom iznad Tirenskog mora.
  • 29. 6. - Još jedan potres na Kopaoniku.
+ Vigdis Finnbogadottir izabrana za predsednicu Islanda - prva žena demokratski izabrana za šefa države.
  • jun - septembar - Velika vrućina i suša u SAD, stradalo 1700 ljudi.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

+ Izraelski Kneset doneo Zakon o Jerusalimu kao glavnom gradu Izraela.
  • jul - Sovjetska delegacija, na čelu sa potpredsednikom Vrhovnog Sovjeta Vasilijem Kuznjecovim, u poseti Jugoslaviji.
+ Napadi u štampi na Milovana Đilasa.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

+ Lech Walesa vodi prvi štrajk u brodogralištima Gdanjska.

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

+ Potpisan Sovjetsko-jugoslovenski 10-godišnji trgovinski, ekonomski i tehnički sporazum.
  • 25. 9. - Umro je Џон Хенри „Бонзо“ Бонам (енгл. John Henry "Bonzo" Bonham; Редич, 31. мај 1948 — Виндзор, 25. септембар 1980) је био британски бубњар и члан британске рок групе Лед зепелин
  • 26. 9. - Eksplodirala bomba na Oktoberfestu u Minhenu, poginulo 13 osoba (počinilac ekstremni desničar, neki dovode u vezu sa Operacijom Gladio).
  • 29. 9. - 13. plenum CK SKJ o ekonomskim problemima.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

+ Grčka se posle šest godina vratila u vojno krilo NATO-a.

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

  • 1. 11. - SIV liberalizovao cene oko jedne trećine industrijskih proizvoda (zamrznute avgusta 1979), ograničene cene mesa.
  • 2. 11. - Komitet Pokreta nesvrstanih u Beogradu razgovara o Iransko-iračkom ratu.
  • 3. 11. - Peticija 102 intelektualca u Beogradu (potpisana u oktobru) za ukidanje člana 133 Krivičnog zakona SFRJ ("neprijateljska propaganda" i "lažno predstavljanje situacije u zemlji").
  • 4. 11. - Ronald Reagan izabran za predsjednika SAD pobedivši predsjednika Kartera - pobedio u 44 države, 50,7 prema 41% u narodnim glasovima; potpredsjednik je George H. W. Bush.
  • 5 - 7. 11. - Grčki predsednik Konstantin Karamanlis u poseti SFRJ.
  • 6. 11. - Jugoslovenski premijer Veselin Đuranović stigao u posetu Kini.
  • 10. 11. - U Poljskoj zvanično registrovan sindikat Solidarnost.
  • 11. 11. - U Madridu počinju sastanci Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (današnji OEBS).
  • 12. 11. - Najbliži prilaz Voyagera 1 Saturnu (oko mesec dana kasnije počinje njegova međuzvezdana misija).
  • 21. 11. - John Lennon i Yoko Ono izazvali skandal pozirajući nagi fotografu Alenu Tannenbaumu.
+ Epizoda serije "Dalas" u kojoj se očekivalo da će se videti ko je upucao J. R. Ewing-a, postaje najgledanija do tada (druga najgledanija ikad) u Americi.
+ Požar u hotelu MGM Grand u Las Vegasu, 84-oro poginulih.
+ Četrdeset tri hrvatska intelektualca poslala memorandum Predsedništvu SFRJ za oslobađanje političkih zatvorenika (Ivan Supek, Franjo Tuđman, Vlado Gotovac...).
  • 27. 11. - SFRJ dobija zajam od 250 miliona dolara od devet zapadnih i jedne moskovske banke (od početka godine 1,6 milijardi dolara, traži se još 400 miliona)[7].

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 2. 12. - Odred smrti u El Salvadoru silovao i ubio američku misionarku Jean Donovan i tri časne sestre.
  • 4. 12. - 15. plenum CK SKJ - ekonomska situacija opet glavna tema, uključujući njene "ideološko-političke aspekte".
  • 8. 12. - Ubijen John Lennon.
+ Jak sneg i vetar remete saobraćaj u Jugoslaviji.
  • 10. 12. - Mitja Ribičič, lider slovenačkog Socijalističkog saveza, u "liberalnom" intervjuu "Startu": ne bi trebalo zabranjivati emigrantsku štampu, deo problema potiče od toga što savezna vlada nije dovoljno jaka[8]; kasnije se ograđuje da je to njegovo "lično mišljenje" i kontrira.
  • 12. 12. - Bijelo dugme izdalo album "Doživjeti stotu" u stilu Novog talasa.
  • 13. 12. - Železnička nesreća kod Bosanske Krupe (teretnjak udario putnički voz), najmanje 14 mrtvih.
  • 16. 12. - Solidarnost u Gdanjsku, pred hiljadama prisutnih, otkrila Spomenik palim radnicima brodogradilišta iz 1970.
+ Sastanak OPEC-a na Baliju, odlučeno da nafta poskupi 10%.
  • 17 - 18. 12. - Predsednik predsedništva Cvijetin Mijatović i ministar ino. poslova Josip Vrhovec u poseti Italiji i Vatikanu.
  • 18. 12. - Petorica Hrvata uhapšena u Njujorku pod optužbom za planiranje podmetanja bombi i ubistvo političkog protivnika.
  • 24. 12. - Miodrag Vuković (Crna Gora) na čelu Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (nakon Vasila Tupurkovskog).
  • 27. 12. - Savezna Skupština SFRJ donosi ekonomski plan koji želi rast BNP od 3-3,5%.
  • 31. 12. - Predsednik Senegala Léopold Sédar Senghor je prvi afrički predsednik koji se dobrovoljno povukao s položaja, nasleđuje ga štićenik Abdou Diouf.

Tokom/tijekom godine[uredi - уреди]

  • Stanovništvo svijeta iznosi 4.434.682.000 ljudi.
  • 1979-80 Pušteni u rad agregati C i D HE Zakučac kod Omiša. [1].
  • Prosečna radnička plata u SFRJ 235 dolara[9] (644 dolara iz 2011. prema Inflation Calculator).
  • Zbog podsticanja izvoza i suzbijanja uvoza javljaju se nestašice (kafa, meso, ulje, šećer).
  •  ? Restrikcije električne energije zbog velike suše.

U toku/tijeku[uredi - уреди]

1980. u temama[uredi - уреди]

  • Televizija: TV serije: "Velo Misto" 1980-81 (TV Zagreb), "Vruć vetar" (snim. 1979), "Bilo, pa prošlo", "Naše priče", "Pozorište u kući 4" (1980-81)", "Stočiću postavi se", "Tren", "Pripovedanja Radoja Domanovića" (snim. 1979?) (TV Beograd).

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1980.

Tokom godine[uredi - уреди]

Nobelove nagrade[uredi - уреди]

Literatura/Reference[uredi - уреди]

  1. Yugoslavia Reinforces Security Measures, Zdenko Antić OSA-RFE Research
  2. New Yugoslav-EEC Trade Agreement Signed, Z. Antić OSA-RFE Research
  3. New Ferment Among Albanians in Yugoslavia, Z. Antić OSA-RFE Research
  4. More Power for the Yugoslav Army, S. Stanković OSA-RFE Research
  5. Why New Unrest In Kosovo?, page 2, Louis Zanga, OSA-RFE, 1981
  6. Yugoslav Intellectuals Request Amnesty for Political Prisoners, Zdenko Antić, OSA-RFE Research
  7. Yugoslavia Gets Loan, New York Times, November 28, 1980
  8. "Dogmatic" Slovene Leader Gives a "Liberal" Interview, Slobodan Stankovic, Radio Free Europe Research, Open Society Archives
  9. Economic Development Of Kosovo Under Discussion, page 2, Zdenko Antić, OSA-RFE
  • Collier's Year Book za 1980 (Microsoft Encarta 2004)

Spoljne veze[uredi - уреди]