1990

Izvor: Wikipedia
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine: 1987 1988 198919901991 1992 1993
1990 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1990
MCMXC
Ab urbe condita 2743
Islamski 1410 – 1411
Iranski 1368 – 1369
Hebrejski 5750 – 5751
Bizantski 7498 – 7499
Koptski 1706 – 1707
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2045 – 2046
 - Shaka Samvat 1912 – 1913
 - Kali Yuga 5091 – 5092
Kineski
 - Kontinualno 4626 – 4627
 - 60 godina Yang Metal Konj
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11990
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1990 (MCMXC) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak (link pokazuje kalendar).

Godina prvih višestranačkih izbora u Jugoslaviji od 1945. i početak institucionalnog razilaska njenih naroda i republika.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

"Črvena" (od septembra)
  • 1. 1. - Početak programa reformi saveznog premijera Ante Markovića - denominirana je jugoslavenska valuta - dinar tako da je 10.000 dinara postalo 1 novi dinar, a građani su prvi puta nakon drugog svjetskog rata mogli slobodno kupovati stranu valutu u bankama, po kursu 7 dinara za marku. Omogućene strane investicije, cene i plate zamrznute na šest meseci, ali i predviđeno zatvaranje nerentabilnih firmi.
  • 1. 1. - "Antin dinar" startuje novčanicama od 50 i 200 dinara ("spomenici").
  • 3. 1. - Invazija na Panamu: Manuel Noriega se predao američkoj vojsci.
  • 6. 1. - U Novoj Pazovi osnivačka skupština Srpske narodne obnove, nastale iz Društva Svetog Save - zalažu se za Kralja, Dražu i maksimalističke granice.
  • 7. 1. - SFRJ: televizija prenosi pravoslavnu božićnu liturgiju.
  • 7. 1. - Krivi toranj u Pizi je prvi put posle 800 godina svog postojanja zatvoren za turiste radi restauracije.
  • 15. 1. - Demonstranti upadaju u sedište rasformiranog Štazija kako bi sprečili uništavanje dokumenata.
  • 16. 1. - Vođstvo SK Slovenije zahteva da se SKJ transformiše u labavu koaliciju republičkih partija.
  • 19. 1. - "Borba": admiral Petar Šimić, lider SKJ u armiji, izjavljuje da se armija neće povući od ideje komunizma, ali će poštovati volju većine na kongresu.
  • 20. 1. - "Crni januar" u Bakuu, Azerbejdžanska SSR - sovjetska vojska ulazi u grad, poginulo preko 100 civila.
  • 20. 1. - Počinju sukobi između indijske vojske i separatista u Kašmiru.
SKJ
  • 20 - 22. 1. - XIV kongres SKJ, vanredni i poslednji - glavna tema uvođenje pluralizma u Jugoslaviju.
  • 20. 1. - Neki slovenački delegati na XIV kongresu zahtevali da se odmah usvoji Deklaracija o podršci multipartizmu i slobodnim izborima, ali tvrda linija izglasala da se prvo prodiskutuje u komitetu.
  • 21. 1. - Burna rasprava na kongresu SKJ: SK Slovenije, koji je pod pritiskom dolazećih višestranačkih izbora u aprilu, preti da će napustiti kongres ako ne budu izglasani liberalni predlozi.
  • 22. 1./23.1. - Raspad SFRJ: XIV kongres SKJ izglasao ukidanje političkog monopola Partije i podršku višepartijskom sistemu; pošto neki drugi predlozi nisu izglasani, delegacija SK Slovenije iza ponoći odlučila napustiti kongres; nekoliko sati kasnije slijedit će je delegacija SK Hrvatske - de facto se raspada Savez komunista Jugoslavije.
  • 23. 1. - Osnivački kongres Srpskog slobodarskog pokreta u Batajnici, danas se smatra Prvim otadžbinskim kongresom Srpske radikalne stranke.
  • 23. 1. - Manje okupljanje Albanaca u Prištini.
  • 24. 1. - 2. 2. - Demonstracijama 40.000 studenata u Prištini počinju nemiri na Kosovu - traži se ukidanje vanrednog stanja, prekid sudskog procesa Azemu Vlasiju i slobodni izbori; dolazi do oružanih sukoba sa žrtvama (naročito u Podujevu).
  • 26. 1. - Barikade i pucnjava na miliciju u Peći i Titovoj Mitrovici, protesti i u Podujevu.
  • 26. 1. - Pušten i treći agregat HE Višegrad (ukupna snaga 315 MW).
  • 26. 1. - Oluja na Burnsov dan ubila oko 100 ljudi u severozapadnoj Evropi.
  • 27. 1. - Tanjug: 4 mrtvih u Orahovcu, jedan u Peći, demonstracije i u Suvoj Reci i Gnjilanu.
  • 27. 1. - U Zagrebu demonstrira 10.000 studenata zbog inflacije i opadanja životnog standarda (NYT).
  • 31. 1. - Studenti Beogradskog univerziteta od ponoći pred Skupštinom SFRJ okupljeni pod parolama »Ne damo Kosovo!«, »Idemo na Kosovo!«, »Hoćemo oružje!«, traže ostavke saveznih vlasti. Još pet poginulih na Kosovu (Orahovac, Podujevo, Lipljan i dr.). I u Crnoj Gori demonstracije za povratak reda u pokrajini.
  • 31. 1. - Savezno predsedništvo naredilo "specijalne mere", kako bi okončalo nasilje na Kosovu.
  • 31. 1. - U Moskvi je otvoren američki restoranbrze hrane“ „Mekdonalds“.
  • januar - Inflacija u SFRJ 41,5% (pad sa preko 2000 u decembru).

Februar/Veljača[uredi - уреди]

  • 1. 2. - Izlazak tenkova JNA na ulice u nekoliko kosovskih gradova (do sada oko 30 poginulih u neredima, uglavnom Albanaca).
  • 3. 2. - U Beogradu osnovana/obnovljena Demokratska stranka, kasnije poznata kao "velika" zbog mnogih stranaka koje su se izdvojile iz nje. Predsednik: Dragoljub Mićunović.
  • 4. 2. - Konferencija SK Slovenije - prekidaju veze sa SKJ, menjaju ime u Stranka socijaldemokratske obnove (SDP), ne traže otcepljenje već konfederaciju.
  • 5. 2. - P. p. Srbije Slobodan Milošević optužuje Sloveniju i Hrvatsku za "podršku teroru" na Kosovu, kaže da bi stotine hiljada Srba mogle otići na Kosovo.
  • 6. 2. - Pripadnici Združenog odreda milicije saveznog SUP-a iz Slovenije napuštaju Kosovo.
  • 7. 2. - Savezni predsednik Janez Drnovšek najavljuje pojačanje prisustva vojske na Kosovu, kao i razvojni program.
  • 10. 2. - U Zagrebu obnovljen rad srpskog kulturnog društva »Prosvjeta«.
  • 11. 2. - U Južnoj Africi bjelačka vlada posle 27 godina pušta Nelsona Mandelu iz zatvora, označivši simbolički početak kraja režima apartheida; ranije tijekom mjeseca dozvoljen rad Afričkog nacionalnog kongresa.
  • 13. 2. - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.
  • 14. 2. - Sabor SR Hrvatske usvojio Amandmane na Ustav dotične republike, kojima je ozakonjen višestranački sistem.
  • 17. 2. - U Kninu osnovana Srpska demokratska stranka, na čelu Jovan Rašković.
  • 19. 2. - Usled nemira na Kosovu, tamošnji Srbi traže zaštitu.
  • 20. 2. - Predsedništvo SFRJ dalo naređenje JNA da uguši nemire na Kosovu.
  • 21. 2. - Ponovo uveden policijski čas na Kosovu.
  • 22. 2. - Izvršno veće Slovenije donosi protivmere privrednoj blokadi Srbije.
  • 24. 2. - U Litvanskoj SSR se održavaju prvi višestranački izbori u SSSR.
  • 24 - 25. 2. - Prvi opći sabor HDZ-a ("NDH nije bila samo puka kvislinška tvorba...").
  • 26. 2. - Ponovo otvorena Beogradska berza ("Jugoslovensko tržište kapitala").
  • 26. 2. - Nikaragva: Violeta Chamorro pobedila predsednika Daniela Ortegu (položaj preuzima 25. 4.)
  • februar - Usled srpske blokade od decembra, slovenačka vlada uskratila 15% uplate u savezni budžet.
  • februar - Inflacija u SFRJ 8,4%.

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

  • 1. 3. - Izdate novčanice od 100 dinara (djevojka sa maramom) i 500 dinara (odrastao mladić).
  • 4. 3. - Na Petrovoj Gori održan miting Srba iz Hrvatske na kojem se pretilo hrvatskom rukovodstvu.
  • 8. 3. - Odlukom Skupštine Slovenije izbrisan pridev »socijalistička« iz naziva ove republike.
  • 8. 3. - U Beogradu prvi broj enigmatskog lista "Huper" (izlazi do decembra 2008.).
  • 11. 3. -  Litvanija proglašava nezavisnost od Sovjetskog Saveza, što Moskva ocenjuje nelegalnim (priznanje tokom 1991.).
  • 11. 3. - Ukinut policijski čas na Kosovu.
  • 12. 3. - Sovjetski vojnici započinju povlačenje iz Mađarske.
  • 12. 3. - Položio zakletvu Patricio Aylwin, prvi demokratski izabran predsednik Čilea od 1970.
  • 14. 3. - Osnivački sabor Srpskog pokreta obnove - ujedinjeni Srpski slobodarski pokret Vojislava Šešelja i frakcija SNO Vuka Draškovića (ta dvojica će se razići par meseci kasnije).
  • 15. 3. - Mihail Gorbačov izabran na novostvoreni položaj Predsednika Sovjetskog Saveza, nakon izmene ustava u smeru jakog predsednika.
  • 15. 3. - Fernando Collor de Mello postao predsednik Brazila, prvi demokratski izabran od 1961.
  • 18. 3. - Prvi i poslednji slobodni izbori u DDR - 48% poslanika dobila Alijansa za Nemačku, na čelu sa istočnim ogrankom CDU (Lothar de Maizière).
  • 19. 3. - Sporazum Jugoslavije sa MMF: 18-mesečni stand-by kredit vrednosti do 600 miliona dolara za podršku restrukturaciji.
  • 21. 3. -  Namibija nezavisna od Južne Afrike.
  • 22. 3. - Afera oko navodnog trovanja albanske dece na Kosovu, nove albanske demonstracije (međunarodni panel lekara nije našao dokaze otrova ni epidemije, pominje se "masovna histerija").
  • 24. 3. - JNA opet na kosovskim ulicama, Srbija preuzima direktnu kontrolu nad tamošnjom milicijom.
  • 25. 3. i 8. 4. - Prvi demokratski izbori u Mađarskoj od 1948 - pobeđuje konzervativni Demokratski forum, bivši komunisti četvrti.
  • 26. 3. - Na sastanku "koordinacije" (najviši srpski rukovodioci) ocenjeno da proces raspada Jugoslavije izgleda nezaustavljivo, da je konfederacija neprihvatljiva, te da se Bosna i Hercegovina ne može održati kao država.
  • 26. 3. - 62. dodela Oskara, najbolji film je Driving Miss Daisy.
  • 28. 3. - Studio B pokrenuo TV kanal, ali vlasti ubrzo zabranjuju.
  • 29. 3. - Otvorena Ljubljanska borza.
  • 30. 3. - Plenarna sednica CK SKJ nema kvorum za zasedanje (nisu došli Slovenci, ni većina iz Hrvatske i Makedonije, Bosanci napustili sastanak). Premijera igranog filma o Nindžama kornjačama, u produkciji New Line Cinema, koji je postao najkomercijalniji nezavisno producirani film do tada sa zaradom od preko 100 milijuna $ u američkim kinima.
  • 30. 3. - Estonska SSR proglašava sovjetsku vlast nelegalnom od 1940.
  • 31. 3. - Preduzeće Lipa Holding u Sloveniji izdalo novu "valutu", lipu - neka preduzeća je primaju kao pomoćno platno sredstvo.
  • 31. 3. - "Druga bitka kod Trafalgara" - masovne demonstracije u Londonu protiv Komunalnog poreza (prozvanog poll-tax - "glavarina") pretvorile se u nerede sa stotinama povređenih.

April/Travanj[uredi - уреди]

  • april - ? U Beogradu, u blizini 30-tak osnovnih škola, postavljeni ležeći policajci.
  • 1. 4. - U Engleskoj i Velsu uveden nepopularni Komunalni porez.
  • 3. 4. - Pripadnici Združenog odreda milicije iz Hrvatske u sastavu SSUP-a povlače se sa Kosova.
  • 6. 4. - Obaveza za istočne Evropljane, van poslovnog putovanja ili paket aranžmana, da kupe dinara u vrednosti $200 na ulazu u Jugoslaviju.
  • 8. 4. - Izbori u Grčkoj, pobeđuje Nova Demokracija (novi premijer Konstantinos Micotakis).
  • 8, 12 i 22. 4. - Grb SR Slovenije Prvi demokratski izbori u Sloveniji - pobeda koalicije DEMOS (54% glasova) na parlamentarnim i Milana Kučana na predsedničkim izborima (DEMOS se zalaže za suverenitet i ekonomsku nezavisnost).
  • 16. 4. - Republički SUP Srbije preuzima sve poslove javne i državne bezbednosti na Kosovu.
  • 18. 4. - Predsedništvo SFRJ ukinulo vanredno stanje na Kosovu i amnestiralo 108 političkih zatvorenika.
  • 22. 4. i 6 - 7. 5. - Grb SR Hrvatske Izbori u Hrvatskoj za Sabor: ubjedljiva pobeda HDZ-a - sa 42% glasova 205 (58%) zastupnika); stranka se zalaže za konfederaciju nezavisnih država i uklanjanje Srba sa utjecajnih položaja (pominje se i referendum o granicama BiH u slučaju raspada SFRJ[1]).
  • 24. 4. - Azem Vlasi oslobođen optužbi za izazivanje štrajkova i protesta prethodne godine, oslobođeno i ostalih 14 lica kojima je suđeno zajedno s njim (bio uhapšen u martu 1989).
  • 24. 4. - Spejs šatlom "Diskaveri" lansiran Svemirski teleskop Hubble.
  • 26. 4. - 27. 6. - JNA razoružava TO Slovenije i Hrvatske.
  • april - Sastanak predstavnika zemalja "Pentagonale" (Italija, Jugoslavija, Mađarska, Čehoslovačka, Poljska) u Bratislavi (i opet u Veneciji u julu).

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Franjo Tuđman, prvi predsjednik RH (1990-99)

Jun/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Srpanj[uredi - уреди]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

  • 1. 9. - Izdata novčanica od 10 dinara (djevojčica).
  • 2. 9. - Pridnjestrovlje proglašava nezavisnost od Moldove (ne priznaje ga nijedna članica UN).
  • 3. 9. - Počeo generalni štrajk Albanaca na Kosovu.
  • 7. 9. - Na tajnom sastanku u Kačaniku delegati raspuštene Skupštine Kosova doneli Ustav Republike Kosovo (tzv. Kačanički ustav, proglašen 13. 9.) - Srbija to smatra nelegalnim, najavljuje krivično gonjenje.
  • 9. 9. - Miting SPO kod Novog Pazara, izjava Vuka Draškovića o ostajanju "i bez ruke i bez [tuđeg] barjaka", sukob milicije i muslimanskih demonstranata.
  • 9. 9. - Prvi liberijski građanski rat: vođa pobunjenika Prince Johnson uhvatio predsednika Doe-a i ubio ga nakon mučenja, što je snimljeno.
  • 11. 9. (ili pre 7. 9.?) - Sukob između Srba i Muslimana u Foči. Srbi demonstrirali u gradu nakon što je iz lokalne autobuske kompanije, čiji je direktor Musliman, otpušteno stotinak Srba - vlada BiH raspustila gradsku vladu i zabranila okupljanja.
  • 12. 9. - Potpisan Ugovor o konačnom rešenju u odnosu na Nemačku ("Ugovor Dva plus Četiri").
  • 13. 9. - Oružani okršaj u Podujevu tokom potrage za nelegalnim oružjem, poginula dva Albanca.
  • 15. 9. - Masovni skup u Velikoj Kladuši, Fikret Abdić ulazi u SDA.
  • 16. 9. - Hrvatski specijalci blokirali pristupe Jasenovcu.
  • 19. 9. - FK Crvena Zvezda igrala 1:1 sa FK Grashoperom u Beogradu (početak trijumfalnog Kupa šampiona 1990-91.).
  • 22. 9. - U Sremskim Karlovcima centralno obeležavanje 300-godišnjice velike Seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem.
  • 26. 9. - Upadom navijača na teren prekinuta utakmica Hajduk-Partizan, zapaljena jugoslovenska zastava.
  • 27 - 30. 9. - Masovna okupljanja Srba na Baniji. Intervencija snaga MUP Hrvatske i hapšenje 360 ljudi u Petrinji (specijalci konfiskuju oružje i municiju iz milicijskih stanica i skladišta TO u opštinama naseljenim Srbima). Srbi traže zaštitu u vojnoj kasarni.
  • 28. 9. - Flag of SR Serbia.svg Srbija dobila novi Ustav. Pokrajine gube atribute državnosti i postaju oblik teritorijalne autonomije; neka ovlašćenja federacije navedena kao republička.
  • 28. 9. - Amandmani na slovenački ustav ističu jurisdikciju tamošnje skupštine nad slovenačkom Teritorijalnom odbranom.
  • 28. 9. - Srbi odneli oružje iz policijske stanice u Glini.
  • 29. 9. - Miting SPO u Kosovom Polju, koji pristalice SPS žele rasturiti (kamenice na Vuka).
  • 29. 9. - Sukob hrvatske policije i Srba u nekim gradovima Hrvatske (Krajine), po jedan upucani s obe strane.
  • 30. 9. - Uveče, blokade na putevima i prugama oko Knina, prekinut saobraćaj prema Splitu i Zadru ("anonimna grupa" traži puštanje pritvorenih Srba).
  • septembar - Osn. Muslimanska bošnjačka organizacija (Adil Zulfikarpašić), odvojena od SDA.
  • septembar - Hrvatska vlada naredila razoružanje rezervne milicije u opštinama naseljenim Srbima.
  • septembar - Inflacija u SFRJ skočila na 7% (sa manje od 1% u prethodna dva meseca) zbog većih plata i cena energije.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

  • 1. 10. - Srpsko nacionalno vijeće na osnovu plebiscita proglasilo autonomiju Srba u Hrvatskoj.
  • 1. 10. - Vlada Srbije traži od saveznih vlasti da "zaštiti Srbe od represije" u Hrvatskoj; mitinzi u Srbiji i Crnoj Gori - ispred Skupštine govore Vuk Drašković (ako Milošević "neće da se stara o Srbima", "opozicija će odgovoriti na objavu rata od strane ustaških vlasti Srbima u Hrvatskoj") i Vojislav Šešelj.
  • 1. 10. - SPO saopštava da prekida predizborne aktivnosti, zbog neravnopravnog položaja opozicije (Demokratska stranka nije sklona bojkotu izbora).
  • 1. 10. - Počinje Ruandanski građanski rat između R. patriotskog fronta i predsednika Habyarimane.
  • 2. 10. - Vanredno zasedanje saveznog predsedništva - bez dogovora za rešenje konflikta u Hrvatskoj, odbačeni slovenački amandmani o komandi nad Teritorijalnom odbranom (TO).
  • 3. 10. - Ujedinjenje zapadne i istočne Njemačke.
  • 4. 10. - Vojna policija JNA ušla u, već ispražnjeni, štab slovenačke TO.
  • 4. 10. - Počinje povlačenje hrvatskih specijalnih policijskih snaga iz srpskih krajeva - napetost popušta, ali železnički saobraćaj prema moru i dalje prekinut.
  • 6. 10. - Objavljen projekat konfederalnog modela jugoslovenske zajednice, koji su predsedništva Republike Hrvatske i Republike Slovenije 3. oktobra dostavila Predsedništvu SFRJ (savez nezavisnih republika).
  • 8. 10. - Prva intifada: neredi kod Kupole na stijeni, ubijeno 17 Palestinaca.
  • 10. 10. - SSSR i Nemačka potpisali ugovor o povlačenju sovjetskih vojnika iz Nemačke (380.000 vojnika i 220.000 članova porodice).
  • 11. 10. - Željko Ražnatović Arkan navodno osnovao Srpsku dobrovoljačku gardu u manastiru Pokajnica.
  • 13. 10. - Sirijske snage zbacile libanskog premijera Michela Aouna.
  • 18. 10. - Izveštaj National Intelligence Council-a, po pokroviteljstvom CIA: "Jugoslavija će prestati da funkcioniše kao federalna država u roku od godinu dana", "raspad će pratiti ozbiljni lokalni sukobi" (tekst).
  • 23. 10. - Skupština Srbije donosi Uredbu o uvođenju poreza i taksi na robu iz Slovenije i Hrvatske.
  • 24. 10. - Sastanak ino-ministara balkanskih zemalja u Tirani.
  • 27. 10. - Štampan prvi broj nedeljnika "Vreme".
  • 27. 10. - Askar Akajev postao predsednik Kirgistana (do 2005).
  • oktobar - Jedna mađarska firma isporučuje kalašnjikove u Hrvatsku (mađarski premijer potvrđuje u februaru '91).
  • krajem oktobra - Amandman američkog Kongresa: bez zajmova ili kredita iz SAD za Jugoslaviju, osim ako se ne radi o republici koja je sprovela slobodne izbore i koja nije uključena u sistematsko kršenje ljudskih prava (u vezi sa kosovskom situacijom).

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

  • 4. 11. - Granice SFRJ zatvorene za sovjetske građane (iznosili dolare iz zemlje).
  • 8. 11. - Zakonom se u Hrvatskoj TO stavlja pod republičku kontrolu.
  • 9. 11. - Novi ustav Kraljevine Nepal ustanovio višestranačje što je vrhunac narodnog pokreta.
  • 11. 11. i 25. 11. - Grb SR Makedonije Višestranački izbori u Makedoniji - pobeda VMRO-DPMNE (38 poslaničkih mesta), Savez komunista Makedonije-Partija demokratskog prosperiteta (31) - bez apsolutne većine.
  • 14. 11. - Vladajuća koalicija DEMOS u Sloveniji predlaže referendum o otcepljenju, jer se slovenačko-hrvatski predlog o konfederaciji sporo razmatra.
  • 14. 11. - Nemačka i Poljska potpisale ugovor kojim je potvrđena granica na Odri i Nisi.
  • 15. 11. - Vojislav Šešelj, predsednički kandidat, pušten iz zatvora (od 2. 10. u dva navrata služio kazne zbog prekršaja javnog reda i mira).
Kljuić, Karadžić i Izetbegović - lideri nacionalnih stranaka u BiH

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

Datum nepoznat[uredi - уреди]

  • Početak rada HE Pirot (80 MW).
  • Šešeljevi četnici ometaju promociju Reformista u beogradskom Domu omladine, književnik Mirko Kovač pogođen fotoaparatom u glavu.
  • Zastupnik Sabora Ivan Bobetko gađao kolegu Tanjgu iz SDS aktovkom, nakon što je ovaj rekao da je hrvatska vlast ustašoidna.
  • Jugoslaviju tokom godine posetilo 9 miliona stranaca, od čega 40% Nemaca, zarađeno 2,7 milijardi dolara (preko 80% u Hrvatskoj)[4].

1990. u temama[uredi - уреди]

  • Televizija. TV Serije: "Agencija Kikom", "Bolji život 2" (1990-91), "Jastuk groba mog", "Metla bez drške 2", "Zaboravljeni" (TV Beograd); "Neuništivi" (TV Zagreb); "Memoari porodice Milić", "Praški student" (TV Sarajevo)

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1990.

Dani sećanja[uredi - уреди]

Nobelove nagrade[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

Vidi takođe[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Evolution in Europe; Victory Seen for Nationalists in Yugoslav Republic, The New York Times Published: April 26, 1990
  2. Predrag Marković, pobednik "Kviskoteke".... yugopapir.blogspot.com
  3. Feuds Crippling Yugoslav Economy, New York Times, April 20, 1991
  4. Strife Cripples Yugoslavia's Big Tourist Industry, New York Times, June 6, 1991

Vanjske veze[uredi - уреди]