Monika Seleš

Izvor: Wikipedia
Monika Seleš
Monica Seles interview.jpg
Država do 1993 Flag of SFR Yugoslavia.svg SFR Jugoslavija
Država od 1995  SAD
Mesto stanovanja Sarasota, Florida, SAD
Datum rođenja 2. decembar 1973.
Mesto rođenja Novi Sad, SFRJ
Visina 1,79 m
Težina 70 kg
Prof.igra od 1989 do 2003
Igra levom rukom (bekhend i forhend sa obe ruke)
Zarađeni novac 14.891.762 $
Singl
Pobeda/poraza 595 / 122
Osvojenih turnira 53
Najbolji plasman 1 (11. mart 1991.)
Dubl
Pobeda/poraza 89 / 45
Osvojenih turnira 6
Najbolji plasman 16 (22. april 1991.)

Monika Seleš (mađ. Szeles Mónika, eng. Monica Seles) je bivša jugoslovensko-američka profesionalna teniserka, bivša najbolja teniserka sveta. Za vreme svoje karijere osvojila je 9 grend slem turnira, postavši najmlađa teniserka koja je osvojila otvoreno prvenstvo Francuske 1990. godine. Bila je dominantna teniserka 1991. i 1992. godine, ali se morala povući iz tenisa 1993. zbog povrede koju je dobila kada ju je gledalac iz publike ubo nožem. Tenisu se vratila 1995. godine, ali nije uspela doći do uspeha kojeg je imala početkom 1990ih.

Teniska karijera[uredi - уреди]

Počeci[uredi - уреди]

Monika Seleš je mađarskog porekla iz Vojvodine. Rođena u Novom Sadu, Srbija u tadašnjoj SFR Jugoslaviji 2. decembra 1973. godine.

Tenisom se počela baviti od šeste godine. Trener joj je bio otac Karolj (mađ. Károly). Svoj prvi turnir je osvojila sa devet godina, iako se tada nije puno razumela u način bodovalja u tenisu, pa tokom meča nije znala ko vodi u igri. U momentu kada joj je bilo najpotrebnije svoj teniski teren joj je stavio na raspolaganje Đorđe Balašević, čime je znatno doprineo njenom razvoju.

1985, sa samo 11 godina osvojila je prestižni turnir Orandž bul u Majamiju, SAD, pritom ju je ugledao poznati teniski trener Nik Bolatieri. 1986. godine, porodica Seleš se seli iz Jugoslavije u SAD, gde Monika kreće u tenisku akademiju Nika Bolatierija, u kojoj je trenirala sledeće dve godine.

Vrhunac karijere[uredi - уреди]

Profesionaln tenis je počela da igra 1988, sa 14 godina. Naredne godine je krenula njena puna profesionalna karijera na VTA turnirima kada je osvojila Hjuston u maju 1989. godine pobedivši Kris Evert u finalu. Mesec dana kasnije, Selešova je stigla do polufinala otvorenog prvenstva Francuske kada je izgubila od tadašnje najbolje teniserke, Štefi Graf. Monika je svoju prvu godinu završila na mestu broj 6 na VTA listi.

Sa jakim forhendom i bekhendom, kao i jakim riternom, Selešova je po mnogima prva -{"power player"}- teniserka u ženskom tenisu. Takođe je poznata po glasnom stenjanju prilikom udara lopte, pa su se neke teniserke žalile na glasnoću, a sudije su je upozoravale da bude malo tiša.

Njen prvi grend slem turnir bio je Otvoreno prvenstvo Francuske 1990, gde se u finalu suočila sa Štefi Graf. Selešova je spasila 3 set lopte i prvi set u tajbrejku, koji je osvojila sa 8-6, i uspela da dobije meč u dva seta (7-6, 6-4). Osvojivši turnir postala je najmlađa teniserka koja je osvojila Otvoreno prvenstvo Francuske sa samo 16 i po godina.

1991. je godina kada je Selešova imala dominantan položaj u ženskom tenisu. Godinu je počela pobedom na Otvorenom prvenstvu Australije u januaru, pobedivši Janu Novotnu u finalu. 11. marta je preuzela je mesto broj 1 na VTA listi od Štefi Graf. Uspešno je odbranila titulu na Otvorenom prvenstvu Francuske, pobedivši tada najmlađu takmičarku Aranču Sančez Vikario u finalu. Posle Francuske nije igrala na Vimbldonu, kada je pauzirala šest nedelja zbog istegnuća lista na donjem delu noge. Posle pauze se pojavila na Otvorenom prvenstvu Amerike gde je pobedila Martinu Navratilovu u finalu, učvršćujuću svoje mesto broj 1 teniserke sveta. Iste godine je sa Goranom Prpićem osvojila Hopman kup za Jugoslaviju. 1992. je takođe protekla dominacijom Monike u ženskom tenisu. Uspešno je odbranila grend slem turnire u Australiji, Francuskoj i Americi. Do finala na Vimbldonu je došla, ali nije mogla razbiti dominaciju Štefi Graf na travnatim terenima, izgubivši 6-2, 6-1.

U periodu od januara 1991. do februara 1993, Selešova je osvojila 22 turnira i došla do 33 finala od 34 turnira u kojima je igrala. U tom periodu je imala 159 pobeda i samo 12 poraza (92,9% pobeda), uključujući i 55/1 u grend slem turnirima. U širem kontekstu, od početka profesionalne karijere, 1989. do kraja 1992. imala je 231 pobeda i 25 poraza (90,2% pobeda) i 30 titula na turnirima. Jedino je Kris Evert imala bolji postotak pobeda (91,1% od 1971. do 1974) i 34 turnira. Ipak, Selešova nije uspela da održi taj uspeh do kraja svoje karijere.

1993[uredi - уреди]

U 1993. godinu, Selešova je snažno ušla. U januaru 1993. je osvojila otvoreno prvenstvo Australije pobedivši Štefi Graf.

Ipak, sve će se promeniti u incidentu koji je šokirao svet tenisa 30. aprila 1993. U ¼-finalu, u meču između Seleš i Magdalene Malejeve, u Hamburgu 38-godišlji gledalac, Gunter Parhe, opsesivni obožavaoc Štefi Graf, gađao je Moniku Seleš u kičmu, između lopatica. Ubrzo je odvedena u bolnicu. Fizički, Monika se oporavila za nekoliko nedelja, ali napad je ostavio veće, psihološke ožiljke. Profesionalnom tenisu se nije vratila sledeće dve godine. Napadač nije dobio zatvorsku kaznu zbog psihičkog stanja, ali je dobio uslovnu dvogodišnju kaznu sa obaveznim psihološkim lečenjem. Zbog ovog incidenta su pojačane mere sigurnosti na teniskim turnirima. [1]

Posle incidenta, Grafova je ponovo zavladala ženskim tenisom, zbog odsustva Selešove na turnirima.

Povratak[uredi - уреди]

Za vreme odsustva, Seleš je postala državljanin Sjedinjenih Američkih Država 17. maja 1994. godine.

Selešova se vratila u profesionalni tenis u avgustu 1995. i osvojila prvi povratnički turnir, otvoreno prvenstvo Kanade. Mnogi su mislili da će se moći vratiti dominaciju u tenisu, kakvu je imala na početku svoje profesionalne karijere. Istog meseca je došla do finala otvorenog prvenstva Amerike, kada je izgubila od Štefi Graf rezultatom 7-6, 0-6, 6-3. U januaru 1996, Selešova je došla do svoje prve grend slem titule posle povratka, otvoreno prvenstvo Australije, ali ovo će joj biti i zadnja grend slem titula. Selešova je sa teškoćom borila da dođe do svoje najbolje forme. Na to je i uticao njen otac, Karolj, kojem je utvrđen rak i koji je preminuo 1998. godine. Selešova je opet, 1996. došla do drugog uzastopnog finala na otvorenom prvenstvo Amerike, izgubivši, opet, od Štefi Graf u finalu. Zadnje grend slem finale je bilo u Parizu 1998. (nekoliko nedelja posle smrti njenog oca), kada je izgubila od Sančez Vikario.

Postavši američki državljanin, Monika je pomogla Američkom timu da osvoje Fed kup 1996. i 2000. Takođe je osvojila i bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.

Osvojivši 53 turnira do 2003, Selešova je morala, zbog povrede noge napustiti profesionalni tenis. U februaru 2005. igrala je dve egzibiciona meča protiv Martine Navratilove, izgubivši oba meča. Uspesi Monike Seleš je svrstavaju među najbolje teniserke svih vremena.

„Tenis Magazin“ je postavio kao 13. najvećeg igrača svih vremena (žene i muškarci), a po australijskom magazinu „Tenis“ ona je među 15 žena najvećih šampiona u poslednjih 30 godina (igračice su poređane abecednim redom). Poznata je i kao jedna od najvećih igračica „ključnih poena“, jer je imala izuzetnu psihičku snagu u najtežim situacijama na terenu.

Monika Seleš trenutno živi na Floridi. Godine 2007. postala je mađarski državljanin.

Uspesi na grend slem turnirima[uredi - уреди]

Grend slem 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 Pobeda
Otvoreno prvenstvo Australije - - P P P - - P - - ½ - ¼ ½ 2. 43-4
Otvoreno prvenstvo Francuske ½ P P P - - - ¼ ½ F ½ ¼ - ¼ 1. 54-8
Vimbldon 4. ¼ - F - - - 2. 3. ¼ 3. ¼ - ¼ - 30-9
Otvoreno prvenstvo Amerike 4. 3. P P - - F F ¼ ¼ ¼ ¼ 4. ¼ - 53-10

Pobede (9)[uredi - уреди]

Godina turnir Protivnik u finalu rezultat
1990. Otvoreno prvenstvo Francuske Štefi Graf 7-6(6), 6-4
1991. Otvoreno prvenstvo Australije Jana Novotna 5-7, 6-3, 6-1
1991. Otvoreno prvenstvo Francuske Aranča Sančez Vikario 6-3, 6-4
1991. Otvoreno prvenstvo Amerike Martina Navratilova 7-6, 6-1
1992. Otvoreno prvenstvo Australije Meri Džo Fernandez 6-2, 6-3
1992. Otvoreno prvenstvo Francuske Štefi Graf 6-2, 3-6, 10-8
1992. Otvoreno prvenstvo Amerike Aranča Sančez Vikario 6-3, 6-3
1993. Otvoreno prvenstvo Australije Štefi Graf 4-6, 6-3, 6-2
1996. Otvoreno prvenstvo Australije Anke Huber 6-4, 6-1

Porazi u finalu (4)[uredi - уреди]

Godina turnir Protivnik u finalu rezultat
1992. Vimbldon Štefi Graf 6-2, 6-1
1995. Otvoreno prvenstvo Amerike Štefi Graf 7-6(6), 0-6, 6-3
1996. Otvoreno prvenstvo Amerike Štefi Graf 7-5, 6-4
1998. Otvoreno prvenstvo Francuske Aranča Sančez Vikario 7-6(5), 0-6, 6-2

Osvojeni turniri u singlu (53)[uredi - уреди]

Osvojeni turniri u dublu (6)[uredi - уреди]

  1. 1990 - Rim, p/Helena Kelesi (Kanada)
  2. 1991 - San Antonio, p/Peti Fendik (SAD)
  3. 1991 - Rim, p/Dženifer Kapriati (SAD)
  4. 1992 - Rim, p/Helena Sukova (Češka)
  5. 1997 - Tokio, p/Aj Sugijama (Japan)
  6. 1998 - Tokio, p/Ana Kurnikova (Rusija)

Plasman[uredi - уреди]

Plasman na VTA listi, kraju kalendarske godine:

1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
86 6 2 1 1 8¹ * 1 2 5 6 6 4 10 7 60

1- veći deo godine nije igrala, *- nije igrala cele godine

Vanjske veze[uredi - уреди]


Ženska teniska asocijacija | Teniserke na prvom mestu
Sjedinjene Američke Države Kris Evert | Australija Ivon Gulagong | Češka Republika/Sjedinjene Američke Države Martina Navratilova | Sjedinjene Američke Države Trejsi Ostin | Njemačka Štefi Graf | Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija/Savezna Republika Jugoslavija/Sjedinjene Američke Države Monika Seleš | Španija Aranča Sančez Vikario | Švicarska Martina Hingis | Sjedinjene Američke Države Lindsi Devenport | Sjedinjene Američke Države Dženifer Kaprijati | Sjedinjene Američke Države Venus Vilijams | Sjedinjene Američke Države Serena Vilijams | Belgija Kim Klajsters | Belgija Žistin Enen | Francuska Ameli Moresmo | Rusija Marija Šarapova | Srbija Ana Ivanović | Srbija Jelena Janković | Rusija Dinara Safina | Danska Karolina Voznjacki | Bjelorusija Viktorija Azarenka