1988

Izvor: Wikipedia
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1985 1986 198719881989 1990 1991
1988 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1988
MCMLXXXVIII
Ab urbe condita 2741
Islamski 1408 – 1409
Iranski 1366 – 1367
Hebrejski 5748 – 5749
Bizantski 7496 – 7497
Koptski 1704 – 1705
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2043 – 2044
 - Shaka Samvat 1910 – 1911
 - Kali Yuga 5089 – 5090
Kineski
 - Kontinualno 4624 – 4625
 - 60 godina Yang Zemlja Zmaj
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11988
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1988 (MCMLXXXVIII) bila je prijestupna godina koja počinje u petak (link pokazuje kalendar).

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

  • 3. 1. - Slobodan Milošević lakše povređen u saobraćajnoj nezgodi kod Šimanovaca.
  • 7. 1. - Predsedništvo SR Srbije pokrenulo inicijativu za promenu ustava Srbije.
  • 9. 1. - Jak zemljotres kod Tirane, osetio se u delovima Jugoslavije.
  • 13. 1. - Potpredsednik Lee Teng-hui postaje predsednik Tajvana nakon smrti prethodnika.
  • 16. 1. - Prva slaninijada u Kačarevu.
  • krajem januara - Nedeljnik "Špigel" objavljuje tekst telegrama koji bi doveo u vezu austrijskog predsednika Kurta Waldheima sa ratnim zločinima u Jugoslaviji, ali komisija istoričara koja se bavi njegovim slučajem ne može naći original telegrama.

Februar/Veljača[uredi - уреди]

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

  • 6. 3. - SAS-ovci ubili trojicu pripadnika IRA-e na Gibraltaru - trebalo je da ih uhapse jer su pripremali bombu.
  • 14. 3. - Mihail Gorbačov stigao u petodnevnu posetu Jugoslaviji (Beograd, Ljubljana, Dubrovnik), potpisan dokument o poštovanju "jednakih prava i jednake sigurnosti" svih država (nemešanje u unutrašnje stvari drugih država), poziva na ujedinjenu Evropu s manje naoružanja.
  • 16. 3. - Hapad otrovnim gasom na Halabdžu, Sadamov genocidni napad na domaće Kurde.
  • 16. 3. - Afera Iran-Contra: optuženi potpukovnik Oliver North i kontraadmiral John Poindexter.
  • 16. 3. - Tokom sahrane ubijenih IRA-ša unionista ubio troje i ranio još šezdeset okupljenih.
  • 19. 3. - "Ubistvo kaplara": dvojica britanskih kaplara ubijena nakon što su se uvezli u pogrebnu povorku ubijenih tri dana ranije.
  • 20. 3. - Eritrejski rat za nezavisnost: Eritrejci odneli važnu pobedu kod Afabeta.
  • 24. 3. - Otvoren restoran Mekdonalds na beogradskoj Slaviji, prvi u Jugoslaviji i nekoj socijalističkoj zemlji.
  • 25. 3. - Demonstracija svećama u Bratislavi - prva javna demonstracija u Čehoslovačkoj od 1969.

April/Travanj[uredi - уреди]

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

  • 1. 5. - Izdata novčanica od 50.000 dinara (lik žene u godinama).
  • 1. 5. - Predsednik Predsedništva Lazar Mojsov otvorio Staru Budvu, koja se obnavljala od potresa 1979.
  • 4. 5. - Katastrofa PEPCON - ogromna eksplozija u fabrici raketnog goriva u Hendersonu, Nevada.
  • 5. 5. - Počelo suđenje Fikretu Abdiću i još 24-ici zbog afere Agrokomerc - menice bez pokrića u vrednosti od milijarde dolara (?!) - pominje se mogućnost smrtne kazne.
  • 7. 5. (ili 8.5.?) - Održan prvi Beogradski maraton - pobednici Rifat Zilkić i Radisavka Račić (23 km).
  • 10. 5. - Zaplenjen ceo tiraž "Mladine" zbog članka "Noć dugih noževa", koji je najavljivao hapšenja u Sloveniji.
  • 11. 5. - FK Borac Banja Luka osvojio Kup Maršala Tita (jedini drugoligaš koji je to uspeo).
  • 14. 5. - Predsednik SIV-a Branko Mikulić odbacuje pozive za ostavku iz Slovenije i Hrvatske, zbog loše ekonomske situacije.
  • 15. 5. - Raif Dizdarević dolazi na čelo Predsedništva SFR Jugoslavije. Veljko Kadijević postaje savezni sekretar za narodnu odbranu.
  • 15. 5. - Počinje povlačenje Sovjeta iz Afganistana.
  • 16. 5. - Savezno izvršno veće uvodi ograničenje uvećanja plata, u skladu sa sporazumom sa MMF (stand-by kredit od 430 mil. dolara); prethodnog dana Skupština donela i zakon kojim se smanjuje javna potrošnja.
  • 25. 5. - U Beogradu održan poslednji Slet mladosti (poslednja štafeta nošena prethodne godine).
  • 25. 5. - Dinar devalviran sa 1297,8 (16. 11. '87.) na 1536,4 za dolar (proveriti).
  • 25. 5. - Skupština SR Srbije donela Zakon o zabrani pušenja u javnim i radnim prostorijama.
  • 28. 5. - SIV najavljuje ostatak paketa mera: kontrola plata, uklanjanje kontrole sa nekih uvoznih artikala i većine cena (što izaziva nezadovoljstvo radnika) - ovo je uslov da MMF reprogramira dugove i dâ nove kredite.
  • 29 - 31. 5. - Konferencija SKJ, kritika rukovodstva jer ekonomska kriza podriva autoritet partije (zaduženost 21 mlrd. dolara, inflacija 170%, nezaposlenost 15%).
  • 31. 5. - Predsednik Ronald Regan se obraća studentima tokom posete Moskvi.
  • 31. 5. - 4. 6. Zbog "odavanja vojne tajne" u Ljubljani pritvoren Janša, pet dana kasnije David Tasić (novinar Mladine kao i Janša) i Ivan Borštner (zastavnik JNA).

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 3. 7. - Iran Air Flight 655: Američka krstarica USS Vincennes (CG-49) oborila iranski putnički avion, nakon što je identifikovan kao lovac - poginulo 290 ljudi.
  • 3. 7. - Završen drugi most preko Bosfora, Fatih Sultan Mehmet, raspona 1.090 metara.
  • 6. 7. - Eksplozija gasne platforme Piper Alpha u Severnom moru, poginulo 165 radnika i dvojica na spasilačkom brodu.
  • 9. 7. - U Novom Sadu održan prvi miting u znak podrške srpskom državnom rukovodstvu (više desetina hiljada Novosađana i oko 1000 Srba sa Kosmeta). U toku naredna tri meseca u svim većim mestima Srbije se pod pokroviteljstvom Socijalističkog saveza organizuju mitinzi podrške Srbima i Crnogorcima sa Kosova (kao i predsedniku CK SK Srbije Slobodanu Miloševiću). Ova događanja nazvana su "mitinzi istine" ili "mitinzi solidarnosti".
  • 9. 7. - U "Politici" prvi put objavljena rubrika "Odjeci i reagovanja"[2].
  • 11. 7. - Mihail Gorbačov stigao u šestodnevnu posetu Poljskoj.
  • 20. 7. - Michael Dukakis imenovan za kandidata Demokrata na predsedničkim izborima (pobedio Jesse Jacksona).
  • 25. 7. - Skupština Srbije usvojila Nacrt amandmana na Ustav SR Srbije. Iste večeri, CK SK Srbije oštro osudio "autonomaško ponašanje vojvođanskih komunista" i pozvao narod da masovno izađe na ulice i dâ podršku "ugroženim Srbima sa Kosova".
  • 25. 7. - Zvanično zabranjeno pušenje u javnim i radnim prostorijama kod nas.
  • 28. 7. - Mošti kneza Lazara krenule u njegovu zadužbinu Ravanicu kod Ćuprije, iz Nove Ravanice kod Vrdnika, (stići će 9. septembra 1989).
  • 30. 7. - CK SKJ preti oštrijim merama na Kosovu, poziva na zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova, neki traže smenu Boška Krunića i dr.
  • jul - Radnici "Borova" u štrajku, upali u Saveznu skupštinu.
  • jul - Dejan Savićević i Darko Pančev potpisali za "Zvezdu".
  • jul - Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja izneo Predlog za kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza Tita.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

  • 4. 10. - Ispred savezne skupštine u Beogradu se okupili radnici iz Rakovice, nezadovoljni platama - Slobodan Milošević im obećao ispunjenje zahteva, kao i izmene ustava Srbije te "zaustavljanje kontrarevolucije na Kosovu" ("A sad svako na svoj radni zadatak!").
  • 5. 10. - U Novom Sadu, nekoliko desetina hiljada građana kamenicama i flašama jogurta gađalo zgradu rukovodstva tadašnje SAP Vojvodine.
  • 5. 10. - Brazil dobija demokratski Ustav.
  • 5. 10. - Augusto Pinochet poražen na referendumu za još jedan mandat.
  • 5. 10. - Krvavi neredi u Alžiru protiv vladajuće Fronte narodnog oslobođenja isprovocirani skokom cena; Chadli Bendjedid sutradan proglasio vanredno stanje; uvertira za reforme.
  • 6. 10. - "Jogurt revolucija": vojvođansko državno i partijsko rukovodstvo podnosi ostavku (protesti se nastavljaju i sutradan).
  • 7. 10. - Antibirokratska revolucija u Crnoj Gori započinje s demonstracijama čiji je cilj srušiti rukovodstvo SK Crne Gore.
  • 8. 10. - Milicija razbija demonstracije oko crnogorske skupštine, kod Žute Grede bačen suzavac na radnike koji su dolazili iz Nikšića; savezna partija osuđuje "nacionalističke snage" koje koriste proteste za "podrivanje ustavnog položaja" ove republike.
  • 9. 10. - Radnici i studenti u Titogradu i Nikšiću štrajkuju zbog upotrebe sile prethodnog dana.
  • 9. 10. - Predsednik predsedništva Raif Dizdarević se obratio naciji preko televizije, upozorava na mogućnost vanrednog stanja usred krize u kojoj se zemlja nalazi.
  • 11. 10. - CK SK Srbije osuđuje podršku koju je slovenački CK dao intervenciji milicije u Titogradu i odbacuje optužbe za nacionalizam.
  • 14. 10. - Intervju predsednika predsedništva Slovenije Janeza Stanovnika, u kome optužuje svog srbijanskog pandana Miloševića za staljinističke tendencije i nameru prevlasti u federaciji.
  • 14. 10. - SIV najavljuje olakšavanje programa štednje.
  • 16. 10. - Milanko Renovica i Kolj Široka, članovi politbiroa CK SKJ dali ostavke (prvi se dovodi u vezu sa "nezakonitim dozvolama za građenje").
  • 17 - 19. 10. - XVII (vanredna) sednica CK SKJ koja se trebala baviti krizom u zemlji, ali bez rezultata; na glasanju o poverenju predstavnik Srbije Dušan Čkrebić nije dobio dovoljan broj glasova (ponudio ostavku, ali Milošević to nije dozvolio); Vasil Tupurkovski prvi put koristi izraz "neprincipijelna koalicija"; Vinko Hafner preti prstom Miloševiću.
  • 19. 10. - U Ujedinjenoj Kraljevini zabranjeno prenošenje intervjua sa pripadnicima IRA-e - BBC ovo zaobilazi angažovanjem glumaca.
  • 20. 10. - U škotskom gradu Kirkcaldyju hrvatski politički emigrant Nikola Štedul preživljava atentat nakon koga je uhapšen njegov počinitelj, agent SDB Vinko Sindičić.
  • 22. 10. - Savezna skupština odobrila ustavne amandmane - više tržišnih mehanizama, Srbija ima veću kontrolu na Kosovu.
  • 27. 10. - Predsednik Regan odlučio da se zbog ugrađenih prislušnih uređaja sruši skoro završena nova ambasada u Moskvi.
  • oktobar - Inflacija u Jugoslaviji 217%.

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 1. 12. - Bahrudin Bijedić, generalni konzul SFRJ u Čikagu, Vinko Mir, šef njujorškog ogranka Ljubljanske banke, i još trojica optuženi u SAD za pranje novca (Bijedić i Mir oslobođeni optužbi sledećeg septembra).
  • 2. 12. - Australska vlada zatvorila jugoslovenski konzulat u Sidneju, jer nisu želeli predati policiji čuvara koji je ranio hrvatskog demonstranta pre pet dana.
  • 2. 12. - Benazir Buto postala premijer Pakistana, kao prva žena na čelu jedne islamske zemlje.
  • 5. 12. - Kosovski CK odbio povratak Kaćuše Jašari i Azema Vlasija na položaje i ocenio da su novembarske demonstracije u Prištini bile spontane i nisu bile antijugoslovenske (podele između Albanaca i Srba u tom telu).
  • 5 - 6. 12. - Štrajk u rudniku uglja u Labinu (traže bonus jer su ispunili godišnju kvotu), radnici iz obućarske industrije pred Saveznom skupštinom u Beogradu.
  • 7. 12. - U zemljotresu u Jermeniji poginulo više od 25.000 ljudi, 12.000 je povrijeđeno, a pola miliona ostalo bez domova. Uništeno je deset odsto jermenske industrije.
  • 11. 12. - Pao jugoslovenski vojni transportni avion koji je dopremao pomoć u Jermeniju, posada nastradala.
  • 12. 12. - Otvoren Muzej zvuka u Beogradu.
  • 21. 12. - Eksplodirao Pan Am-ov avion iznad Lokerbija u Škotskoj - 259 mrtvih iz aviona i 11 iz naselja (teroristički akt).
  • 28. 12. - Savezna skupština odbila prihvatiti zakon potreban za nastavak podrške MMF-a Jugoslaviji - povod za ostavku vlade.
  • 30. 12. - Predsednik SIV-a Branko Mikulić dao ostavku, ne želeći da prihvata odgovornost za nagomilane ekonomske probleme (inflacija 250% itd.) - prvi pad jugoslovenske vlade od 1939.

Tokom godine[uredi - уреди]

1988. u temama[uredi - уреди]

  • Televizija. TV serije: "Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo" (TV Titograd); "Ranjenik", "Tragom ptice dodo", "Zagubljen govor" (TV Sarajevo); "Četrdeset osma - Zavera i izdaja", "Mala Nada", "Portret Ilije Pevca", "Roman o Londonu", "Večernja zvona" (TV Beograd).

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1988.

Nobelova nagrada za 1988. godinu[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

Takođe pogledati[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Saviours of the Nation: Serbia's Intellectual Opposition and the Revival of Nationalism, by Jasna Dragović-Soso, page 158
  2. Govor naroda, vreme.rs
  3. Irate Yugoslavs March on Parliament, New York Times, Oct. 4, 1988

Spoljne veze[uredi - уреди]